Да ли ће венчања у Србији бити онлајн
Уместо да дигитализација долази искључиво „одозго“, држава први пут покушава да приоритете дефинише на основу захтева грађана и привреде. Иницијатива „Ти предложи – ми дигитализујемо“, коју је покренула Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, има за циљ да идентификује управо оне административне процедуре које највише троше време, новац и ресурсе.
Већ у првим данима прикупљено је више од 200 предлога. Међу њима су и идеје које до сада нису биле уобичајене у домаћем систему – попут могућности да се венчања обављају онлајн. Иако таква решења постоје у појединим деловима света, у Србији су за сада тек на нивоу предлога грађана.
Од уписа у вртић до дигиталних диплома
Према речима директора Канцеларије Михајла Јовановића, највећи број предлога односи се на услуге које директно утичу на свакодневни живот. То су, пре свега, онлајн уписи деце у вртиће, предшколске установе и школе, као и поједностављен приступ документима као што су изводи из матичних књига, уверења о држављанству или пребивалишту.
Посебно се издваја захтев за дигитализацијом диплома и процедура које прате њихову употребу. Тренутно, грађани и даље морају да физички носе дипломе код нотара ради овере, што представља један од најчешће навођених примера неефикасности система.
Иако је део јавне управе већ дигитализован – укључујући е-фактуре, е-боловање и е-архиве – значајан број процедура и даље зависи од папирне документације.
Привреда између дигиталног и папирног система
У пословању је дигитализација отишла даље него у сегменту услуга за грађане. Компаније већ користе електронске фактуре, отпремнице и систем за комуникацију са Републичким фондом здравственог осигурања.
Међутим, ни ту процес није завршен. Послодавци и даље морају да достављају одређена документа у папирној форми – попут анекса уговора, потврда о годишњем одмору или решења о запошљавању.
Дигитализација као економски и еколошки пројекат
Јовановић указује да дигитализација није само питање ефикасности, већ и ресурса. Смањење употребе папира има директан утицај на трошкове пословања, али и на животну средину.
Овај приступ је у складу са концептом „зелене управе“, који повезује дигиталну трансформацију са одрживим развојем.
Циљ: друштво без папира до 2030. године
У оквиру шире стратегије „Србија 2030“, планира се да дигитална инфраструктура буде додатно ојачана. Поред постојећег дата центра у Београду, најављена је изградња новог центра у Крагујевцу, као и развој капацитета у Нишу и Новом Саду.
Институционални циљ је јасан – у наредним годинама изградити систем у коме ће већина административних процедура бити у потпуности дигитална.
Ипак, остаје питање границе дигитализације. Док су услуге попут е-уписа или дигиталних докумената очекиван корак, предлози као што су онлајн венчања показују да грађани понекад иду корак даље од тренутних институционалних планова.
Извор: РТС Фото: Вештачка интелигенција
