Sa Studentskom listom ne delim stavove o ključnim nacionalnim i spoljnopolitičkim pitanjima
Vladimir Đorđević, zamenik predsednika Pokreta obnove Kraljevine Srbije i narodni poslanik, rođen je 1973. godine u Beogradu. Filmski producent, književnik i instruktor borilačkih veština, deo karijere proveo je u Sjedinjenim Američkim Državama. Bio je predsednik Srpske narodne odbrane u Čikagu i predsednik Srpske nacionalne lige Amerike.
U Narodnoj skupštini član je Odbora za spoljne poslove i Odbora za kulturu i informisanje, kao i delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U martu 2026. izabran je za potpredsednika njenog Potkomiteta za borbu protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
Iako je POKS zvanično podržao Studentsku listu, Đorđević se u razgovoru za „Čikago na dlanu“ ograđuje od njenog načina odlučivanja, izbora kandidata, kao i pojedinih stavova. Koliko onda POKS zaista stoji iza onih koje je podržao na izborima i šta ih, osim namere da smene vlast, politički povezuje?
1. Kao monarhista, šta tačno podržavate u plenumskom načinu odlučivanja? Gde u takvom sistemu vidite političku odgovornost, javno poznate rukovodioce i jasno utvrđena ovlašćenja?
Ništa. Ja sam Vladimir Đorđević, monarhista sam i nisam plenumaš. Podržavam smenu ove vlasti, slobodne medije, poštene izbore i odgovornost za korupciju, kriminal i zloupotrebe. Ali da od toga pravimo novi sistem u kome niko nije nadležan, a svi odlučuju? Ne pada mi na pamet. Srbiji su potrebne institucije koje rade i ljudi koji za svoje odluke odgovaraju imenom i prezimenom. Zalažem se za parlamentarnu monarhiju, a ne za političku skupštinu stanara u kojoj niko nije kriv kad nešto krene naopako.
2. Kako odgovarate na kritiku da plenumi i ideja neposrednog odlučivanja više podsećaju na revolucionarne i komunističke obrasce nego na parlamentarnu monarhiju za koju se zalažete? Šta je tu spojivo sa programom POKS-a?
Tu nema mnogo šta da se usklađuje. Kolektivizam, neodređena ovlašćenja i izbegavanje lične odgovornosti nisu moja politička filozofija. Neću svakog studenta da proglašavam komunistom samo zato što učestvuje na plenumu, ali neću ni da se pravim da je plenumska politika isto što i ustavna parlamentarna monarhija.
POKS ima svoj program. Imamo stavove o državnom uređenju, nacionalnim interesima i odgovornosti vlasti. Nećemo ih menjati i prekrajati da bismo se uklopili u nečiju trenutnu modu, naprotiv.
3. Ko su konkretno vaši sagovornici sa studentske strane, ko ih je ovlastio da pregovaraju i koga njihovi dogovori obavezuju?
Studentska strana predstavlja sebe. POKS predstavljaju njegovi stranački organi i ovlašćeni predstavnici. To su dve različite stvari.
Neću da pominjem imena sagovornika, neformalne dogovore ili ovlašćenja koja nisu javno potvrđena. Kad postoji konkretan dogovor, onda se zna ko ga je sklopio, šta u njemu piše i koga obavezuje. Politika nije igra pogađanja.
4. Koliko različitih političkih struja prepoznajete u pokretu koji podržavate? Oko čega su saglasne, osim oko protivljenja SNS-u, a oko čega se razilaze?
Ima tu levice, liberala, centra, možda desnice i ljudi koji ne žele da se svrstavaju. Čini mi se da ne delimo iste poglede na Kosovo i Metohiju, Evropsku uniju, NATO, Rusiju, nacionalni suverenitet, pa ni na buduće državno uređenje.
Međutim, zajednički imenitelj je nezadovoljstvo sadašnjom vlašću i zahtev za političkim promenama. To je dovoljno za saradnju oko konkretnog cilja, ali nije dovoljno da se od različitih ljudi napravi jedna ideologija. Ko tvrdi suprotno, ili ne poznaje politiku ili pokušava da proda priču koja neće dugo trajati.
5. Da li vam je poznat kompletan sastav liste koju podržavate i postupak izbora kandidata? Ako jeste, za čije političke stavove možete lično da stanete; ako nije, na osnovu čega dajete podršku?
POKS nije sastavljao tu listu i neću da preuzimam odgovornost za izbor svakog pojedinog kandidata. Podržavamo zajednički politički cilj, ali ne i saglasnost sa svakim stavom čoveka na listi, daleko od toga.
Neka niko ne meša te stvari. Podrška nije blanko ček. Ako neko misli da naša podrška znači da smo se odrekli sopstvenog programa, pogrešno je razumeo i nas i politiku.
6. Koji konkretan dokument pokazuje u kom pravcu žele da vode Srbiju? Navedite njihove stavove o Ratku Mladiću, Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, EU, NATO-u i odnosima sa Rusijom i Kinom. (sa dokumentom ili linkom sa društvenih mreža)
Neću da pripisujem studentskoj listi stavove za koje nemam proverljiv dokument, a nisam ni njihov PR. Ako postoji njihov zvanični program koji odgovara na ova pitanja, treba ga objaviti i analizirati. Ako ga nema, onda neka niko ne traži od mene da nagađam šta drugi misle jer to je do njih, a ne do POKS-a ili mene.
A moji stavovi nisu tajna. Kosovo i Metohija su deo Srbije; protivim se svakom obliku priznanja nezavisnosti, neposrednom ili prikrivenom, i insistiram na Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Ne podržavam sankcije Rusiji. Sa Rusijom i Kinom treba sarađivati, kao i sa evropskim državama, ali Srbija mora da odlučuje u sopstvenom interesu, a ne po tuđem nalogu. Evropska unija nije izgovor da se odreknemo suvereniteta, a o članstvu u NATO-u ne može se govoriti kao da srpsko istorijsko iskustvo ne postoji. Prava Republike Srpske i srpskog naroda u regionu moraju se štititi uvek i po svaku cenu.
Što se Ratka Mladića tiče, postoje presude međunarodnog suda i to je pravna činjenica, njihova ali ne i moja, te se ne slažem sa istom. Moj stav o Srebrenici je poznat: zločin, da; genocid, ne. Sa instruiranom političkom kvalifikacijom o genocidu se ne slažem, i imam pravo na to. Presude pojedincima ne osporavam ali isključivo kao presude pojedincima.
To su moji stavovi. Neću ih sakrivati, ali ih neću ni pripisivati drugima.
7. Ako se ispostavi da njihova politika o nekom od tih pitanja protivreči programu POKS-a, šta ima prednost: vaša načela ili očuvanje zajedničkog fronta protiv SNS-a?
Načela. Tu nema pregovora.
Možemo da sarađujemo u smeni vlasti, ali neću podržati priznanje Kosova, sankcije Rusiji ili nametanje kolektivne krivice srpskom narodu da bih sačuvao nekakav politički savez. Nisam ušao u politiku da bih se svima dopao, niti mi je potrebno da mi neko dodeli dozvolu da budem monarhista.
Smena vlasti je politički cilj. Ideologija je identitet. Ako to dvoje neko ne razlikuje, neka se bavi nečim drugim.
8. Da li nedvosmisleno osuđujete upade u redakcije, zastrašivanje novinara i pritisak na ljude zbog političkog opredeljenja, uključujući kada to čine pristalice pokreta koji podržavate? Da li bi takav postupak bio razlog da povučete podršku?
Da. Bez izuzetka. Novinar se ne napada zato što postavlja neprijatna pitanja, niti se ljudi smeju zastrašivati zbog političkog stava. To važi i za pristalice vlasti i za pristalice opozicije, pa i za one koji su nam politički bliski.
Ako bi pokret koji podržavamo organizovao nasilje, opravdavao napade na novinare ili vršio pritisak na ljude, to bi ozbiljno dovelo u pitanje našu podršku. Ne može jedno danas da bude nedopustivo, a sutra prihvatljivo samo zato što je to uradio „naš čovek“. Takav moralni besmisao ne prolazi.
9. Kako kao monarhista, koji se protivi istorijskim političkim progonima i konfiskacijama, postavljate granicu između zakonitog utvrđivanja odgovornosti i političkog revanšizma?
Jednostavno: dokaz, zakon i individualna odgovornost. Ako je neko krao, zloupotrebljavao javnu funkciju ili nezakonito stekao imovinu, neka odgovara u skladu sa zakonom. Neka se ispita poreklo imovine, otvore arhive i utvrde činjenice.
Ali nikome ne sme da bude oduzeta imovina samo zato što je bio član pogrešne stranke ili imao pogrešno političko mišljenje. Ne želim da jedan krug privilegovanih zameni drugi, a da se građanima to proda kao pravda. Srbiji je potreban zakon, a ne osvetnički pohod komunista, kako 45. tako i danas ili sutra.
10. Da li biste se javno suprotstavili svojim političkim saveznicima ako bi nekome najavljivali zatvor pre suđenja ili oduzimanje zakonito stečene imovine? Da li isti kriterijum primenjujete na protivnike i saveznike?
Bih. Ako moj politički saveznik unapred presuđuje ljudima, neka to radi bez moje podrške. Zatvor nije predizborni slogan, a zakonito stečena imovina ne sme da postane plen pobednika izbora.
Naravno, zakonita istraga i postupanje nadležnih organa nisu isto što i politička osveta. Razlikujem te stvari, a trebalo bi da ih razlikujete i vi. Isti kriterijum važi za sve, bez obzira na to da li je neko moj prijatelj, politički protivnik ili član POKS-a.
11. Da li za vas samo članstvo u SNS-u može biti osnov za isključivanje iz javnog života ili insistirate isključivo na pojedinačnoj, dokazanoj odgovornosti? Hoćete li taj stav braniti i ako vaši saveznici budu tražili drugačije?
Članstvo u SNS-u samo po sebi nije dokaz krivice. Ako je neko učestvovao u korupciji, pritiscima, krađi, batinjanju ili zloupotrebi funkcije, treba utvrditi šta je uradio i pokrenuti odgovarajuće postupke protiv njega. Ali ne prihvatam kolektivno kažnjavanje ljudi po partijskoj knjižici.
I da, braniću taj stav i kada se mojim saveznicima ne bude dopadao. Ne menjam pravna načela u zavisnosti od izbornog rezultata ili potrebe nove vlasti.
12. POKS je saopštio da saradnja sa studentima nije politička kombinatorika. Da li je bilo razgovora o ministarskim mestima, državnim funkcijama ili učešću vaših kadrova u budućoj vladi? Sa kim i o čemu?
Javni stav POKS-a je da podrška političkim promenama nije trgovina funkcijama. Neću i ne želim da izmišljam sadržaj razgovora, imena učesnika ili dogovore koji se nisu desili, a provlače se kroz medije.
Ako dođe do konkretnih pregovora o budućoj vladi, pitanje neće biti samo ko dobija koje mesto. Važnije je šta ta vlada namerava da uradi, koji program sprovodi i da li će Srbija zaista biti drugačija. Zamena fotelja između onih i ovih nije promena politike.
13. Očekujete li da članovi POKS-a uđu u novu vladu? Da li biste istu podršku pružili i kada biste unapred znali da POKS neće dobiti nijednu funkciju?
POKS ima pravo da učestvuje u političkom životu i da se bori za sprovođenje svog programa. Ali podrška promenama ne sme da zavisi od toga da li će neko dobiti ministarsku fotelju.
Podržao bih demokratske promene i bez funkcija za POKS, ako one vode slobodnijoj i uređenijoj Srbiji. To, međutim, ne znači da bih dao podršku bilo kojoj budućoj vladi čiji je program u suprotnosti sa programom i stavovima POKS-a. Ne treba nam nova vlast samo da bismo dobili nove ljude na starim mestima, protiv toga sam se borio i neupitno je i ovaj put.
14. Šta bi konkretno moralo da se dogodi da kažete: „Ovo više ne podržavamo“? Ako takva granica postoji, zašto je javno ne utvrdite pre nego što zatražite od građana da vam veruju?
Granica postoji i ne moram da čekam da je neko pređe da bih je saopštio. Priznanje Kosova, uvođenje sankcija Rusiji, nametanje kolektivne krivice srpskom narodu, političko nasilje, zastrašivanje medija i osveta pod maskom pravde bili bi razlozi za ozbiljno preispitivanje podrške. I neću prihvatiti da se monarhistička načela, vera, tradicija i nacionalni interesi proglase za nešto čega treba da se stidimo.
Mi podršku nismo dali da bismo ćutali kada nam nešto ne odgovara. Ako se od nas traži da pogazimo sopstveni program, odgovor će biti jasan. Ako moram da biram između fotelje i načela, fotelja će ostati prazna.
15. Postoje li u Srbiji nezavisni mediji? Kakav je vaš stav o medijima?
Moj utisak, posle godina provedenih u politici i medijima, jeste da u Srbiji ima premalo zaista nezavisnog novinarstva, a previše medija koji imaju svoje interese. Jedni su bliski vlasti, drugi su protiv vlasti, probriselski, a građanin često mora sam da otkriva šta mu je prećutano i ko stoji iza određene priče. Informer, Kurir, Alo i RTS nisu isto što i N1, Nova i Danas u svakom pogledu, ali to ne znači da je dovoljno biti protiv vlasti da bi medij automatski bio i nezavisan. Naprotiv.
Govorim i iz ličnog iskustva. Doživeo sam da mi se reči predstavljaju drugačije od onoga što sam rekao, da se informacije objavljuju bez dovoljne provere i da se moj stav ne prenese onako kako je iznet. Ne tražim da me mediji hvale. Tražim da provere činjenice, prenesu izjavu tačno i omoguće odgovor ili demant kada je potreban.
RTS ima posebnu obavezu, jer je javni servis koji plaćaju svi građani, a ne samo oni koji podržavaju vlast. Potrebni su nam transparentno vlasništvo nad medijima, jasna pravila za dodelu javnog novca, fer uslovi za korišćenje frekvencija i javni servisi koji ne zavise od volje bilo koje stranke. I napadi na novinare moraju biti osuđeni, bez obzira na redakciju u kojoj rade.
Slobodan medij nije onaj koji je protiv vlasti, nego onaj koji nije ničiji: ni vlasti, ni opozicije, ni ambasade, ni stranke, pa ni POKS-a. U Srbiji nema nezavisnih medija, samo interesnih, i to režima, Brisela, ambasada i tajkuna. POKS hoće medije koji služe građanima Srbije, bili oni levičari, desničari ili apolitični, a toga nema.
ZAVRŠNA IZJAVA
Ja sam Vladimir Đorđević, zamenik predsednika POKS-a. Nisam student. Nisam plenumaš. Nisam politički konvertit. Ja sam monarhista, antikomunista i Srbin.
Kosovo i Metohija nisu na prodaju. Protivim se sankcijama Rusiji. Kolektivnu krivicu srpskog naroda neću da prihvatim.
Neću da se odreknem svojih uverenja da bih se nekome dopao. Niti ću da ćutim o nacionalnim interesima da bih sačuvao politički savez. Smeniti jednu vlast, a onda dobiti drugu koja će raditi isto, nije promena koju Srbija zaslužuje, niti ću to dozvoliti.
Srbiji ne trebaju novi gospodari. Trebaju joj odgovorni ljudi, slobodni mediji i država koja ne trguje sopstvenim interesima.
Smena vlasti je politički cilj. Načela nisu na prodaju. Srbija nije ničiji plen.
Nema povlačenja. Nema predaje.
SRBIJA SRBIMA. PRED ZAKONOM NEMA NEDODIRLJIVIH.
