Politički potresi i smena vlasti u Republici Srbiji otvorili su niz ključnih pitanja o budućnosti srpskog nacionalnog identiteta. Dok se u Beogradu formira nova vlast predvođena Studentskom listom, uz jačanje struktura nekadašnje Demokratske stranke, u fokus javnosti izbijaju dve strateške teme: šta će biti sa idejom jedinstvenog i nedeljivog srpskog naroda, poznatom kao „Srpski svet“, i sa kakvim se izazovima suočava Srpska pravoslavna crkva, koja trpi nezapamćene medijske i društvene pritiske.
O tome da li nas izborni rezultati trajno udaljavaju od tešnjeg povezivanja Srbije, Republike Srpske i Srba u Crnoj Gori, kako tumačiti sinhronizovane napade na patrijarha Porfirija i postoji li mogućnost da se za odbranu svetinja ponovo podignu litije, za „Čikago na dlanu“ ekskluzivno govori istoričar dr Aleksandar Raković, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije i vodeći teoretičar koncepta „Srpskog sveta“.
Dr Raković analizira geopolitičke uzroke pada dosadašnje vlasti, s posebnim osvrtom na pitanje neuvođenja sankcija Rusiji, upozorava na štetnost najavljenih lustracija i revanšizma, te otvoreno odgovara na pitanje šta srpski narod u matici i regionu može da očekuje u mesecima koji dolaze.
Da li su nas rezultati ovih izbora udaljili od ideje „srpskog sveta“ i težnje da svi Srbi žive u jednoj državi?
Odgovor: Nažalost, rezultati izbora udaljili su nas od ideje „srpskog sveta“ i težnje da Srbija, Republika Srpska i Crna Gora stvore jednu državu. Jasno je da akteri novih vlasti u Republici Srbiji neće biti zainteresovani za koncept jedinstvenog i nedeljivog srpskog naroda, kako je to bio slučaj prethodnih nekoliko godina u političkom mejnstrimu.
Od vremena litija u Crnoj Gori, pa sve do pre nekoliko nedelja, osećao se duh srpskog jedinstva u povezivanju Srbije, Republike Srpske i Srba u Crnoj Gori. Međutim, problem je postojao i u prethodne dve godine, jer demonstranti na našim ulicama ni na koji način nisu davali do znanja da im se takav koncept uklapa u planove po dolasku na vlast. Nije bilo ni verbalnog niti bilo kakvog drugog pokušaja da se ukaže na to da su Srbi jedinstven i nedeljiv narod.
To razumem i kroz njihovu saradnju sa strukturama iz Novog Pazara i drugih opština sa bošnjačkom većinom. Svaki srpski koncept bi ih verovatno udaljio od cilja da pridobiju sve aktere radi rušenja vlasti Aleksandra Vučića. Na kraju, kroz tekst Aleksandra Marševelskog u listu Danas vidimo da smeta čak i Milo Lompar, jer bi navodno oduzeo glasove koje bi za rušenje Vučića trebalo da daju nacionalne manjine. Očigledno je da oni koji su kreirali model za rušenje vlasti nisu imali svesrpski kontekst na umu. Kako će se ponašati kada preuzmu vlast, ostaje da vidimo, ali nisam optimista.
Svedoci smo napada i pritisaka na Srpsku pravoslavnu crkvu, kako od strane pojedinaca i institucija u zemljama regiona, tako i od strane Studentske liste u Republici Srbiji. Može li Srpska pravoslavna crkva da se izbori sa napadima i izazovima sa kojima se suočava?
Odgovor: Srpska pravoslavna crkva bila je u mnogo težim situacijama nego danas, ali nikada preko društvenih mreža nije bila ovako kanalisana mržnja prema vrhu SPC i prema patrijarhu Porfiriju. Čak ni u vreme komunizma, od 1952. godine pa nadalje, kada su komunisti smatrali da su Crkvu potisnuli na margine društva, u javnosti nije bilo ovako ostrašćenih napada na poglavara SPC.
To nije slučajno. Ako pogledamo blokaderske medije, jedna od glavnih meta bio je upravo vrh SPC, na čelu sa patrijarhom. On to ničim nije zaslužio: dostojanstveno je vodio i vodi Crkvu sa svetosavskog trona, na napade je odgovarao umereno i pokazao se kao pravi duhovni otac srpskog naroda. Te napade nije izazvao on, već agenda onih koji nastoje da destabilizuju našu državu, društvo i samu Crkvu. S obzirom na to da pritisci ne jenjavaju, cilj je očigledno dalje podrivanje jedinstva SPC. Oni koji kreiraju javnu i medijsku scenu uporno nameću utisak opšteg jednoglasja u osudi uloge patrijarha Porfirija.
Da li su nam potrebne nove litije? Može li srpski narod u Srbiji da pokaže istu odlučnost i istrajnost koju je srpski narod pokazao u Crnoj Gori braneći pravoslavlje?
Odgovor: Litije se svakako mogu organizovati ukoliko nove vlasti otvoreno iskažu nameru da kadriraju unutar Srpske pravoslavne crkve. U tom slučaju nastala bi situacija slična onoj u Crnoj Gori uoči pada DPS-a. Pitanje potrebe za novim litijama za sada je hipotetičko, ali ukoliko SPC zaista bude ugrožena, neminovno je da će se, po ugledu na Crnu Goru, organizovati odbrana svetinja i u Srbiji.
Da li je spremnost da se brane srpski nacionalni interesi danas izraženija u Republici Srpskoj i Crnoj Gori nego u Srbiji?
Odgovor: Mislim da je spremnost za odbranu srpskih nacionalnih interesa podjednako prisutna svuda. Rezultati izbora u Srbiji posledica su spleta unutrašnjih, ali i globalnih geopolitičkih okolnosti. Jedan od ključnih razloga pada vlasti jeste i činjenica da Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Zakulisni inostrani centri moći to nisu oprostili Srbiji i njenom dosadašnjem rukovodstvu.
Rekli ste da Studentskom listom upravlja duboka Demokratska stranka. Da li se ona vraća na političku scenu na velika ili na mala vrata? Koliki je njen uticaj na rezultate ovih izbora i aktuelne političke prilike? Kakvu su ulogu u tome imali nekadašnji članovi DS-a koji su prešli u Srpsku naprednu stranku i da li je rukovodstvo SNS-a trebalo ranije da preispita njihov uticaj u stranci?
Odgovor: Što se tiče Demokratske stranke, njeni izdanci i strukture se neminovno vraćaju, a moguće je i njihovo ponovno objedinjavanje. Reč je o ljudima koji imaju iskustvo u vođenju države, što je svakako bolje nego da državom upravljaju potpuni početnici. Kakva će im biti unutrašnja i spoljna politika, ostaje da se vidi.
Ne smatram da su bivši kadrovi DS-a koji su svojevremeno prešli u SNS imali ulogu u ovim događajima. Srpska napredna stranka se opredelila za sveobuhvatan model okupljanja najrazličitijih društvenih struktura kako bi ostala na vlasti, zbog čega nije izgradila čvrstu stranačku ideologiju. Sada je možda prilika da je definiše, a to će pre svega zavisiti od Aleksandra Vučića.
Nisam siguran da će SNS ići ka izričito srpskoj ideologiji, jer verovatno smatraju da bi im to smanjilo širinu za ponovno okupljanje različitih društvenih slojeva. Ipak, ne sme se zaboraviti da je u njihovo vreme srpska nacionalna ideja doživela veliki uspon. Iako dobar deo funkcionera nije nacionalno delovao, sam Vučić je omogućio i podsticao taj razvoj, dok su pojedini ministri bili njeni direktni glasnogovornici. Među ljudima koji sada dolaze na vlast trenutno ne vidim nikoga ko bi zastupao srpsku nacionalnu ideju, mada bih voleo da me demantuju.
Ko je sprečio „6. oktobar“ i da li je on samo odložen do 26. oktobra ove godine? Da li su i tada, kao i danas, bila pripremana hapšenja, lustracija i upadi u institucije? Da li su planirani i pritisci, pretnje i ucene radi iznuđivanja ostavki funkcionera koje je nova vlast smatrala „nepodobnim“? Da li bi tako trebalo da funkcioniše pravna država?
Odgovor: Nove vlasti će morati da ublaže retoriku i prestanu sa verbalnim i pisanim pretnjama bivšim predstavnicima vlasti. Tamo gde ima dokaza da je neko kršio zakon ili krao, svakako treba da bude procesuiran i osuđen. Međutim, zagovaranje lustracije ljudi samo zato što su bili deo vlasti i savesno obavljali svoj posao potpuno je besmisleno i štetno. To stvara zatvoreni krug političkog revanšizma koji razgrađuje homogenost srpskog naroda.
U novonastalim okolnostima evrounijski koncept će svakako biti izraženiji u odnosu na dosadašnji kurs, jer su građani tako glasali. Na nama je da vidimo kako u takvom okviru možemo produbiti veze između Srbije, Republike Srpske i Srba u Crnoj Gori i regionu. Pred nama je dosta nepoznanica. Ne znamo da li će i u kojoj formi biti uvedene sankcije Rusiji (po mom mišljenju, u nekom obliku hoće), niti kako će se vlast postaviti prema Kosovu i Metohiji.
Izvesno je da neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost, ali ostaje pitanje šta će sve Zapad od njih zahtevati i šta će morati da ispune. Otvorena su i pitanja odnosa prema Republici Srpskoj, Srbima u Crnoj Gori, kao i tema poput Srebrenice. Pošto još ne znamo sastav nove vlade niti kako će heterogena Studentska lista funkcionisati, prve konkretne odgovore moći ćemo da damo tek za nekoliko meseci.
Foto: Printscreen
