Студентски протести у Србији по начину организовања подсећају на неколико америчких протестних покрета: немају јавно истакнуте вође, одлуке доносе на заједничким скуповима – зборовима и пленумима, заузимају простор факултета и јавне површине и друштвене мреже користе као главни канал за организовање и обавештавање јавности о свом деловању. У Сједињеним Државама блокаде су се најчешће завршавале полицијском интервенцијом. Трошкови су достизали милионске износе, а током немира 2020. године и више од милијарду долара.
Вишемесечне блокаде факултета, саобраћајница и јавних установа у Србији отвориле су и питање које је до сада углавном остајало по страни: колико такав вид протеста кошта државу, универзитете, привреду и грађане?
Поуздан и целовит податак о финансијској штети студентских протеста у Србији није објављен. У јавности су се појављивале различите процене, али не и тачан обрачун који би показао шта је непосредно проузроковано блокадама, а шта другим економским околностима. Зато се за сада не може одговорно тврдити колико су нас тачно „коштале блокаде“. 
Искуство Сједињених Држава, међутим, показује какви трошкови могу настати када блокаде трају недељама или месецима, али и како су америчке власти поступале када су процениле да је онемогућен редован рад универзитета и других установа.
Протести без (званично) јавно истакнутих вођа
Најуочљивија сличност између протеста у Србији и америчких протестних покрета јесте начин организовања.
Студенти у Србији званично немају јавно истакнутог вођу нити једно тело које одлучује у име целог покрета. Одлуке се доносе на пленумима, док факултети и локалне групе задржавају извесну самосталност. Сличан начин деловања примењивао је покрет „Окупирајмо Волстрит“ (Occupy Wall Street), који је започео 2011. године у Њујорку. Његови учесници одлучивали су на заједничким окупљањима и одбијали да именују званичне представнике.
И каснији амерички покрети били су организовани без јединственог руководства. Протести под називом „Животи црнаца су важни“ (Black Lives Matter) нису имали један центар који би управљао свим локалним групама. Пропалестински студентски протести 2024. године ширили су се са једног универзитета на други, такође без заједничког руководства на нивоу целе земље.
Сличност се огледа и у блокирању факултета и саобраћајница, али и у јасној подели задужења — од обавештавања јавности и одржавања реда до набавке хране, организовања превоза и пружања правне помоћи. Заједничко им је и настојање да се формално ограде од политичких странака.
Важну улогу имају друштвене мреже, преко којих се објављују одлуке, позивају учесници и шире снимци сукоба. Истовремено се успостављају сопствени канали обавештавања како би покрет што мање зависио од традиционалних медија.
Како су завршене блокаде у Америци
Амерички протести нису окончани договором, нити су сви захтеви демонстраната били испуњени.
Кампови покрета „Окупирајмо Волстрит“ уклоњени су после неколико недеља или месеци. У Њујорку је полиција испразнила парк Зукоти (Zuccotti Park), уклонила шаторе и ухапсила демонстранте који нису желели да напусте простор. Слично су поступиле власти и у другим градовима.
Током протеста после убиства Џорџа Флојда (George Floyd) 2020. године, месне власти уводиле су полицијски час, изводиле додатне полицијске снаге на улице и хапсиле оне који нису поштовали наредбу да се разиђу. Протести су временом ослабили.
Управе америчких универзитета су током протеста 2024. године поступиле на два начина. Неке су преговарале са студентима и пристале да делимично изађу у сусрет њиховим захтевима или ублаже дисциплинске мере против учесника протеста.
Тамо где договор није постигнут, управе су позивале полицију. Полицајци су уклањали шаторе, празнили заузете зграде и приводили учеснике који су одбијали да напусте кампус.
Полицијско уклањање блокада у Сједињеним Државама, дакле, није било изузетак. Студентима су изрицане суспензије и забране уласка на универзитет, док су они који нису поступили по наређењу полиције привођени или хапшени. Тиме није нужно престајао сам протест, али је престајала физичка блокада факултета или другог јавног простора.
Колико су протести коштали Америку
Финансијске последице нису свуда биле исте. При томе треба раздвојити трошкове мирних блокада од штете настале услед паљења, пљачки и сукоба.
Немири који су пратили протесте после убиства Џорџа Флојда 2020. године проузроковали су између једне и две милијарде долара материјалне штете наплаћене од осигурања. Тим износом обухваћени су губици настали услед пљачкања продавница, паљења зграда и уништавања друге имовине у више америчких савезних држава.
Знатан део трошкова платили су и порески обвезници. Према подацима њујоршког градског контролора (New York City Comptroller), њујоршка полиција је у буџетској 2020. години потрошила око 145,7 милиона долара на прековремени рад током протеста против полицијског насиља.
Трошкови студентских кампова били су мањи, али не и безначајни. Према подацима управе Градског универзитета Њујорка (City University of New York – CUNY), протести на Градском колеџу Њујорка (City College of New York) проузроковали су више од три милиона долара трошкова поправке и ангажовања додатног обезбеђења.
Универзитет Колумбија (Columbia University) отказао је главну свечаност доделе диплома због безбедносних разлога. Било је предвиђено да свечаности присуствује више од 50.000 студената, чланова породица и гостију. Универзитет није објавио укупан износ трошкова ангажовања додатног обезбеђења, постављања ограда и поправки, као ни измештања и отказивања наставе и свечаности.
Колико су блокаде коштале Србију
И блокаде у Србији не пролазе без значајних губитака и трошкова, почевши од организације надокнаде наставе, померања испитних рокова и ангажовања додатног обезбеђења и полиције до измена у јавном превозу и прекида рада појединих установа. Последице су осетила и предузећа којима су блокаде отежале редовно пословање.
Коначни износи нису познати и за њих би нам били потребни подаци универзитета, градских управа, полиције, јавних превозника, осигуравајућих друштава и привреде. Непосредна материјална штета морала би да се раздвоји од трошкова обезбеђења и посредних губитака насталих због прекида наставе и обуставе саобраћаја.
Искуство Сједињених Држава нас учи да дуготрајне блокаде стварају трошкове и када нема насиља или уништавања имовине. Америчке власти су право на протест разграничиле од вишемесечног блокирања универзитета, улица и јавних установа, водећи рачуна и о праву других грађана да се слободно крећу, школују и обављају свакодневне послове.
Када преговори након више месеци нису дали резултат, америчке власти су почеле доследно да примењују закон: блокаде су уклоњене, а они који су одбили да се разиђу ухапшени.
Фото: ChatGPT
