Nakon raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora za 25. oktobar 2026. godine, na društvenim mrežama pojavio se poziv građanima Srbije u inostranstvu da se prijave radi „evidencije broja zainteresovanih glasača po gradovima“.
Poziv, koji je na LinkedIn-u podelila neformalna aktivistička grupa „Palac gore“, vodi na stranicu „Glasaš iz inostranstva?“ na sajtu studenti.org.rs. Na njoj se nalazi vodič za glasanje u dijaspori, ali i poseban odeljak pod naslovom „Prijava za otvaranje biračkih mesta u dijaspori“.
„Prijavite se. Proširite informaciju. Pozovite ljude iz svog grada da učine isto“, piše na sajtu. Navodi se da je potrebno dostaviti ime i prezime, grad u kojem osoba boravi i informaciju o tome da li poseduje važeći dokument. 
Ovo, međutim, nije zvanična prijava za glasanje u inostranstvu.
Zvanična prijava podnosi se konzulatu
Pravo glasa u inostranstvu ostvaruje se u zakonom propisanom postupku. Birač najpre mora biti upisan u Jedinstveni birački spisak, što može proveriti preko zvaničnog portala Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Nakon raspisivanja izbora, svaki građanin koji želi da glasa u inostranstvu lično podnosi zahtev nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije. Zahtev sadrži podatke na osnovu kojih nadležna gradska ili opštinska uprava donosi rešenje i u Jedinstveni birački spisak upisuje podatak da će građanin glasati u inostranstvu.
Konzulati i ambasade objavljuju uputstva, rokove, obrasce i adrese na koje građani šalju zahteve. Prijave se ne podnose kolektivno, preko političkih pokreta, aktivističkih grupa ili privatnih Google obrazaca.
Biračka mesta u inostranstvu određuje Republička izborna komisija na predlog Ministarstva spoljnih poslova. Prema pravilima koja se primenjuju prilikom njihovog određivanja, biračko mesto se, po mogućnosti, obrazuje za najmanje 100 birača. Uz saglasnost RIK-a može biti određeno i za manji broj ako bi glasanje na drugom mestu bilo znatno otežano zbog udaljenosti ili geografskog položaja.
Broj građana koji su popunili privatni obrazac, prema tome, nije isto što i broj birača koji su zvanično podneli zahtev da glasaju u inostranstvu.
Jedan obrazac i desetine nezvaničnih imejl adresa
Za veliki broj gradova sajt upućuje korisnike na isti Google obrazac, u kojem se traže grad, država, ime i prezime, kao i podatak o tome da li osoba poseduje važeću ličnu kartu ili pasoš Srbije.
Za brojne gradove navedene su, međutim, i posebne Gmail, Yahoo, Proton i druge imejl adrese. Za Čikago je, na primer, navedena adresa studenti.cikago@yahoo.com, za Vašington washingtondcuzstudente@gmail.com, dok se za Brisel koristi adresa organizacije „Palac gore“.
Podaci se, dakle, prikupljaju na različite načine — putem zajedničkog obrasca ili slanjem na jedan od brojnih zasebnih imejl naloga. Na sajtu nisu navedeni identitet i ovlašćenja osoba koje upravljaju tim nalozima, niti je objašnjeno da li se podaci kasnije objedinjuju i prosleđuju „Studentima u blokadi“, koji su navedeni kao organizatori.
Ko je pravno odgovoran za prikupljene podatke?
U obaveštenju o privatnosti kao organizator je naveden pokret „Studenti u blokadi“, uz adresu studentiublokadidijaspora@gmail.com. Međutim, naziv neformalnog pokreta i jedna imejl adresa ne otkrivaju ko je konkretno odgovoran za prikupljanje, čuvanje i korišćenje podataka.
Nisu navedeni naziv i adresa pravnog lica, niti identitet odgovornog fizičkog lica. Nema ni podataka o tome ko odlučuje o korišćenju prikupljenih informacija, koliko dugo se one čuvaju, kome mogu biti dostavljene i na koji način se brišu sa različitih imejl naloga. Nije objašnjeno ni da li se podaci prenose i obrađuju izvan Srbije, niti su građani obavešteni o pravu da podnesu pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa da građanin od koga se podaci neposredno prikupljaju mora dobiti jasne informacije o identitetu i kontaktima rukovaoca, svrsi i pravnom osnovu obrade, primaocima podataka, roku njihovog čuvanja i pravima koja ima.
Bez tih informacija građani ne mogu pouzdano da utvrde ko raspolaže njihovim podacima i kome mogu da se obrate ukoliko oni budu izgubljeni, zloupotrebljeni ili neovlašćeno prosleđeni.
Podaci imaju i politički kontekst
Ime, grad i podatak o posedovanju pasoša sami po sebi ne otkrivaju za koga će neko glasati. Ipak, oni se prikupljaju na sajtu političkog pokreta koji sebe predstavlja kao izbornu opciju i stranicu završava porukom: „Mi smo došli do vas. Sada zajedno treba da stignemo do pobede.“
Zato učešće u ovakvoj evidenciji može omogućiti zaključivanje o političkim stavovima ili naklonostima određene osobe. Podaci koji otkrivaju političko mišljenje imaju posebnu zaštitu i prema srpskom zakonu i prema evropskom Opštem propisu o zaštiti podataka – GDPR.
Ovo ne znači da je samo prikupljanje podataka nužno nezakonito. Znači da transparentnost, jasan pravni osnov, ograničenje svrhe i kontrola pristupa moraju biti stroži nego kod obične liste kontakata.
Nezvanična evidencija ne otvara biračko mesto
Organizovanje građana radi informisanja o izborima nije sporno. Grupe mogu da pozivaju ljude da provere birački spisak, da objavljuju kontakte konzulata i da procenjuju interesovanje u pojedinim gradovima.
Sporno je ako se nezvanična evidencija predstavlja tako da građani mogu pomisliti da su njenim popunjavanjem preduzeli zvanični korak ka ostvarivanju biračkog prava.
Privatni Google obrazac ne zamenjuje zahtev diplomatsko-konzularnom predstavništvu. Poruka poslata lokalnoj aktivističkoj grupi ne upisuje građanina u birački spisak za glasanje u inostranstvu. Nijedna nevladina ili politička organizacija ne može sama otvoriti biračko mesto.
Konzulati postupaju po pojedinačnim zahtevima građana, a RIK donosi odluku o biračkim mestima na osnovu podataka dobijenih kroz zvanični postupak.
Zato je opravdano pitati zbog čega se pravi dodatna baza sa imenima građana ako se broj stvarno prijavljenih birača utvrđuje preko diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Politička mobilizacija je legitimna aktivnost. Prikupljanje ličnih podataka bez jasno utvrđene odgovornosti nije pitanje političkih simpatija, već prava svakog građanina da zna ko raspolaže njegovim podacima i u koju svrhu.
Foto: ChatGPT
