U drugom delu intervjua za portal „Čikago na dlanu“, gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić govori o odnosima sa Milvokijem, konkretnim oblastima saradnje i ulozi srpske zajednice u Sjedinjenim Američkim Državama kao spone između dva grada. Posle infrastrukture, industrije, novih tehnologija i razvojnih projekata, koji su bili u središtu prvog dela razgovora, fokus se sada pomera na međunarodna partnerstva, američke investicije i planove za naredne dve godine.
Dašić objašnjava kako je nastala inicijativa za bratimljenje Kragujevca i Milvokija, u kojim oblastima je saradnja već pokrenuta i kakvu ulogu dijaspora može da ima u povezivanju sa američkim kompanijama, univerzitetima i ustanovama. Govori i o sektorima u kojima vidi najviše prostora za američka ulaganja, kao i o projektima koji bi trebalo da obeleže završnicu njegovog sadašnjeg mandata.
6. Kragujevac i Milvoki su 2024. godine postali bratski gradovi. Kako je nastala inicijativa za njihovo povezivanje i šta povezuje ova dva grada, uprkos velikoj udaljenosti?
Inicijativa je pokrenuta iz Milvokija 2023. godine i od početka smo je videli kao priliku za suštinsku, a ne samo protokolarnu saradnju. Nakon razmene pisama o namerama, Skupština grada Milvokija je 28. septembra 2023. podržala uspostavljanje saradnje, a Vlada Republike Srbije dala je saglasnost 7. decembra iste godine. Sporazum o bratimljenju potpisan je 26. januara 2024. godine. 
Iako su geografski udaljeni, Kragujevac i Milvoki imaju dosta zajedničkog. Oba grada imaju snažnu industrijsku tradiciju, univerzitetski i istraživački potencijal i ambiciju da razvoj zasnivaju na novim tehnologijama, znanju i povezivanju privrede i obrazovanja.
Zato smo od početka kao najvažnije oblasti saradnje prepoznali privredu, visoke tehnologije, zdravstvo, obrazovanje i kulturu. Upravo ta širina daje bratimljenju stvarni sadržaj i mogućnost da se iz formalnog odnosa razviju konkretni projekti.
7. U kojim oblastima Kragujevac i Milvoki danas sarađuju i postoje li planovi da se ta saradnja u narednom periodu proširi?
Prvi konkretni koraci napravljeni su u oblastima privrede, visokih tehnologija, zdravstva i univerzitetske saradnje. Tokom posete Milvokiju otvoreni su direktni kanali komunikacije sa kompanijama Džonson kontrols (Johnson Controls), Dži-I Heltker (GE Healthcare) i Ingetim (Ingeteam Inc), a razgovori su bili usmereni na mogućnosti za tehnološku, industrijsku i zdravstvenu saradnju.
Važan pravac je i povezivanje Univerziteta u Kragujevcu sa Univerzitetom Viskonsin–Milvoki (University of Wisconsin–Milwaukee) i Medicinskim koledžom Viskonsina (Medical College of Wisconsin). Inicijativa je pokrenuta tokom naše posete i Univerzitet u Kragujevcu radi na daljem razvoju tih kontakata.
Naš cilj je da saradnju proširimo i učinimo kontinuiranom. Osnivanjem resora za međunarodnu saradnju Grad je jasno pokazao da odnose sa pobratimskim gradovima, uključujući Milvoki, želimo da razvijamo sistemski – kroz nove privredne kontakte, akademsku i stručnu razmenu, zdravstvo, kulturu i druge projekte od zajedničkog interesa.
8. U Sjedinjenim Američkim Državama živi brojna srpska zajednica. Na koji način dijaspora može da doprinese povezivanju Kragujevca sa američkim privrednicima, univerzitetima i kulturnim ustanovama?
Iskustvo iz Milvokija pokazalo nam je koliko dijaspora može da bude važan most između Kragujevca i Sjedinjenih Američkih Država. Predstavnici srpske zajednice pomogli su da tokom naše posete budu organizovani susreti sa brojnim uspešnim kompanijama i institucijama – od Milvoki tula (Milwaukee Tool), Dži-I Heltkera i Džonson kontrolsa do Univerziteta Viskonsin–Milvoki, Medicinskog koledža Viskonsina i drugih partnera. Zahvaljujući tom angažovanju, poseta nije bila samo protokolarna, već pre svega radna.
Ljudi koji žive i rade u Americi poznaju i tamošnje poslovno okruženje i Srbiju, imaju kontakte i poverenje obe strane. Zato mogu da prepoznaju potencijal za saradnju, povežu prave ljude i institucije i pomognu da se kontakti brže pretvore u konkretne projekte.
Tu ne mislim samo na investicije. Prostor postoji za studentske i profesorske razmene, zajednička istraživanja, saradnju zdravstvenih i kulturnih ustanova i poslovna partnerstva. Želimo da dijasporu ne posmatramo samo kao vezu sa zavičajem, već kao aktivnog partnera u razvoju Kragujevca.
9. Na koji način Kragujevac može da privuče investitore iz Sjedinjenih Američkih Država i koje privredne grane pružaju najviše mogućnosti za američka ulaganja?
Investitori danas ne traže samo povoljnu lokaciju ili zemljište. Traže infrastrukturu, kvalifikovane ljude, stabilno poslovno okruženje, dobru povezanost i mogućnost da na jednom mestu povežu proizvodnju, razvoj i znanje. Upravo u tome vidim najveću prednost Kragujevca.
Imamo snažnu industrijsku bazu, Univerzitet, Državni data centar i tehnološku infrastrukturu koja se dodatno razvija kroz Inovacioni distrikt. Severna obilaznica i nove industrijske zone dodatno će unaprediti logističku i investicionu poziciju grada.
Najviše prostora za američka ulaganja vidim u automobilskoj industriji i elektromobilnosti, IT-ju i veštačkoj inteligenciji, sajber bezbednosti, zdravstvenim tehnologijama, istraživanju i razvoju i naprednim proizvodnim tehnologijama. To su oblasti u kojima Kragujevac već gradi kapacitete i u kojima postoji prirodan prostor za povezivanje sa američkim kompanijama.
Kontakti uspostavljeni kroz saradnju sa Milvokijem pokazuju da interesovanje postoji. Naš zadatak je da ga pretvorimo u konkretne projekte. Želimo da Kragujevac bude prepoznat ne samo kao dobra lokacija za proizvodnju, već kao grad u kome kompanije mogu da razvijaju nove proizvode i tehnologije, sarađuju sa Univerzitetom i istraživačima i pronađu kadrove za poslove budućnosti.
10. Koji će projekti i investicije obeležiti naredne dve godine i šta Kragujevčani mogu da očekuju do kraja Vašeg sadašnjeg mandata?
Naredne dve godine biće period u kome će veliki broj započetih projekata dobiti svoj konačan oblik i početi da daje pune efekte.
Nastavićemo izgradnju Severne obilaznice, razvoj Inovacionog distrikta i tehnološkog ekosistema oko Državnog data centra. Istovremeno nastavljamo gasifikaciju i ulaganja u puteve, vodovodnu i kanalizacionu mrežu i uređenje gradskih, prigradskih i seoskih naselja.
Važan projekat je i revitalizacija kompleksa Vojno-tehničkog zavoda, pre svega Mašinske radionice, koja ima potencijal da postane novi centar kulturnih, obrazovnih, inovativnih i društvenih sadržaja.
Voleo bih da na kraju ovog mandata Kragujevac bude prepoznat kao grad koji je uspeo da poveže svoju veliku industrijsku tradiciju sa najsavremenijim tehnologijama – grad koji ljudima nudi posao, obrazovanje i kvalitetan život. Naš cilj nije da samo pratimo razvijene gradove, već da u pojedinim oblastima postavljamo standarde.
Foto: Sekretarijat za komunikacije – Kragujevac
