Политички потреси и смена власти у Републици Србији отворили су низ кључних питања о будућности српског националног идентитета. Док се у Београду формира нова власт предвођена Студентском листом, уз јачање структура некадашње Демократске странке, у фокус јавности избијају две стратешке теме: шта ће бити са идејом јединственог и недељивог српског народа, познатом као „Српски свет“, и са каквим се изазовима суочава Српска православна црква, која трпи незапамћене медијске и друштвене притиске.
О томе да ли нас изборни резултати трајно удаљавају од тешњег повезивања Србије, Републике Српске и Срба у Црној Гори, како тумачити синхронизоване нападе на патријарха Порфирија и постоји ли могућност да се за одбрану светиња поново подигну литије, за „Чикаго на длану“ ексклузивно говори историчар др Александар Раковић, научни саветник Института за новију историју Србије и водећи теоретичар концепта „Српског света“.
Др Раковић анализира геополитичке узроке пада досадашње власти, с посебним освртом на питање неувођења санкција Русији, упозорава на штетност најављених лустрација и реваншизма, те отворено одговара на питање шта српски народ у матици и региону може да очекује у месецима који долазе.
Да ли су нас резултати ових избора удаљили од идеје „српског света“ и тежње да сви Срби живе у једној држави?
Одговор: Нажалост, резултати избора удаљили су нас од идеје „српског света“ и тежње да Србија, Република Српска и Црна Гора створе једну државу. Јасно је да актери нових власти у Републици Србији неће бити заинтересовани за концепт јединственог и недељивог српског народа, како је то био случај претходних неколико година у политичком мејнстриму.
Од времена литија у Црној Гори, па све до пре неколико недеља, осећао се дух српског јединства у повезивању Србије, Републике Српске и Срба у Црној Гори. Међутим, проблем је постојао и у претходне две године, јер демонстранти на нашим улицама ни на који начин нису давали до знања да им се такав концепт уклапа у планове по доласку на власт. Није било ни вербалног нити било каквог другог покушаја да се укаже на то да су Срби јединствен и недељив народ.
То разумем и кроз њихову сарадњу са структурама из Новог Пазара и других општина са бошњачком већином. Сваки српски концепт би их вероватно удаљио од циља да придобију све актере ради рушења власти Александра Вучића. На крају, кроз текст Александра Маршевелског у листу Данас видимо да смета чак и Мило Ломпар, јер би наводно одузео гласове које би за рушење Вучића требало да дају националне мањине. Очигледно је да они који су креирали модел за рушење власти нису имали свесрпски контекст на уму. Како ће се понашати када преузму власт, остаје да видимо, али нисам оптимиста.
Сведоци смо напада и притисака на Српску православну цркву, како од стране појединаца и институција у земљама региона, тако и од стране Студентске листе у Републици Србији. Може ли Српска православна црква да се избори са нападима и изазовима са којима се суочава?
Одговор: Српска православна црква била је у много тежим ситуацијама него данас, али никада преко друштвених мрежа није била овако каналисана мржња према врху СПЦ и према патријарху Порфирију. Чак ни у време комунизма, од 1952. године па надаље, када су комунисти сматрали да су Цркву потиснули на маргине друштва, у јавности није било овако острашћених напада на поглавара СПЦ.
То није случајно. Ако погледамо блокадерске медије, једна од главних мета био је управо врх СПЦ, на челу са патријархом. Он то ничим није заслужио: достојанствено је водио и води Цркву са светосавског трона, на нападе је одговарао умерено и показао се као прави духовни отац српског народа. Те нападе није изазвао он, већ агенда оних који настоје да дестабилизују нашу државу, друштво и саму Цркву. С обзиром на то да притисци не јењавају, циљ је очигледно даље подривање јединства СПЦ. Они који креирају јавну и медијску сцену упорно намећу утисак општег једногласја у осуди улоге патријарха Порфирија.
Да ли су нам потребне нове литије? Може ли српски народ у Србији да покаже исту одлучност и истрајност коју је српски народ показао у Црној Гори бранећи православље?
Одговор: Литије се свакако могу организовати уколико нове власти отворено искажу намеру да кадрирају унутар Српске православне цркве. У том случају настала би ситуација слична оној у Црној Гори уочи пада ДПС-а. Питање потребе за новим литијама за сада је хипотетичко, али уколико СПЦ заиста буде угрожена, неминовно је да ће се, по угледу на Црну Гору, организовати одбрана светиња и у Србији.
Да ли је спремност да се бране српски национални интереси данас израженија у Републици Српској и Црној Гори него у Србији?
Одговор: Мислим да је спремност за одбрану српских националних интереса подједнако присутна свуда. Резултати избора у Србији последица су сплета унутрашњих, али и глобалних геополитичких околности. Један од кључних разлога пада власти јесте и чињеница да Србија није увела санкције Руској Федерацији. Закулисни инострани центри моћи то нису опростили Србији и њеном досадашњем руководству.
Рекли сте да Студентском листом управља дубока Демократска странка. Да ли се она враћа на политичку сцену на велика или на мала врата? Колики је њен утицај на резултате ових избора и актуелне политичке прилике? Какву су улогу у томе имали некадашњи чланови ДС-а који су прешли у Српску напредну странку и да ли је руководство СНС-а требало раније да преиспита њихов утицај у странци?
Одговор: Што се тиче Демократске странке, њени изданци и структуре се неминовно враћају, а могуће је и њихово поновно обједињавање. Реч је о људима који имају искуство у вођењу државе, што је свакако боље него да државом управљају потпуни почетници. Каква ће им бити унутрашња и спољна политика, остаје да се види.
Не сматрам да су бивши кадрови ДС-а који су својевремено прешли у СНС имали улогу у овим догађајима. Српска напредна странка се определила за свеобухватан модел окупљања најразличитијих друштвених структура како би остала на власти, због чега није изградила чврсту страначку идеологију. Сада је можда прилика да је дефинише, а то ће пре свега зависити од Александра Вучића.
Нисам сигуран да ће СНС ићи ка изричито српској идеологији, јер вероватно сматрају да би им то смањило ширину за поновно окупљање различитих друштвених слојева. Ипак, не сме се заборавити да је у њихово време српска национална идеја доживела велики успон. Иако добар део функционера није национално деловао, сам Вучић је омогућио и подстицао тај развој, док су поједини министри били њени директни гласноговорници. Међу људима који сада долазе на власт тренутно не видим никога ко би заступао српску националну идеју, мада бих волео да ме демантују.
Ко је спречио „6. октобар“ и да ли је он само одложен до 26. октобра ове године? Да ли су и тада, као и данас, била припремана хапшења, лустрација и упади у институције? Да ли су планирани и притисци, претње и уцене ради изнуђивања оставки функционера које је нова власт сматрала „неподобним“? Да ли би тако требало да функционише правна држава?
Одговор: Нове власти ће морати да ублаже реторику и престану са вербалним и писаним претњама бившим представницима власти. Тамо где има доказа да је неко кршио закон или крао, свакако треба да буде процесуиран и осуђен. Међутим, заговарање лустрације људи само зато што су били део власти и савесно обављали свој посао потпуно је бесмислено и штетно. То ствара затворени круг политичког реваншизма који разграђује хомогеност српског народа.
У новонасталим околностима евроунијски концепт ће свакако бити израженији у односу на досадашњи курс, јер су грађани тако гласали. На нама је да видимо како у таквом оквиру можемо продубити везе између Србије, Републике Српске и Срба у Црној Гори и региону. Пред нама је доста непознаница. Не знамо да ли ће и у којој форми бити уведене санкције Русији (по мом мишљењу, у неком облику хоће), нити како ће се власт поставити према Косову и Метохији.
Извесно је да неће признати једнострано проглашену независност, али остаје питање шта ће све Запад од њих захтевати и шта ће морати да испуне. Отворена су и питања односа према Републици Српској, Србима у Црној Гори, као и тема попут Сребренице. Пошто још не знамо састав нове владе нити како ће хетерогена Студентска листа функционисати, прве конкретне одговоре моћи ћемо да дамо тек за неколико месеци.
Фото: Printscreen
