Након расписивања ванредних парламентарних избора за 25. октобар 2026. године, на друштвеним мрежама појавио се позив грађанима Србије у иностранству да се пријаве ради „евиденције броја заинтересованих гласача по градовима“.
Позив, који је на LinkedIn-у поделила неформална активистичка група „Палац горе“, води на страницу „Гласаш из иностранства?“ на сајту studenti.org.rs. На њој се налази водич за гласање у дијаспори, али и посебан одељак под насловом „Пријава за отварање бирачких места у дијаспори“.
„Пријавите се. Проширите информацију. Позовите људе из свог града да учине исто“, пише на сајту. Наводи се да је потребно доставити име и презиме, град у којем особа борави и информацију о томе да ли поседује важећи документ. 
Ово, међутим, није званична пријава за гласање у иностранству.
Званична пријава подноси се конзулату
Право гласа у иностранству остварује се у законом прописаном поступку. Бирач најпре мора бити уписан у Јединствени бирачки списак, што може проверити преко званичног портала Министарства државне управе и локалне самоуправе.
Након расписивања избора, сваки грађанин који жели да гласа у иностранству лично подноси захтев надлежном дипломатско-конзуларном представништву Србије. Захтев садржи податке на основу којих надлежна градска или општинска управа доноси решење и у Јединствени бирачки списак уписује податак да ће грађанин гласати у иностранству.
Конзулати и амбасаде објављују упутства, рокове, обрасце и адресе на које грађани шаљу захтеве. Пријаве се не подносе колективно, преко политичких покрета, активистичких група или приватних Google образаца.
Бирачка места у иностранству одређује Републичка изборна комисија на предлог Министарства спољних послова. Према правилима која се примењују приликом њиховог одређивања, бирачко место се, по могућности, образује за најмање 100 бирача. Уз сагласност РИК-а може бити одређено и за мањи број ако би гласање на другом месту било знатно отежано због удаљености или географског положаја.
Број грађана који су попунили приватни образац, према томе, није исто што и број бирача који су званично поднели захтев да гласају у иностранству.
Један образац и десетине незваничних имејл адреса
За велики број градова сајт упућује кориснике на исти Google образац, у којем се траже град, држава, име и презиме, као и податак о томе да ли особа поседује важећу личну карту или пасош Србије.
За бројне градове наведене су, међутим, и посебне Gmail, Yahoo, Proton и друге имејл адресе. За Чикаго је, на пример, наведена адреса studenti.cikago@yahoo.com, за Вашингтон washingtondcuzstudente@gmail.com, док се за Брисел користи адреса организације „Палац горе“.
Подаци се, дакле, прикупљају на различите начине — путем заједничког обрасца или слањем на један од бројних засебних имејл налога. На сајту нису наведени идентитет и овлашћења особа које управљају тим налозима, нити је објашњено да ли се подаци касније обједињују и прослеђују „Студентима у блокади“, који су наведени као организатори.
Ко је правно одговоран за прикупљене податке?
У обавештењу о приватности као организатор је наведен покрет „Студенти у блокади“, уз адресу studentiublokadidijaspora@gmail.com. Међутим, назив неформалног покрета и једна имејл адреса не откривају ко је конкретно одговоран за прикупљање, чување и коришћење података.
Нису наведени назив и адреса правног лица, нити идентитет одговорног физичког лица. Нема ни података о томе ко одлучује о коришћењу прикупљених информација, колико дуго се оне чувају, коме могу бити достављене и на који начин се бришу са различитих имејл налога. Није објашњено ни да ли се подаци преносе и обрађују изван Србије, нити су грађани обавештени о праву да поднесу притужбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Закон о заштити података о личности предвиђа да грађанин од кога се подаци непосредно прикупљају мора добити јасне информације о идентитету и контактима руковаоца, сврси и правном основу обраде, примаоцима података, року њиховог чувања и правима која има.
Без тих информација грађани не могу поуздано да утврде ко располаже њиховим подацима и коме могу да се обрате уколико они буду изгубљени, злоупотребљени или неовлашћено прослеђени.
Подаци имају и политички контекст
Име, град и податак о поседовању пасоша сами по себи не откривају за кога ће неко гласати. Ипак, они се прикупљају на сајту политичког покрета који себе представља као изборну опцију и страницу завршава поруком: „Ми смо дошли до вас. Сада заједно треба да стигнемо до победе.“
Зато учешће у оваквој евиденцији може омогућити закључивање о политичким ставовима или наклоностима одређене особе. Подаци који откривају политичко мишљење имају посебну заштиту и према српском закону и према европском Општем пропису о заштити података – GDPR.
Ово не значи да је само прикупљање података нужно незаконито. Значи да транспарентност, јасан правни основ, ограничење сврхе и контрола приступа морају бити строжи него код обичне листе контаката.
Незванична евиденција не отвара бирачко место
Организовање грађана ради информисања о изборима није спорно. Групе могу да позивају људе да провере бирачки списак, да објављују контакте конзулата и да процењују интересовање у појединим градовима.
Спорно је ако се незванична евиденција представља тако да грађани могу помислити да су њеним попуњавањем предузели званични корак ка остваривању бирачког права.
Приватни Google образац не замењује захтев дипломатско-конзуларном представништву. Порука послата локалној активистичкој групи не уписује грађанина у бирачки списак за гласање у иностранству. Ниједна невладина или политичка организација не може сама отворити бирачко место.
Конзулати поступају по појединачним захтевима грађана, а РИК доноси одлуку о бирачким местима на основу података добијених кроз званични поступак.
Зато је оправдано питати због чега се прави додатна база са именима грађана ако се број стварно пријављених бирача утврђује преко дипломатско-конзуларних представништава.
Политичка мобилизација је легитимна активност. Прикупљање личних података без јасно утврђене одговорности није питање политичких симпатија, већ права сваког грађанина да зна ко располаже његовим подацима и у коју сврху.
Фото: ChatGPT
