Крагујевац је у протеклих шест година покренуо низ великих пројеката, од изградње Северне обилазнице и Иновационог дистрикта до ширења гасоводне, водоводне и канализационе мреже. Почетак производње електричних аутомобила, развој Државног дата центра и планови за оснивање новог факултета требало би да додатно ојачају привреду града и отворе нова радна места.
Градоначелник Крагујевца Никола Дашић за портал „Чикаго на длану“ говори о досадашњим резултатима и плановима за наредне две године, али и о сарадњи са Милвокијем, могућностима за америчка улагања и улози српске дијаспоре у повезивању Крагујевца са компанијама, универзитетима и установама у Сједињеним Америчким Државама.
1. У августу се навршило шест година откако сте први пут изабрани за градоначелника Крагујевца. Када се осврнете на тај период, шта се у граду највише променило и на које сте резултате посебно поносни?
Када се осврнем на претходних шест година, рекао бих да највећа промена није један пројекат, већ то што је Крагујевац поново добио снажан развојни замах и јасну визију будућности. 
Грађани ту промену најбоље виде у свакодневном животу. За шест година асфалтирали смо или рехабилитовали 405 улица, изградили два нова вртића за више од 400 деце, обновили школе и фискултурне сале, реконструисали градске базене, изградили станове за припаднике Министарства унутрашњих послова, уредили Трг војводе Радомира Путника и реконструисали Градску тржницу. Изградили смо и ново дечје одмаралиште на Бешњаји. Истовремено смо покренули пројекте који ће одредити развој града у наредним деценијама – Северну обилазницу, Иновациони дистрикт, гасификацију приградских и сеоских насеља и пројекат „Чиста Србија“.
Ипак, најпоноснији сам на то што су се промениле перспективе града. Крагујевац више није град који чека боља времена – Крагујевац их данас ствара.
2. Ваш мандат су обележила значајна улагања у путеве, водоводну и канализациону мрежу, јавне објекте и уређење града. Који су пројекти, према Вашем мишљењу, највише побољшали свакодневни живот Крагујевчана?
Квалитет живота грађани најчешће мере оним што их свакодневно окружује – каквим путем долазе до куће, да ли имају воду, канализацију, гас, добру школу и вртић и уређено насеље. Зато смо, паралелно са великим капиталним пројектима, значајно улагали у комуналну инфраструктуру.
Један од највећих послова је гасификација територије Крагујевца, инвестиција вредна око 50 милиона евра коју финансира ЈП „Србијагас“, уз логистичку подршку Града. До 2029. године планирано је 850 километара мреже; више од 200 километара је већ изграђено, а до краја године очекујемо око 400 километара. Грађанима у насељима у којима се радови изводе омогућен је и прикључак по цени нижој за 20 одсто.
Веома важна су и улагања у водоснабдевање. Упркос дугом и сушном лету, Крагујевац није имао рестрикције нити проблеме у снабдевању водом. Улагањем у моравски систем и ревитализацију рени бунара капацитет овог изворишта повећан је са око 35 на приближно 100 литара у секунди, а до краја године очекујемо око 180 литара у секунди. На тај начин мање трошимо воду из Груже и чувамо резерве за сушне периоде.
Северна обилазница је, с друге стране, пројекат који ће суштински променити функционисање читавог града. Реч је о инвестицији вредној око 270 милиона евра и саобраћајници дугој око 22 километра. Прва деоница од Јовановца до Петровца је завршена, а по завршетку целе обилазнице велики део транзитног и тешког теретног саобраћаја биће измештен из центра. То значи мање гужве, буке и загађења, безбедније улице и бољу повезаност Крагујевца са најважнијим путним правцима.
За мене су подједнако важни велики пројекти који мењају позицију града и инвестиције у путеве, воду, канализацију и гас, јер управо оне непосредно подижу квалитет свакодневног живота.
3. Почетак производње електричних аутомобила отворио је ново поглавље у развоју крагујевачке индустрије. Шта то значи за привреду града, отварање нових радних места и привлачење нових компанија?
Почетак производње електричних аутомобила за Крагујевац био је много више од новог модела у фабрици. То је потврда да град са дугом индустријском традицијом може да прати најсавременије технологије и буде део новог циклуса европске аутомобилске индустрије.
Стелантис (Stellantis) већ има изузетно важну улогу у привреди и извозу Крагујевца, а прелазак на електрична возила додатно учвршћује позицију града и отвара простор за нове добављаче, компаније и радна места.
Економски показатељи показују да је основа за такав развој данас много снажнија. Буџет града је са око осам милијарди динара 2020. године порастао на више од 14 милијарди, док је кредитна задуженост смањена са око 24 на приближно три милиона евра. Број незапослених пао је на 8.318, што је историјски минимум.
Важно је и што се привредна структура шири. Поред Стелантиса, ту су Мајнд парк (Mind Park), Сименс (Siemens) и бројне друге компаније, док паралелно развијамо ИТ, иновациони и високотехнолошки сектор. Наш циљ је снажна и разноврсна привреда, јер прави смисао раста није у статистици, већ у новим пословима, већим зарадама и бољем квалитету живота грађана.
4. Универзитет, Државни дата центар и технолошки сектор представљају важне развојне потенцијале Крагујевца. Како град може да их искористи да привуче нове инвестиције и младим стручњацима пружи разлог да остану или се врате у Крагујевац после школовања?
Кључ је у томе да Универзитет, Државни дата центар и технолошки сектор не посматрамо одвојено, већ као делове једног развојног екосистема. Управо то данас градимо у Крагујевцу – спој образовања, науке, најсавременије инфраструктуре и домаћих и светских компанија.
Државни дата центар већ је позиционирао Крагујевац на технолошкој мапи овог дела Европе. У априлу су пуштени у рад нови модули и други суперкомпјутер, а почетком 2027. године очекује се и трећи. Национална платформа за вештачку интелигенцију доступна је универзитетима, научним институтима и домаћим стартапима, што младим људима омогућава приступ технологијама које су до скоро биле доступне само великим системима.
Следећи корак је Иновациони дистрикт, комплекс од готово 62.000 квадратних метара који ће повезати ИТ компаније, стартапове, Универзитет и истраживачку заједницу. Да постоји реално интересовање великих инвеститора показују и предуговори за простор у комплексу са компанијама Оракл (Oracle), Ханивел (Honeywell) и Пало Алто (Palo Alto). Инвеститорима, дакле, више не нудимо само добру локацију и услове пословања, већ инфраструктуру, знање и кадрове.
Истовремено смо добили сагласност за оснивање новог факултета у оквиру Универзитета у Крагујевцу, усмереног на вештачку интелигенцију, роботику и сајбер безбедност. Циљ је да млади овде могу да се школују, стичу практично искуство, развијају сопствене идеје и раде у домаћим и међународним компанијама, без потребе да због добре каријере напуштају Крагујевац.
Желимо да Крагујевац буде град у који се не само остаје, већ и враћа – град у коме се од образовања и науке стиже до стартапа, инвестиција и добро плаћених радних места.
5. Крагујевац заузима посебно место у историји Србије и има богато културно наслеђе. Које кораке град предузима да те вредности боље представи домаћој и страној публици и привуче више посетилаца?
Крагујевац има нешто што се не може изградити инвестицијама – снажан и аутентичан идентитет. Овде је стварана модерна српска држава, осниване су њене прве институције и започета индустријализација Србије.
Наш циљ је да то наслеђе не чувамо само као сведочанство прошлости, већ да га учинимо живим, видљивим и привлачним новим генерацијама и посетиоцима. Посебно место у томе има ревитализација комплекса Војно-техничког завода и Машинске радионице, простора у коме је настајала модерна индустријска Србија и који може да добије нови живот кроз културне, образовне, креативне и иновативне садржаје.
Управо у том споју прошлости и будућности видим једну од најснажнијих прича Крагујевца – град у коме је стварана модерна Србија и у коме се данас развијају нове технологије. То је идентитет који желимо јасније да представимо и домаћој и страној публици.
Фото: Секретаријат за комуникације – Крагујевац
