Време је за измену закона: Химна „Боже правде“ требало да се чује сваког дана у српским школама и државним установама
Према важећем Закону о основама система образовања и васпитања, државна химна Републике Србије „Боже правде“ интонира се само првог дана школске године. Иако је и то својеврстан помак у односу на ранији период, поставља се логично питање: ако су химна, застава и грб најважнији државни симболи, због чега се њихово присуство у животу ученика своди на један дан годишње?
Поставља се и једно занимљиво питање: интонирање екс-Ју химне „Хеј Словени“ готово никада није било предмет спорења међу Србима? Ретко коме је падало на памет да је игнорише, да током њеног извођења седи или клечи. Исто тако, Срби који данас живе у иностранству углавном без проблема поштују државне симболе земаља у којима су се настанили.
Ауторка овог текста је у више наврата имала прилику да види како деца српског порекла у школама у Америци без задршке певају химне својих нових домовина, прихватајући то као саставни део школовања и живота. Управо зато намеће се питање зашто оно што се сматра нормалним и прихватљивим у другим државама понекад постаје спорно када је реч о поштовању државних симбола Србије. 
Зашто химна треба да постане свакодневни део школе и државе
Химна представља државу, њен историјски континуитет, њене институције, жртве које су поднете за њено стварање и вредности на којима почива. Управо зато све је више оних који сматрају да је дошло време за измену закона и увођење обавезе да се „Боже правде“ интонира сваког радног дана пре почетка наставе у свим основним и средњим школама у Србији.
Иста пракса требало би да постоји и у државним установама.
Министарства, локалне самоуправе, судови, јавна предузећа и друге институције које представљају државу требало би да свако јутро започну рад уз државну химну. На тај начин држава би показала да озбиљно схвата сопствене симболе и да поштовање државности не очекује само од грађана већ и од институција које је представљају.
Искуства других држава и васпитна улога химне
Оваква идеја није заснована искључиво на емоцијама или политичким ставовима. Она има снажно упориште у образовној и васпитној пракси бројних држава широм света. У Канади се званично истиче да химна доприноси развоју лојалности према држави и подстиче социјални, морални и духовни развој ученика. У Аустралији, Сингапуру, Индији и Тајланду химна има важну улогу у повезивању младих са историјом, културом и идентитетом сопствене земље.
Осим развијања националног идентитета, химна има и интегративну функцију. Без обзира на социјалне разлике, политичка уверења или личне ставове, сви постају део исте заједнице. Управо зато се у бројним земљама наглашава да химна доприноси осећају солидарности и заједништва међу грађанима.
Ништа мање важна није ни дисциплинска и васпитна улога овакве праксе. Поштовање заставе, грба и химне представља поштовање институција државе. Када ученици науче да устану, стоје мирно и достојанствено испрате интонирање химне, они не уче само протокол. Управо из тог разлога земље попут Сингапура, Турске или Вијетнама интонирање химне у школама сматрају важним делом образовања сваког одговорног грађанина.
Људска права, слобода савести и граница личног става
Противници оваквих предлога најчешће се позивају на људска права и слободу савести. Заиста, Повеља о основним правима Европске уније гарантује слободу мисли, савести, вероисповести и изражавања. Члан 10 Повеље прописује да свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести, укључујући право да своја уверења испољава или не испољава. Истовремено, Члан 11 гарантује слободу изражавања, која обухвата и право појединца да не буде приморан да изражава ставове или уверења против своје воље.
Међутим, ниједна од ових одредби не забрањује државама да уведу интонирање химне у школама или државним установама као део грађанског васпитања и поштовања државних симбола.
Нико не мора да пева химну ако то не жели. Али поштовање државног симбола мора бити минимум који се очекује од сваког ученика и сваког државног службеника. Мирно стајање током њеног извођења и озбиљно понашање представљају основни ниво поштовања који не задире у било чију слободу.
У пракси се често дешава да се појам слободе тумачи веома широко. Довољно је да неко каже да га нешто „вређа“, да није у складу са његовим уверењима или да се не осећа пријатно, па да се свака обавеза доведе у питање. Међутим, поставља се питање где је граница између стварног права на уверење и избегавања грађанских обавеза.
Посебно је осетљиво питање ситуација у којима се одбијање поштовања химне не заснива на верским разлозима, већ политичким. У појединим срединама већ су забележени случајеви одбијања да се химна интонира или да се током њеног извођења устане и покаже основно поштовање. Такво се понашање не може посматрати као питање личне савести, већ као однос према држави и њеним институцијама.
Закон, казне и потреба за новим стандардима понашања
Према важећим изменама Закона о основама система образовања и васпитања усвојеним крајем 2021. године, школа која не интонира химну „Боже правде“ на почетку школске године (1. септембра) чини прекршај. За установу је прописана новчана казна од 100.000 до 1.000.000 динара, док је за директора или друго одговорно лице прописана казна од 25.000 до 100.000 динара. Са друге стране, тренутно законодавство Републике Србије не предвиђа посебну прекршајну одговорност за физичка лица која током интонирања државне химне не устану или својим понашањем ометају њено извођење.
Законе треба пооштрити и увести нове! Посебно је важно да одговорност не сносе само установе које не организују интонирање химне, већ и појединци који током њеног извођења свесно и намерно исказују непоштовање државних симбола. Намерно седење, звиждање, добацивање, исмевање, окретање леђа, ометање извођења химне или други облици непримереног понашања не могу се сматрати изражавањем политичког става или коришћењем права на слободу мишљења, већ представљају непоштовање државних обележја.
Циљ оваквих мера не би био кажњавање ради кажњавања, већ јасно успостављање стандарда понашања и обезбеђивање доследног поштовања државних симбола. Као што се у већини држава света очекује поштовање заставе, химне и других националних обележја, тако и Србија има право да захтева достојанствен однос према симболима који представљају њену државност, историју и институције.
Фото: Вештачка интелигенција
