Kragujevac je u proteklih šest godina pokrenuo niz velikih projekata, od izgradnje Severne obilaznice i Inovacionog distrikta do širenja gasovodne, vodovodne i kanalizacione mreže. Početak proizvodnje električnih automobila, razvoj Državnog data centra i planovi za osnivanje novog fakulteta trebalo bi da dodatno ojačaju privredu grada i otvore nova radna mesta.
Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić za portal „Čikago na dlanu“ govori o dosadašnjim rezultatima i planovima za naredne dve godine, ali i o saradnji sa Milvokijem, mogućnostima za američka ulaganja i ulozi srpske dijaspore u povezivanju Kragujevca sa kompanijama, univerzitetima i ustanovama u Sjedinjenim Američkim Državama.
1. U avgustu se navršilo šest godina otkako ste prvi put izabrani za gradonačelnika Kragujevca. Kada se osvrnete na taj period, šta se u gradu najviše promenilo i na koje ste rezultate posebno ponosni?
Kada se osvrnem na prethodnih šest godina, rekao bih da najveća promena nije jedan projekat, već to što je Kragujevac ponovo dobio snažan razvojni zamah i jasnu viziju budućnosti. 
Građani tu promenu najbolje vide u svakodnevnom životu. Za šest godina asfaltirali smo ili rehabilitovali 405 ulica, izgradili dva nova vrtića za više od 400 dece, obnovili škole i fiskulturne sale, rekonstruisali gradske bazene, izgradili stanove za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, uredili Trg vojvode Radomira Putnika i rekonstruisali Gradsku tržnicu. Izgradili smo i novo dečje odmaralište na Bešnjaji. Istovremeno smo pokrenuli projekte koji će odrediti razvoj grada u narednim decenijama – Severnu obilaznicu, Inovacioni distrikt, gasifikaciju prigradskih i seoskih naselja i projekat „Čista Srbija“.
Ipak, najponosniji sam na to što su se promenile perspektive grada. Kragujevac više nije grad koji čeka bolja vremena – Kragujevac ih danas stvara.
2. Vaš mandat su obeležila značajna ulaganja u puteve, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, javne objekte i uređenje grada. Koji su projekti, prema Vašem mišljenju, najviše poboljšali svakodnevni život Kragujevčana?
Kvalitet života građani najčešće mere onim što ih svakodnevno okružuje – kakvim putem dolaze do kuće, da li imaju vodu, kanalizaciju, gas, dobru školu i vrtić i uređeno naselje. Zato smo, paralelno sa velikim kapitalnim projektima, značajno ulagali u komunalnu infrastrukturu.
Jedan od najvećih poslova je gasifikacija teritorije Kragujevca, investicija vredna oko 50 miliona evra koju finansira JP „Srbijagas“, uz logističku podršku Grada. Do 2029. godine planirano je 850 kilometara mreže; više od 200 kilometara je već izgrađeno, a do kraja godine očekujemo oko 400 kilometara. Građanima u naseljima u kojima se radovi izvode omogućen je i priključak po ceni nižoj za 20 odsto.
Veoma važna su i ulaganja u vodosnabdevanje. Uprkos dugom i sušnom letu, Kragujevac nije imao restrikcije niti probleme u snabdevanju vodom. Ulaganjem u moravski sistem i revitalizaciju reni bunara kapacitet ovog izvorišta povećan je sa oko 35 na približno 100 litara u sekundi, a do kraja godine očekujemo oko 180 litara u sekundi. Na taj način manje trošimo vodu iz Gruže i čuvamo rezerve za sušne periode.
Severna obilaznica je, s druge strane, projekat koji će suštinski promeniti funkcionisanje čitavog grada. Reč je o investiciji vrednoj oko 270 miliona evra i saobraćajnici dugoj oko 22 kilometra. Prva deonica od Jovanovca do Petrovca je završena, a po završetku cele obilaznice veliki deo tranzitnog i teškog teretnog saobraćaja biće izmešten iz centra. To znači manje gužve, buke i zagađenja, bezbednije ulice i bolju povezanost Kragujevca sa najvažnijim putnim pravcima.
Za mene su podjednako važni veliki projekti koji menjaju poziciju grada i investicije u puteve, vodu, kanalizaciju i gas, jer upravo one neposredno podižu kvalitet svakodnevnog života.
3. Početak proizvodnje električnih automobila otvorio je novo poglavlje u razvoju kragujevačke industrije. Šta to znači za privredu grada, otvaranje novih radnih mesta i privlačenje novih kompanija?
Početak proizvodnje električnih automobila za Kragujevac bio je mnogo više od novog modela u fabrici. To je potvrda da grad sa dugom industrijskom tradicijom može da prati najsavremenije tehnologije i bude deo novog ciklusa evropske automobilske industrije.
Stelantis (Stellantis) već ima izuzetno važnu ulogu u privredi i izvozu Kragujevca, a prelazak na električna vozila dodatno učvršćuje poziciju grada i otvara prostor za nove dobavljače, kompanije i radna mesta.
Ekonomski pokazatelji pokazuju da je osnova za takav razvoj danas mnogo snažnija. Budžet grada je sa oko osam milijardi dinara 2020. godine porastao na više od 14 milijardi, dok je kreditna zaduženost smanjena sa oko 24 na približno tri miliona evra. Broj nezaposlenih pao je na 8.318, što je istorijski minimum.
Važno je i što se privredna struktura širi. Pored Stelantisa, tu su Majnd park (Mind Park), Simens (Siemens) i brojne druge kompanije, dok paralelno razvijamo IT, inovacioni i visokotehnološki sektor. Naš cilj je snažna i raznovrsna privreda, jer pravi smisao rasta nije u statistici, već u novim poslovima, većim zaradama i boljem kvalitetu života građana.
4. Univerzitet, Državni data centar i tehnološki sektor predstavljaju važne razvojne potencijale Kragujevca. Kako grad može da ih iskoristi da privuče nove investicije i mladim stručnjacima pruži razlog da ostanu ili se vrate u Kragujevac posle školovanja?
Ključ je u tome da Univerzitet, Državni data centar i tehnološki sektor ne posmatramo odvojeno, već kao delove jednog razvojnog ekosistema. Upravo to danas gradimo u Kragujevcu – spoj obrazovanja, nauke, najsavremenije infrastrukture i domaćih i svetskih kompanija.
Državni data centar već je pozicionirao Kragujevac na tehnološkoj mapi ovog dela Evrope. U aprilu su pušteni u rad novi moduli i drugi superkompjuter, a početkom 2027. godine očekuje se i treći. Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju dostupna je univerzitetima, naučnim institutima i domaćim startapima, što mladim ljudima omogućava pristup tehnologijama koje su do skoro bile dostupne samo velikim sistemima.
Sledeći korak je Inovacioni distrikt, kompleks od gotovo 62.000 kvadratnih metara koji će povezati IT kompanije, startapove, Univerzitet i istraživačku zajednicu. Da postoji realno interesovanje velikih investitora pokazuju i predugovori za prostor u kompleksu sa kompanijama Orakl (Oracle), Hanivel (Honeywell) i Palo Alto (Palo Alto). Investitorima, dakle, više ne nudimo samo dobru lokaciju i uslove poslovanja, već infrastrukturu, znanje i kadrove.
Istovremeno smo dobili saglasnost za osnivanje novog fakulteta u okviru Univerziteta u Kragujevcu, usmerenog na veštačku inteligenciju, robotiku i sajber bezbednost. Cilj je da mladi ovde mogu da se školuju, stiču praktično iskustvo, razvijaju sopstvene ideje i rade u domaćim i međunarodnim kompanijama, bez potrebe da zbog dobre karijere napuštaju Kragujevac.
Želimo da Kragujevac bude grad u koji se ne samo ostaje, već i vraća – grad u kome se od obrazovanja i nauke stiže do startapa, investicija i dobro plaćenih radnih mesta.
5. Kragujevac zauzima posebno mesto u istoriji Srbije i ima bogato kulturno nasleđe. Koje korake grad preduzima da te vrednosti bolje predstavi domaćoj i stranoj publici i privuče više posetilaca?
Kragujevac ima nešto što se ne može izgraditi investicijama – snažan i autentičan identitet. Ovde je stvarana moderna srpska država, osnivane su njene prve institucije i započeta industrijalizacija Srbije.
Naš cilj je da to nasleđe ne čuvamo samo kao svedočanstvo prošlosti, već da ga učinimo živim, vidljivim i privlačnim novim generacijama i posetiocima. Posebno mesto u tome ima revitalizacija kompleksa Vojno-tehničkog zavoda i Mašinske radionice, prostora u kome je nastajala moderna industrijska Srbija i koji može da dobije novi život kroz kulturne, obrazovne, kreativne i inovativne sadržaje.
Upravo u tom spoju prošlosti i budućnosti vidim jednu od najsnažnijih priča Kragujevca – grad u kome je stvarana moderna Srbija i u kome se danas razvijaju nove tehnologije. To je identitet koji želimo jasnije da predstavimo i domaćoj i stranoj publici.
Foto: Sekretarijat za komunikacije – Kragujevac
