Naučnu javnost potresa skandal u čijem je središtu Nikolas Polson, profesor ekonometrije i statistike na But poslovnoj školi Univerziteta u Čikagu (The University of Chicago Booth School of Business). On je tokom 2026. godine bio naveden kao autor ili koautor čak 258 radova postavljenih na platformu Mreža za istraživanja u društvenim naukama (Social Science Research Network – SSRN), u čijoj je izradi korišćena veštačka inteligencija.
To znači da je za nepunih osam meseci u proseku potpisivao više od jednog rada dnevno. Samo u avgustu postavljena su 104 rada, a šest ih se pojavilo istog dana. Nije bila reč samo o kratkim beleškama ili skicama za buduća istraživanja. Mnogi tekstovi imali su po trideset, pedeset, pa i osamdeset strana.
Pažnju nije privukao samo broj objavljenih radova već i raznovrsnost tema kojima su se autori bavili. Pored statistike, ekonometrije, finansijskih tržišta i mašinskog učenja, Polsonovo ime pojavljivalo se i na radovima o genetici, šahu, psihologiji i međuljudskim odnosima. 
Toliki broj radova nije moguće napisati za tako kratko vreme bez značajne pomoći veštačke inteligencije ili saradnika. Stoga se nametnulo pitanje: šta su u tim radovima napisali naučnici, a šta veštačka inteligencija?
Ko je zaista pisao radove?
Polson nije samostalno napisao svih 258 radova. Na više od stotinu kao koautor je naveden Vadim Sokolov (Vadim Sokolov), profesor sistemskog inženjerstva na Univerzitetu Džordž Mejson (George Mason University), dok se na nekim radovima pojavljuju i druga imena.
To, međutim, ne umanjuje ozbiljnost slučaja. Polson je svojim imenom potpisao svaki rad sa spiska i time prihvatio odgovornost za njegov sadržaj. Isto važi i za ostale potpisane koautore.
Problem je u tome što nije poznato ko je od autora šta radio. Nije poznato koje je delove napisao Polson, koliki je bio doprinos njegovih saradnika, ko je proveravao navode i proračune, niti u kojoj meri je u pisanju učestvovala veštačka inteligencija.
Sokolov se oglasio tek pošto je slučaj privukao pažnju naučne javnosti. On je odbacio pretpostavku da su radovi nastajali tako što bi autori zadali jedno uputstvo programu, a potom bez čitanja postavili dobijeni tekst. Prema njegovim rečima, mnogi radovi zasnovani su na idejama, beleškama, matematičkim proračunima, programskom kodu, predavanjima i nedovršenim rukopisima na kojima su autori radili godinama. Istovremeno je potvrdio da je u izradi novijih radova veštačka inteligencija korišćena u znatno većoj meri i priznao da njena upotreba nije uvek bila naznačena.
Šta je zapravo objavljeno?
Sporni radovi bili su postavljeni na SSRN, mrežu na kojoj istraživači objavljuju rukopise pre nego što prođu stručnu recenziju i budu prihvaćeni u naučnim časopisima. Takođe nema dokaza da je svih 258 rukopisa poslato časopisima. Sokolov je naveo da je jedan od radova prošao više krugova recenzije i potom bio objavljen u časopisu „Čens“ (“Chance”), koji izdaje Američko statističko udruženje (American Statistical Association).
Ipak, ni postavljanje nerecenziranih rukopisa nije bez posledica. Oni se pojavljuju u pretraživačima i naučnim bazama, drugi autori mogu da ih citiraju, a njihov sadržaj može biti preuzet i upotrebljen za obučavanje novih sistema veštačke inteligencije. Potpis uglednog profesora sam po sebi uliva poverenje u verodostojnost rada.
Od statistike do „Teorije o međuljudskim odnosima“
Polson nije nepoznat istraživač koji pokušava da privuče pažnju neobičnim tvrdnjama. Reč je o priznatom statističaru koji je objavljivao zapažene radove iz bajesovske statistike, finansijske ekonometrije i mašinskog učenja.
Upravo zato je ovaj slučaj izazvao toliko pažnje. Endru Gelman (Andrew Gelman), profesor statistike i političkih nauka na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University), naveo je da Polsona poznaje kao ozbiljnog naučnika, ali da je ostao zatečen i brojem i sadržajem novih radova.
Posebno se osvrnuo na rukopis od osamdeset strana pod nazivom „Teorije o međuljudskim odnosima“, u kojem su objedinjene ekonomija, psihologija, biologija, teorija igara, filozofija i duhovna učenja. Autori su pokušali da sve te oblasti povežu u jedinstven model, koji su predstavili i kroz „glavnu jednačinu međuljudskih odnosa“.
Gelman je u radu ukazao na sporne navode, nedoslednosti u podacima i tvrdnje koje nisu potkrepljene odgovarajućim naučnim dokazima. Jedna od njih odnosila se na mogućnost predviđanja raspada partnerske veze sa tačnošću većom od 90 odsto.
Sokolov je naknadno priznao da je ta tvrdnja zahtevala dodatno obrazloženje i najavio ispravku.
Radovi nestali preko noći
U jeku rasprave, radovi su počeli da nestaju sa SSRN-a. Njihov broj se najpre smanjio sa 259 na 99, zatim na 44, potom na jedan, da bi na kraju bio uklonjen i čitav profil.
Sokolov je naveo da radove nisu povukli autori, već sama platforma. Prema njegovim rečima, od SSRN-a su dobili samo odgovor da konkretni razlozi za uklanjanje ne mogu biti saopšteni.
Zašto je profil ugašen, za sada nije poznato. Ni SSRN nije saopštio da li je takva odluka doneta zbog neuobičajeno velikog broja postavljenih radova, načina na koji je u njihovoj izradi korišćena veštačka inteligencija ili iz nekog drugog razloga. Univerzitet u Čikagu za sada se nije oglasio povodom Polsonovog slučaja.
Foto: ChatGPT
