Вечерас је у Чикагу, у простору „220 Venue“, изведена монодрама „Искра“, прича о Николи Тесли испричана из угла његове мајке Георгине Ђуке Тесле. Гостовање је реализовао медијски канал „Између два света“.
Монодрама „Искра“, у извођењу Маје Колунџије Зорое, доноси причу о Николи Тесли из перспективе његове мајке Георгине Ђуке Тесле. Заснована на историјским чињеницама, писмима, сведочењима и документима, обухвата период од Николиног рођења до мајчине смрти. Публику упознаје са пореклом породице са мајчине и очеве стране, односима са најближима и околностима у којима је будући научник одрастао.
Кроз Ђукина сећања приказани су Теслини дечачки несташлуци, младалачке дилеме и грешке, одлазак у туђину и проналасци. Мајчин поглед открива и особине које често остају у сенци његових научних достигнућа, представљајући га као човека са врлинама и манама.
Према речима Маје Колунџије Зорое, раду на представи претходило је темељно истраживање породичне историје. Представа открива колико су породица, српско порекло, православна вера и одрастање у Лици утицали на Теслин живот. У средишту приче је његов однос са мајком, кроз који публика упознаје Теслу као више човека, а мање као научника.
Текст је написан на ијекавици, а костими, реквизити и музика верно приказују живот у Лици у Теслино доба.
Ауторка текста је Ружица Васић, док режију и адаптацију потписује Дејан Цицмиловић. Монодрама „Искра“ премијерно је изведена у Смиљану, родном месту Николе Тесле, а до сада је одиграна више од стотину пута.
Са глумицом Мајом Колунџијом Зорое разговарали смо о Ђуки Тесли, њеном односу са сином и улози коју су породичне и друштвене прилике имале у његовом животу као и о реакцијама публике у Теслином родном Смиљану и Чикагу.
Представа је заснована на историјским чињеницама, писмима и документима. Колико, ипак, знамо о Ђуки Тесли?
Живот Георгине Ђуке Тесле, мајке великог Николе Тесле, није у већој мери документован. Оно што поуздано знамо потиче најчешће из Николиних писама и прича које су забележили његови савременици. У представи смо веома водили рачуна да чињенице буду тачне и проверене, а лик мајке драматизован је по узору на жене са тог поднебља, водећи рачуна о епохи. Током рада на тексту, консултовали смо стручњаке који се баве животом Николе Тесле.
Колико пажње посвећујемо мајкама наших научника и других знаменитих личности? У којој мери препознајемо њихова одрицања и допринос успеху њихове деце?
Често наше научнике и велике људе уопште гледамо онако какви су они били у тренутку њихових највећих достигнућа. Кроз Искру смо покушали да прикажемо Николу онаквог какав је био од најранијег периода па до тренутка када је стекао светску славу. Несташни, радознали дечак немирног духа порастао је у младића жедног знања, али и склоног слабостима да би од њега постао велики визионар и иноватор.
Све је то животни пут генија, а мајка је била најважнија особа на том путу.
Колико нам прича о Теслином односу са мајком допуњује слику о њему?
Николин однос са мајком говори нам о њему као личности, о крају и времену из кога долази. Традиционалан однос према мајци која је љубав, подршка, охрабрење, заштита, биће које је увек ту када је потребно и не тражи ништа заузврат.
Поред љубави која је видљива у свакој речи и поступку, осећа се и Николино велико поштовање према мајци.
Колико су порекло, породични односи и средина у којој је одрастао утицали на Теслин живот? Да ли би Теслин животни пут и каријера били другачији да је одрастао уз другачију мајку или у другачијим околностима?
Тешко је рећи да ли би другачије околности и на који начин утицале да Тесла оствари свој потенцијал.
Верујем да је улога мајке, за коју је увек говорио колико је паметна и предузимљива, била веома важна.
Поред брилијантног ума који му је дат рођењем, Никола је из родитељске куће понео много важних лекција које су га обликовале и биле основа онога што је постао.
Да ли се реакције публике разликују од средине до средине? Како је представа прихваћена у Смиљану, Теслином родном месту, а како у Чикагу?
Да, реакција публике се разликује. За ових 150 играња публика никада није била иста. Наравно да су људи из тог краја реаговали на аутентичне изразе и локална имена.
Ипак, реакција на саму суштину приче је увек слична. Дубина мајчине емоције и њена исконска снага никога не остављају равнодушним.
Фото: Милан Брашанац
Погледајте галерију слика са овог догађаја
