Studentski protesti u Srbiji po načinu organizovanja podsećaju na nekoliko američkih protestnih pokreta: nemaju javno istaknute vođe, odluke donose na zajedničkim skupovima – zborovima i plenumima, zauzimaju prostor fakulteta i javne površine i društvene mreže koriste kao glavni kanal za organizovanje i obaveštavanje javnosti o svom delovanju. U Sjedinjenim Državama blokade su se najčešće završavale policijskom intervencijom. Troškovi su dostizali milionske iznose, a tokom nemira 2020. godine i više od milijardu dolara.
Višemesečne blokade fakulteta, saobraćajnica i javnih ustanova u Srbiji otvorile su i pitanje koje je do sada uglavnom ostajalo po strani: koliko takav vid protesta košta državu, univerzitete, privredu i građane?
Pouzdan i celovit podatak o finansijskoj šteti studentskih protesta u Srbiji nije objavljen. U javnosti su se pojavljivale različite procene, ali ne i tačan obračun koji bi pokazao šta je neposredno prouzrokovano blokadama, a šta drugim ekonomskim okolnostima. Zato se za sada ne može odgovorno tvrditi koliko su nas tačno „koštale blokade“. 
Iskustvo Sjedinjenih Država, međutim, pokazuje kakvi troškovi mogu nastati kada blokade traju nedeljama ili mesecima, ali i kako su američke vlasti postupale kada su procenile da je onemogućen redovan rad univerziteta i drugih ustanova.
Protesti bez (zvanično) javno istaknutih vođa
Najuočljivija sličnost između protesta u Srbiji i američkih protestnih pokreta jeste način organizovanja.
Studenti u Srbiji zvanično nemaju javno istaknutog vođu niti jedno telo koje odlučuje u ime celog pokreta. Odluke se donose na plenumima, dok fakulteti i lokalne grupe zadržavaju izvesnu samostalnost. Sličan način delovanja primenjivao je pokret „Okupirajmo Volstrit“ (Occupy Wall Street), koji je započeo 2011. godine u Njujorku. Njegovi učesnici odlučivali su na zajedničkim okupljanjima i odbijali da imenuju zvanične predstavnike.
I kasniji američki pokreti bili su organizovani bez jedinstvenog rukovodstva. Protesti pod nazivom „Životi crnaca su važni“ (Black Lives Matter) nisu imali jedan centar koji bi upravljao svim lokalnim grupama. Propalestinski studentski protesti 2024. godine širili su se sa jednog univerziteta na drugi, takođe bez zajedničkog rukovodstva na nivou cele zemlje.
Sličnost se ogleda i u blokiranju fakulteta i saobraćajnica, ali i u jasnoj podeli zaduženja — od obaveštavanja javnosti i održavanja reda do nabavke hrane, organizovanja prevoza i pružanja pravne pomoći. Zajedničko im je i nastojanje da se formalno ograde od političkih stranaka.
Važnu ulogu imaju društvene mreže, preko kojih se objavljuju odluke, pozivaju učesnici i šire snimci sukoba. Istovremeno se uspostavljaju sopstveni kanali obaveštavanja kako bi pokret što manje zavisio od tradicionalnih medija.
Kako su završene blokade u Americi
Američki protesti nisu okončani dogovorom, niti su svi zahtevi demonstranata bili ispunjeni.
Kampovi pokreta „Okupirajmo Volstrit“ uklonjeni su posle nekoliko nedelja ili meseci. U Njujorku je policija ispraznila park Zukoti (Zuccotti Park), uklonila šatore i uhapsila demonstrante koji nisu želeli da napuste prostor. Slično su postupile vlasti i u drugim gradovima.
Tokom protesta posle ubistva Džordža Flojda (George Floyd) 2020. godine, mesne vlasti uvodile su policijski čas, izvodile dodatne policijske snage na ulice i hapsile one koji nisu poštovali naredbu da se raziđu. Protesti su vremenom oslabili.
Uprave američkih univerziteta su tokom protesta 2024. godine postupile na dva načina. Neke su pregovarale sa studentima i pristale da delimično izađu u susret njihovim zahtevima ili ublaže disciplinske mere protiv učesnika protesta.
Tamo gde dogovor nije postignut, uprave su pozivale policiju. Policajci su uklanjali šatore, praznili zauzete zgrade i privodili učesnike koji su odbijali da napuste kampus.
Policijsko uklanjanje blokada u Sjedinjenim Državama, dakle, nije bilo izuzetak. Studentima su izricane suspenzije i zabrane ulaska na univerzitet, dok su oni koji nisu postupili po naređenju policije privođeni ili hapšeni. Time nije nužno prestajao sam protest, ali je prestajala fizička blokada fakulteta ili drugog javnog prostora.
Koliko su protesti koštali Ameriku
Finansijske posledice nisu svuda bile iste. Pri tome treba razdvojiti troškove mirnih blokada od štete nastale usled paljenja, pljački i sukoba.
Nemiri koji su pratili proteste posle ubistva Džordža Flojda 2020. godine prouzrokovali su između jedne i dve milijarde dolara materijalne štete naplaćene od osiguranja. Tim iznosom obuhvaćeni su gubici nastali usled pljačkanja prodavnica, paljenja zgrada i uništavanja druge imovine u više američkih saveznih država.
Znatan deo troškova platili su i poreski obveznici. Prema podacima njujorškog gradskog kontrolora (New York City Comptroller), njujorška policija je u budžetskoj 2020. godini potrošila oko 145,7 miliona dolara na prekovremeni rad tokom protesta protiv policijskog nasilja.
Troškovi studentskih kampova bili su manji, ali ne i beznačajni. Prema podacima uprave Gradskog univerziteta Njujorka (City University of New York – CUNY), protesti na Gradskom koledžu Njujorka (City College of New York) prouzrokovali su više od tri miliona dolara troškova popravke i angažovanja dodatnog obezbeđenja.
Univerzitet Kolumbija (Columbia University) otkazao je glavnu svečanost dodele diploma zbog bezbednosnih razloga. Bilo je predviđeno da svečanosti prisustvuje više od 50.000 studenata, članova porodica i gostiju. Univerzitet nije objavio ukupan iznos troškova angažovanja dodatnog obezbeđenja, postavljanja ograda i popravki, kao ni izmeštanja i otkazivanja nastave i svečanosti.
Koliko su blokade koštale Srbiju
I blokade u Srbiji ne prolaze bez značajnih gubitaka i troškova, počevši od organizacije nadoknade nastave, pomeranja ispitnih rokova i angažovanja dodatnog obezbeđenja i policije do izmena u javnom prevozu i prekida rada pojedinih ustanova. Posledice su osetila i preduzeća kojima su blokade otežale redovno poslovanje.
Konačni iznosi nisu poznati i za njih bi nam bili potrebni podaci univerziteta, gradskih uprava, policije, javnih prevoznika, osiguravajućih društava i privrede. Neposredna materijalna šteta morala bi da se razdvoji od troškova obezbeđenja i posrednih gubitaka nastalih zbog prekida nastave i obustave saobraćaja.
Iskustvo Sjedinjenih Država nas uči da dugotrajne blokade stvaraju troškove i kada nema nasilja ili uništavanja imovine. Američke vlasti su pravo na protest razgraničile od višemesečnog blokiranja univerziteta, ulica i javnih ustanova, vodeći računa i o pravu drugih građana da se slobodno kreću, školuju i obavljaju svakodnevne poslove.
Kada pregovori nakon više meseci nisu dali rezultat, američke vlasti su počele dosledno da primenjuju zakon: blokade su uklonjene, a oni koji su odbili da se raziđu uhapšeni.
Foto: ChatGPT
