Беспотребне лекарске интервенције, познате у свету медицине као overtreatment (претерано лечење) и overdiagnosis (претерана дијагноза), представљају један од највећих и најскупљих проблема савременог здравственог система. Ради се о тестовима, процедурама, операцијама и лековима који се примењују иди дају пацијентима иако им не доносе никакву стварну корист, а често могу да нанесу озбиљну штету – почевши од нежељених ефеката лекова, преко постоперативних компликација, инфекција, непотребног излагања зрачењу, па све до великог финансијског трошка који пада на пацијента и њихове породице, као и на читав здравствени систем.
Ова питање није само медицинско већ и економско, етичко и друштвено. Истраживања показују да се проблем јавља у свим земљама, без обзира на ниво економског развоја. У богатим државама као и у земљама у развоју, претерано лечење је постало системски феномен. Према неким проценама, непотребна медицинска нега кошта стотине милијарди долара годишње само у Сједињеним Америчким Државама, а слични обрасци се јављају и у другим здравственим системима.
Колико је проблем заиста велик?
Према истраживању спроведеном међу више од 2.000 америчких лекара из 2017. године, лекари процењују да је 20,6 одсто свих медицинских услуга непотребно. То укључује 22 одсто лекова преписаних на рецепт, 24,9 одсто дијагностичких тестова и 11,1 одсто процедура. 
У свакодневној пракси то изгледа овако: MRI или CT снимање код обичног, неспецифичног бола у леђима (које у већини случајева пролази само од себе у року од неколико недеља), рутински преоперативни тестови крви и друге анализе код потпуно здравих пацијената који иду на мању операцију, постављање стентова код стабилне ангине пекторис, хистеректомије без јасне медицинске индикације, вертебропластије („цементирање“ пршљенова) код остеопорозних прелома или масовна употреба антибиотика код обичне вирусне прехладе.
Глобални систематски прегледи показују да се прекомерна употреба дијагностичких тестова креће од 30 до 97% у зависности од врсте теста. Ови поступци не само да не помажу, већ често доводе до нових, озбиљнијих проблема: алергијских реакција на лекове, постоперативних инфекција, непотребног зрачења које повећава ризик од рака, или чак компликација које захтевају додатно лечење и продужени боравак у болници.
Страх од тужби и „дефанзивна медицина“
Најчешћи разлог овог феномена није похлепа, већ страх од судских тужби. У поменутом истраживању чак 84,7 одсто лекара наводи страх од тога да ће направити грешку као главни мотив за непотребне интервенције. Лекари често раде „више него што треба“ само да би се заштитили у случају да нешто крене по злу, чак и када знају да је стварни ризик од тужбе веома мали – свега 2–3 одсто пацијената који сматрају да је дошло до грешке заиста покрене судски поступак.
Ова појава, позната као „дефанзивна медицина“, посебно је изражена у хирургији, акушерству, ортопедији и кардиологији. Старије анкете показују да чак 91 одсто лекара верује да брига од потенцијалних тужби доводи до сувишних тестова и процедура. Последица је огромна: милијарде долара бачене на непотребне интервенције, а пацијенти изложени ризицима без икаквог стварног разлога.
Новац као подстицај: зарада лекара и утицај фармацеутских компанија
Финансијски мотиви такође играју значајну улогу. У систему где се плаћа „по учињеној услузи“ (fee-for-service), болнице и лекари зарађују више када ураде више тестова, снимања или операција. Чак 71 одсто лекара сматра да су њихове колеге склоније непотребним процедурама управо када од њих имају финансијску корист. Просечна процена стручњака је да око 17 одсто непотребних интервенција долази управо из овог разлога.
Посебно је изражен утицај фармацеутских компанија на лекаре. Када лекари примају поклоне или консултантске хонораре, иду на путовања и конгресе о трошку фармацеутске фирме, значајно чешће преписују њихове (често скупље) лекове уместо јефтинијих замена. Ово се најчешће дешава код антибиотика, лекова за холестерол, опиоида и нових скупих онколошких терапија.
Кривица је и наша
Пацијенти веома често сами траже или чак снажно инсистирају да се „уради све што се може“, јер чврсто верују да већи број тестова, снимања, лабораторијских анализа и лекова аутоматски значи бољу, темељнију, савременију и сигурнију медицинску негу. Многи пацијенти и њихове породице сматрају да ако лекар не наручи додатне прегледе или не препише још неки лек, онда „не ради свој посао како треба“. Овај притисак са стране пацијената и њихових ближњих је изузетно јак, чак 59 одсто лекара га отворено наводи као важан разлог за спровођење непотребних интервенција.
Свему томе треба додати и дубоко укорењену културу у модерној медицини да „више увек значи боље“, која се деценијама градила кроз образовање и праксу. На крају, ту је и људски фактор – жеља лекара да се професионално добро представе, да добро прођу у стручним евалуацијама, да не буду критиковани од стране колега и да задовоље очекивања руководства болнице или клинике.
Постojeли решења? Кампања „ChoosingWisely“ и пут напред
Срећом, у свету постоје конкретна и успешна решења. Најпознатија међународна иницијатива је ChoosingWisely („Бирам мудро“), покренута 2012. године. Више од 70 специјалистичких удружења у више од 20 земаља објавило је листе „5 ствари које лекари и пацијенти треба да доведу у питање“, конкретне процедуре које се често раде без потребе (нпр. рутински преоперативни тестови, антибиотици код вирусне прехладе..).
Кампања је у земљама где је спроведена смањила неке непотребне интервенције за 20–40 одсто. Друга могућа решења укључују бољу едукацију лекара и пацијената, промену система плаћања (фиксна плата по пацијенту уместо по процедури), строже клиничке процедуре и протоколи и њихово редовно ажурирање и бољу заштиту лекара од неоснованих тужби.
Фото: Мagnific
