Са Студентском листом не делим ставове о кључним националним и спољнополитичким питањима
Владимир Ђорђевић, заменик председника Покрета обнове Краљевине Србије и народни посланик, рођен је 1973. године у Београду. Филмски продуцент, књижевник и инструктор борилачких вештина, део каријере провео је у Сједињеним Америчким Државама. Био је председник Српске народне одбране у Чикагу и председник Српске националне лиге Америке.
У Народној скупштини члан је Одбора за спољне послове и Одбора за културу и информисање, као и делегације Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе. У марту 2026. изабран је за потпредседника њеног Поткомитета за борбу против кријумчарења миграната и трговине људима.
Иако је ПОКС званично подржао Студентску листу, Ђорђевић се у разговору за „Чикаго на длану“ ограђује од њеног начина одлучивања, избора кандидата, као и појединих ставова. Колико онда ПОКС заиста стоји иза оних које је подржао на изборима и шта их, осим намере да смене власт, политички повезује?
1. Као монархиста, шта тачно подржавате у пленумском начину одлучивања? Где у таквом систему видите политичку одговорност, јавно познате руководиоце и јасно утврђена овлашћења?
Ништа. Ја сам Владимир Ђорђевић, монархиста сам и нисам пленумаш. Подржавам смену ове власти, слободне медије, поштене изборе и одговорност за корупцију, криминал и злоупотребе. Али да од тога правимо нови систем у коме нико није надлежан, а сви одлучују? Не пада ми на памет. Србији су потребне институције које раде и људи који за своје одлуке одговарају именом и презименом. Залажем се за парламентарну монархију, а не за политичку скупштину станара у којој нико није крив кад нешто крене наопако.
2. Како одговарате на критику да пленуми и идеја непосредног одлучивања више подсећају на револуционарне и комунистичке обрасце него на парламентарну монархију за коју се залажете? Шта је ту спојиво са програмом ПОКС-а?
Ту нема много шта да се усклађује. Колективизам, неодређена овлашћења и избегавање личне одговорности нису моја политичка филозофија. Нећу сваког студента да проглашавам комунистом само зато што учествује на пленуму, али нећу ни да се правим да је пленумска политика исто што и уставна парламентарна монархија.
ПОКС има свој програм. Имамо ставове о државном уређењу, националним интересима и одговорности власти. Нећемо их мењати и прекрајати да бисмо се уклопили у нечију тренутну моду, напротив.
3. Ко су конкретно ваши саговорници са студентске стране, ко их је овластио да преговарају и кога њихови договори обавезују?
Студентска страна представља себе. ПОКС представљају његови страначки органи и овлашћени представници. То су две различите ствари.
Нећу да помињем имена саговорника, неформалне договоре или овлашћења која нису јавно потврђена. Кад постоји конкретан договор, онда се зна ко га је склопио, шта у њему пише и кога обавезује. Политика није игра погађања.
4. Колико различитих политичких струја препознајете у покрету који подржавате? Око чега су сагласне, осим око противљења СНС-у, а око чега се разилазе?
Има ту левице, либерала, центра, можда деснице и људи који не желе да се сврставају. Чини ми се да не делимо исте погледе на Косово и Метохију, Европску унију, НАТО, Русију, национални суверенитет, па ни на будуће државно уређење.
Међутим, заједнички именитељ је незадовољство садашњом влашћу и захтев за политичким променама. То је довољно за сарадњу око конкретног циља, али није довољно да се од различитих људи направи једна идеологија. Ко тврди супротно, или не познаје политику или покушава да прода причу која неће дуго трајати.
5. Да ли вам је познат комплетан састав листе коју подржавате и поступак избора кандидата? Ако јесте, за чије политичке ставове можете лично да станете; ако није, на основу чега дајете подршку?
ПОКС није састављао ту листу и нећу да преузимам одговорност за избор сваког појединог кандидата. Подржавамо заједнички политички циљ, али не и сагласност са сваким ставом човека на листи, далеко од тога.
Нека нико не меша те ствари. Подршка није бланко чек. Ако неко мисли да наша подршка значи да смо се одрекли сопственог програма, погрешно је разумео и нас и политику.
6. Који конкретан документ показује у ком правцу желе да воде Србију? Наведите њихове ставове о Ратку Младићу, Косову и Метохији, Републици Српској, ЕУ, НАТО-у и односима са Русијом и Кином. (са документом или линком са друштвених мрежа)
Нећу да приписујем студентској листи ставове за које немам проверљив документ, а нисам ни њихов ПР. Ако постоји њихов званични програм који одговара на ова питања, треба га објавити и анализирати. Ако га нема, онда нека нико не тражи од мене да нагађам шта други мисле јер то је до њих, а не до ПОКС-а или мене.
А моји ставови нису тајна. Косово и Метохија су део Србије; противим се сваком облику признања независности, непосредном или прикривеном, и инсистирам на Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Не подржавам санкције Русији. Са Русијом и Кином треба сарађивати, као и са европским државама, али Србија мора да одлучује у сопственом интересу, а не по туђем налогу. Европска унија није изговор да се одрекнемо суверенитета, а о чланству у НАТО-у не може се говорити као да српско историјско искуство не постоји. Права Републике Српске и српског народа у региону морају се штитити увек и по сваку цену.
Што се Ратка Младића тиче, постоје пресуде међународног суда и то је правна чињеница, њихова али не и моја, те се не слажем са истом. Мој став о Сребреници је познат: злочин, да; геноцид, не. Са инструираном политичком квалификацијом о геноциду се не слажем, и имам право на то. Пресуде појединцима не оспоравам али искључиво као пресуде појединцима.
То су моји ставови. Нећу их сакривати, али их нећу ни приписивати другима.
7. Ако се испостави да њихова политика о неком од тих питања противречи програму ПОКС-а, шта има предност: ваша начела или очување заједничког фронта против СНС-а?
Начела. Ту нема преговора.
Можемо да сарађујемо у смени власти, али нећу подржати признање Косова, санкције Русији или наметање колективне кривице српском народу да бих сачувао некакав политички савез. Нисам ушао у политику да бих се свима допао, нити ми је потребно да ми неко додели дозволу да будем монархиста.
Смена власти је политички циљ. Идеологија је идентитет. Ако то двоје неко не разликује, нека се бави нечим другим.
8. Да ли недвосмислено осуђујете упаде у редакције, застрашивање новинара и притисак на људе због политичког опредељења, укључујући када то чине присталице покрета који подржавате? Да ли би такав поступак био разлог да повучете подршку?
Да. Без изузетка. Новинар се не напада зато што поставља непријатна питања, нити се људи смеју застрашивати због политичког става. То важи и за присталице власти и за присталице опозиције, па и за оне који су нам политички блиски.
Ако би покрет који подржавамо организовао насиље, оправдавао нападе на новинаре или вршио притисак на људе, то би озбиљно довело у питање нашу подршку. Не може једно данас да буде недопустиво, а сутра прихватљиво само зато што је то урадио „наш човек“. Такав морални бесмисао не пролази.
9. Како као монархиста, који се противи историјским политичким прогонима и конфискацијама, постављате границу између законитог утврђивања одговорности и политичког реваншизма?
Једноставно: доказ, закон и индивидуална одговорност. Ако је неко крао, злоупотребљавао јавну функцију или незаконито стекао имовину, нека одговара у складу са законом. Нека се испита порекло имовине, отворе архиве и утврде чињенице.
Али никоме не сме да буде одузета имовина само зато што је био члан погрешне странке или имао погрешно политичко мишљење. Не желим да један круг привилегованих замени други, а да се грађанима то прода као правда. Србији је потребан закон, а не осветнички поход комуниста, како 45. тако и данас или сутра.
10. Да ли бисте се јавно супротставили својим политичким савезницима ако би некоме најављивали затвор пре суђења или одузимање законито стечене имовине? Да ли исти критеријум примењујете на противнике и савезнике?
Бих. Ако мој политички савезник унапред пресуђује људима, нека то ради без моје подршке. Затвор није предизборни слоган, а законито стечена имовина не сме да постане плен победника избора.
Наравно, законита истрага и поступање надлежних органа нису исто што и политичка освета. Разликујем те ствари, а требало би да их разликујете и ви. Исти критеријум важи за све, без обзира на то да ли је неко мој пријатељ, политички противник или члан ПОКС-а.
11. Да ли за вас само чланство у СНС-у може бити основ за искључивање из јавног живота или инсистирате искључиво на појединачној, доказаној одговорности? Хоћете ли тај став бранити и ако ваши савезници буду тражили другачије?
Чланство у СНС-у само по себи није доказ кривице. Ако је неко учествовао у корупцији, притисцима, крађи, батињању или злоупотреби функције, треба утврдити шта је урадио и покренути одговарајуће поступке против њега. Али не прихватам колективно кажњавање људи по партијској књижици.
И да, бранићу тај став и када се мојим савезницима не буде допадао. Не мењам правна начела у зависности од изборног резултата или потребе нове власти.
12. ПОКС је саопштио да сарадња са студентима није политичка комбинаторика. Да ли је било разговора о министарским местима, државним функцијама или учешћу ваших кадрова у будућој влади? Са ким и о чему?
Јавни став ПОКС-а је да подршка политичким променама није трговина функцијама. Нећу и не желим да измишљам садржај разговора, имена учесника или договоре који се нису десили, а провлаче се кроз медије.
Ако дође до конкретних преговора о будућој влади, питање неће бити само ко добија које место. Важније је шта та влада намерава да уради, који програм спроводи и да ли ће Србија заиста бити другачија. Замена фотеља између оних и ових није промена политике.
13. Очекујете ли да чланови ПОКС-а уђу у нову владу? Да ли бисте исту подршку пружили и када бисте унапред знали да ПОКС неће добити ниједну функцију?
ПОКС има право да учествује у политичком животу и да се бори за спровођење свог програма. Али подршка променама не сме да зависи од тога да ли ће неко добити министарску фотељу.
Подржао бих демократске промене и без функција за ПОКС, ако оне воде слободнијој и уређенијој Србији. То, међутим, не значи да бих дао подршку било којој будућој влади чији је програм у супротности са програмом и ставовима ПОКС-а. Не треба нам нова власт само да бисмо добили нове људе на старим местима, против тога сам се борио и неупитно је и овај пут.
14. Шта би конкретно морало да се догоди да кажете: „Ово више не подржавамо“? Ако таква граница постоји, зашто је јавно не утврдите пре него што затражите од грађана да вам верују?
Граница постоји и не морам да чекам да је неко пређе да бих је саопштио. Признање Косова, увођење санкција Русији, наметање колективне кривице српском народу, политичко насиље, застрашивање медија и освета под маском правде били би разлози за озбиљно преиспитивање подршке. И нећу прихватити да се монархистичка начела, вера, традиција и национални интереси прогласе за нешто чега треба да се стидимо.
Ми подршку нисмо дали да бисмо ћутали када нам нешто не одговара. Ако се од нас тражи да погазимо сопствени програм, одговор ће бити јасан. Ако морам да бирам између фотеље и начела, фотеља ће остати празна.
15. Постоје ли у Србији независни медији? Какав је ваш став о медијима?
Мој утисак, после година проведених у политици и медијима, јесте да у Србији има премало заиста независног новинарства, а превише медија који имају своје интересе. Једни су блиски власти, други су против власти, пробриселски, а грађанин често мора сам да открива шта му је прећутано и ко стоји иза одређене приче. Информер, Курир, Ало и РТС нису исто што и Н1, Нова и Данас у сваком погледу, али то не значи да је довољно бити против власти да би медиј аутоматски био и независан. Напротив.
Говорим и из личног искуства. Доживео сам да ми се речи представљају другачије од онога што сам рекао, да се информације објављују без довољне провере и да се мој став не пренесе онако како је изнет. Не тражим да ме медији хвале. Тражим да провере чињенице, пренесу изјаву тачно и омогуће одговор или демант када је потребан.
РТС има посебну обавезу, јер је јавни сервис који плаћају сви грађани, а не само они који подржавају власт. Потребни су нам транспарентно власништво над медијима, јасна правила за доделу јавног новца, фер услови за коришћење фреквенција и јавни сервиси који не зависе од воље било које странке. И напади на новинаре морају бити осуђени, без обзира на редакцију у којој раде.
Слободан медиј није онај који је против власти, него онај који није ничији: ни власти, ни опозиције, ни амбасаде, ни странке, па ни ПОКС-а. У Србији нема независних медија, само интересних, и то режима, Брисела, амбасада и тајкуна. ПОКС хоће медије који служе грађанима Србије, били они левичари, десничари или аполитични, а тога нема.
ЗАВРШНА ИЗЈАВА
Ја сам Владимир Ђорђевић, заменик председника ПОКС-а. Нисам студент. Нисам пленумаш. Нисам политички конвертит. Ја сам монархиста, антикомуниста и Србин.
Косово и Метохија нису на продају. Противим се санкцијама Русији. Колективну кривицу српског народа нећу да прихватим.
Нећу да се одрекнем својих уверења да бих се некоме допао. Нити ћу да ћутим о националним интересима да бих сачувао политички савез. Сменити једну власт, а онда добити другу која ће радити исто, није промена коју Србија заслужује, нити ћу то дозволити.
Србији не требају нови господари. Требају јој одговорни људи, слободни медији и држава која не тргује сопственим интересима.
Смена власти је политички циљ. Начела нису на продају. Србија није ничији плен.
Нема повлачења. Нема предаје.
СРБИЈА СРБИМА. ПРЕД ЗАКОНОМ НЕМА НЕДОДИРЉИВИХ.
