У другом делу интервјуа за портал „Чикаго на длану“, градоначелник Крагујевца Никола Дашић говори о односима са Милвокијем, конкретним областима сарадње и улози српске заједнице у Сједињеним Америчким Државама као споне између два града. После инфраструктуре, индустрије, нових технологија и развојних пројеката, који су били у средишту првог дела разговора, фокус се сада помера на међународна партнерства, америчке инвестиције и планове за наредне две године.
Дашић објашњава како је настала иницијатива за братимљење Крагујевца и Милвокија, у којим областима је сарадња већ покренута и какву улогу дијаспора може да има у повезивању са америчким компанијама, универзитетима и установама. Говори и о секторима у којима види највише простора за америчка улагања, као и о пројектима који би требало да обележе завршницу његовог садашњег мандата.
6. Крагујевац и Милвоки су 2024. године постали братски градови. Како је настала иницијатива за њихово повезивање и шта повезује ова два града, упркос великој удаљености?
Иницијатива је покренута из Милвокија 2023. године и од почетка смо је видели као прилику за суштинску, а не само протоколарну сарадњу. Након размене писама о намерама, Скупштина града Милвокија је 28. септембра 2023. подржала успостављање сарадње, а Влада Републике Србије дала је сагласност 7. децембра исте године. Споразум о братимљењу потписан је 26. јануара 2024. године. 
Иако су географски удаљени, Крагујевац и Милвоки имају доста заједничког. Оба града имају снажну индустријску традицију, универзитетски и истраживачки потенцијал и амбицију да развој заснивају на новим технологијама, знању и повезивању привреде и образовања.
Зато смо од почетка као најважније области сарадње препознали привреду, високе технологије, здравство, образовање и културу. Управо та ширина даје братимљењу стварни садржај и могућност да се из формалног односа развију конкретни пројекти.
7. У којим областима Крагујевац и Милвоки данас сарађују и постоје ли планови да се та сарадња у наредном периоду прошири?
Први конкретни кораци направљени су у областима привреде, високих технологија, здравства и универзитетске сарадње. Током посете Милвокију отворени су директни канали комуникације са компанијама Џонсон контролс (Johnson Controls), Џи-И Хелткер (GE Healthcare) и Ингетим (Ingeteam Inc), а разговори су били усмерени на могућности за технолошку, индустријску и здравствену сарадњу.
Важан правац је и повезивање Универзитета у Крагујевцу са Универзитетом Висконсин–Милвоки (University of Wisconsin–Milwaukee) и Медицинским колеџом Висконсина (Medical College of Wisconsin). Иницијатива је покренута током наше посете и Универзитет у Крагујевцу ради на даљем развоју тих контаката.
Наш циљ је да сарадњу проширимо и учинимо континуираном. Оснивањем ресора за међународну сарадњу Град је јасно показао да односе са побратимским градовима, укључујући Милвоки, желимо да развијамо системски – кроз нове привредне контакте, академску и стручну размену, здравство, културу и друге пројекте од заједничког интереса.
8. У Сједињеним Америчким Државама живи бројна српска заједница. На који начин дијаспора може да допринесе повезивању Крагујевца са америчким привредницима, универзитетима и културним установама?
Искуство из Милвокија показало нам је колико дијаспора може да буде важан мост између Крагујевца и Сједињених Америчких Држава. Представници српске заједнице помогли су да током наше посете буду организовани сусрети са бројним успешним компанијама и институцијама – од Милвоки тула (Milwaukee Tool), Џи-И Хелткера и Џонсон контролса до Универзитета Висконсин–Милвоки, Медицинског колеџа Висконсина и других партнера. Захваљујући том ангажовању, посета није била само протоколарна, већ пре свега радна.
Људи који живе и раде у Америци познају и тамошње пословно окружење и Србију, имају контакте и поверење обе стране. Зато могу да препознају потенцијал за сарадњу, повежу праве људе и институције и помогну да се контакти брже претворе у конкретне пројекте.
Ту не мислим само на инвестиције. Простор постоји за студентске и професорске размене, заједничка истраживања, сарадњу здравствених и културних установа и пословна партнерства. Желимо да дијаспору не посматрамо само као везу са завичајем, већ као активног партнера у развоју Крагујевца.
9. На који начин Крагујевац може да привуче инвеститоре из Сједињених Америчких Држава и које привредне гране пружају највише могућности за америчка улагања?
Инвеститори данас не траже само повољну локацију или земљиште. Траже инфраструктуру, квалификоване људе, стабилно пословно окружење, добру повезаност и могућност да на једном месту повежу производњу, развој и знање. Управо у томе видим највећу предност Крагујевца.
Имамо снажну индустријску базу, Универзитет, Државни дата центар и технолошку инфраструктуру која се додатно развија кроз Иновациони дистрикт. Северна обилазница и нове индустријске зоне додатно ће унапредити логистичку и инвестициону позицију града.
Највише простора за америчка улагања видим у аутомобилској индустрији и електромобилности, ИТ-ју и вештачкој интелигенцији, сајбер безбедности, здравственим технологијама, истраживању и развоју и напредним производним технологијама. То су области у којима Крагујевац већ гради капацитете и у којима постоји природан простор за повезивање са америчким компанијама.
Контакти успостављени кроз сарадњу са Милвокијем показују да интересовање постоји. Наш задатак је да га претворимо у конкретне пројекте. Желимо да Крагујевац буде препознат не само као добра локација за производњу, већ као град у коме компаније могу да развијају нове производе и технологије, сарађују са Универзитетом и истраживачима и пронађу кадрове за послове будућности.
10. Који ће пројекти и инвестиције обележити наредне две године и шта Крагујевчани могу да очекују до краја Вашег садашњег мандата?
Наредне две године биће период у коме ће велики број започетих пројеката добити свој коначан облик и почети да даје пуне ефекте.
Наставићемо изградњу Северне обилазнице, развој Иновационог дистрикта и технолошког екосистема око Државног дата центра. Истовремено настављамо гасификацију и улагања у путеве, водоводну и канализациону мрежу и уређење градских, приградских и сеоских насеља.
Важан пројекат је и ревитализација комплекса Војно-техничког завода, пре свега Машинске радионице, која има потенцијал да постане нови центар културних, образовних, иновативних и друштвених садржаја.
Волео бих да на крају овог мандата Крагујевац буде препознат као град који је успео да повеже своју велику индустријску традицију са најсавременијим технологијама – град који људима нуди посао, образовање и квалитетан живот. Наш циљ није да само пратимо развијене градове, већ да у појединим областима постављамо стандарде.
Фото: Секретаријат за комуникације – Крагујевац
