Једва да је нова НФЛ (NFL) сезона почела, а предсезонске прогнозе су већ добиле прву озбиљну опомену. Лос Анђелес Ремси (Los Angeles Rams), тим који је лето провео скупљајући звезде и у септембар ушао као убедљиви фаворит за Супер боул (Super Bowl), поражен је у Мелбурну од Сан Франциско 49ерса (San Francisco 49ers) са 27:7.
Једна утакмица, наравно, не мења процену ростера нити брише све што је Лос Анђелес урадио између две сезоне, али је сасвим добро подсетила на старо НФЛ правило – шампионске екипе се не праве на папиру. Сијетл Сихокси (Seattle Seahawks) су то показали прошле сезоне, када су стигли до Ломбарди трофеја (Lombardi Trophy) без статуса главног фаворита, а Њу Ингланд Патриотси (New England Patriots) су од четири победе за само годину дана стигли до Супер боула. Због тога ће и ове сезоне, поред квалитета, огромну улогу имати здравље, дубина ростера и форма у јануару.
Ремси имају највише звезда, али АФЦ има више кандидата
Ни тежак пораз на старту не мења чињеницу да су Ремси током лета направили ростер какав се ретко виђа. Метју Стафорд се враћа после МВП (MVP) сезоне, напад је остао један од најталентованијих у лиги, а одбрана је добила Мајлса Герета, Трента Мекдафија и Џејлена Вотсона. Када се томе дода повратак Арона Доналда из пензије, јасно је зашто је Лос Анђелес добио највише гласова у предсезонским прогнозама за освајање Супер боула. Ипак, Стафорд има 38 година, Доналд две сезоне није играо такмичарски фудбал, а прва утакмица против Сан Франциска показала је колико брзо и најскупља конструкција може да изгледа обично када напад не успева да остане на терену. 
У ширем кругу кандидата из НФЦ-а (NFC) налазе се и Чикаго Берси (Chicago Bears). Чикаго има довољно разлога да буде део разговора о екипама које би могле да направе озбиљан искорак, али њихову сезону вреди анализирати посебно, уместо да се овде сведе на неколико реченица.
У АФЦ-у (АFC) је много теже издвојити једног господара. Бафало Билси (Buffalo Bills) поново имају Џоша Алена, али сада и Ди-Џеј Мура као прву озбиљну мету на спољним позицијама. Балтимор Рејвенси (Baltimore Ravens) очекују здравог Ламара Џексона и додали су Треја Хендриксона у одбрану, док се Лос Анђелес Чарџерси (Los Angeles Chargers) са Џастином Хербертом налазе у групи екипа које више нико не може да третира као симпатичног изазивача. Свако од њих има довољно квалитета да игра у фебруару, али и довољно питања да не може мирно да гледа ка јануару.
Синсинати Бенгалси би могли да направе највећи скок
Од свих екипа које прошле године нису испуниле очекивања, Синсинати Бенгалси (Cincinnati Bengals) делују најопасније. Шест победа изгледа лоше док се не дода податак да је Џо Бароу пропустио велики део сезоне и да је одбрана Бенгалса била један од главних разлога што је година практично изгубљена. У напад нико озбиљно не сумња док су Бароу, Џа’Мар Чејс и Ти Хигинс здрави, па је клуб највећи део енергије потрошио на супротну страну терена. Декстер Лоренс је стигао у великом трејду са Њујорк Џајантсима (New York Giants), а Боје Мафе (Boye Mafe) и Брајан Кук требало би да донесу више притиска и стабилности јединици која је пречесто остављала Бароуу задатак да постигне поен више од противника.
Лас Вегас Рејдерси (Las Vegas Raiders) су, с друге стране, можда направили највећу реконструкцију. Клинт Кубијак је преузео тим, Тајлер Линдербаум стигао је у средину офанзивне линије, одбрана је добила Квитија Пеја (Kwity Paye), Накобија Дина и Квеја Вокера, а Фернандо Мендоза је првим избором на драфту постао лице новог пројекта. Нико разумно неће Рејдерсима одмах ставити Супер боул као меру успеха, али после 3-14 сезоне ни не морају да стигну до јануара да би се видело да су направили крупан корак.
Мајами Долфинси су кренули у ремонт, а неки прошлогодишњи успеси тешко ће се поновити
Док су Ремси, Бенгалси и Рејдерси куповали или градили нову снагу, Мајами Долфинси (Miami Dolphins) практично су раставили тим који је претходних година требало да нападне врх АФЦ-а. Туа Таговаилоа, Тајрик Хил, Џејлен Водл и Бредли Чаб више нису у клубу, што нису обичне промене између две сезоне већ почетак новог циклуса. Долфинси зато у сезону не улазе са истим циљевима као Билси или Рејвенси; њихов посао је да открију ко од садашњих играча може да буде део следећег конкурентног тима. Аризона Кардиналси (Arizona Cardinals) налазе се у сличном положају и по већини предсезонских процена припадају самом дну лиге.
На другом крају налазе се тимови који јесу добри, али би могли да заврше са осетно мање победа него прошле године. Њу Ингланд је направио сензационалан скок са 4-13 на 14-3, али је сада добио тежи распоред, а сезона је већ почела поразом од Сијетла и повредом Еј-Џеј Брауна. Денвер Бронкоси (Denver Broncos) су прошле године добили невероватно велики број тесних утакмица, што је тешко понављати две сезоне заредом. То не значи да Патриотси и Бронкоси одједном постају лоши, већ да добар тим може да одигра сасвим пристојну сезону и заврши са три или четири победе мање.
Ален је први у МВП трци, али Бароу има идеалну прилику
Џош Ален ушао је у сезону као први фаворит за МВП награду и то није тешко објаснити. Бафало има реалну шансу да заврши на врху АФЦ-а, а долазак Ди-Џеј Мура даје Алену оружје које му је недостајало. Џо Бароу и Џастин Херберт налазе се одмах иза њега, док су Ламар Џексон, Дак Прескот, Патрик Махоумс, Брок Парди и Кејлеб Вилијамс у ширем кругу кандидата.
Бароу би, ипак, могао да има најбољу причу ако остане здрав. Повратак Бенгалса из шест победа у сам врх конференције, уз његову уобичајену статистику, био би рецепт за МВП сезону. До тада, Ален остаје најлогичнији избор, док су Ремси и даље најкомплетнији кандидат за Ломбарди трофеј – чак и после шамара који су добили већ на првом кораку. Ако нас је НФЛ последњих година нечему научио, онда је то да септембар може да покаже квалитет, али шампионе обично открива тек јануар.
Фото:ChatGPT
