Danas, 18. aprila 2025. godine, pravoslavni vernici širom sveta obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje raspeće Isusa Hrista na Golgoti. Ovaj dan se smatra najtužnijim u hrišćanskom kalendaru i obeležava se strogim postom, molitvom i uzdržavanjem od svih oblika veselja. Duhovni značaj i bogosluženje
Veliki petak je dan kada se ne služi liturgija. Umesto toga, u crkvama se održava večernja služba sa iznošenjem plaštanice – platna koje prikazuje Hristovo polaganje u grob. Vernici celivaju plaštanicu i, prema narodnom verovanju, provlače se ispod nje uz molitvu i želju za ispunjenje ličnih molitvi.
Strogi post i uzdržavanje
Na ovaj dan se praktikuje najstroži post. Preporučuje se uzdržavanje od hrane i pića do iznošenja plaštanice, oko 15 časova. Dozvoljena je isključivo hrana pripremljena na vodi, bez ulja, ribe i vina. Takođe, izbegava se upotreba oštrih predmeta poput noževa i viljušaka, kao i soljenje hrane, što simbolično predstavlja izbegavanje „sipanja soli na Hristove rane“. 
Narodni običaji i verovanja
U mnogim krajevima Srbije, na Veliki petak se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Prvo obojeno jaje, poznato kao „čuvarkuća“, čuva se tokom cele godine kao zaštita doma. Takođe, veruje se da se na ovaj dan ne smeju obavljati kućni i poljski poslovi, niti koristiti igle i eksere, kako se ne bi „povređivale Isusove rane“.
Veče Velikog petka
Prema narodnim običajima, veče Velikog petka je vreme za tihe molitve i razmišljanje. Preporučuje se da se ne započinju novi poslovi i da se dan završi molitvom za zdravlje i blagostanje porodice.
Veliki petak je dan duboke duhovnosti, tišine i poštovanja prema Hristovoj žrtvi. Poštovanjem običaja i pravila ovog dana, vernici izražavaju svoju veru i povezanost sa Hristovim stradanjem.
Photo: Privatna arhiva
