Зашто нам је НЕОПХОДАН универзитет под директним утицајем Српске Православне Цркве
Влада Републике Србије недавно је донела одлуку да започне сарадњу са Српском православном црквом на оснивању Универзитета „Свети Сава“ чиме је отворен пут за стварање нове високошколске установе која би требало да повеже академске стандарде са духовним вредностима.
Универзитет као спој образовања, вере и друштва
Оснивање Универзитета „Свети Сава“ треба сагледати у контексту развоја високог образовања у Европи и свету. Универзитети никада нису настајали као неутралне установе, већ су од почетка били обликовани културом, вером и друштвом у којем су настајали.
Историјски посматрано, готово сви најстарији и најугледнији универзитети у Европи настали су у оквиру хришћанских црквених институција и традиција које су из њих проистекле. Универзитети у Оксфорду и Кембриџу нису били само места образовања, већ и средишта теолошке и филозофске мисли, из којих су се касније развиле и модерне науке. Сорбона у Француској везана је за средњовековне теолошке школе. У Сједињеним Америчким Државама, Харвард и Јејл основани су као протестантске установе, док су Џорџтаун и Универзитет Нотр Дам и данас угледни католички универзитети. 
Историјски модели као аргумент за нову установу
Ови примери недвосмислено показују једну основну чињеницу: повезаност образовања са религијским и вредносним оквиром није никакав изузетак или аномалија, већ правило у историјском развоју универзитета широм западног света. Управо зато, идеја о оснивању универзитета „Свети Сава“ не представља никакав преседан или радикалан заокрет, већ у суштини повратак на проверени и успешан модел који је кроз векове дао изузетне резултате.
Образовање и обликовање младих генерација
У савременим условима, један од најјачих аргумената у прилог оснивању оваквог универзитета јесте улога образовања у обликовању моралног и карактерног профила младих генерација. Истраживања у области јавног здравља и социологије јасно указују на распрострањеност ризичних облика понашања међу омладином, укључујући злоупотребу психоактивних супстанци, насиље и преране сексуалне односе, како то констатују Светска здравствена организација и Центри за контролу и превенцију болести у Сједињеним Државама. У таквим условима, образовне институције које, поред знања, негују хришћанске вредности могу бити један од стубова друштвене стабилности. Оне не пружају само стручна знања, већ и структуру, дисциплину, морални компас и дубоко осећање припадности заједници.
Национални идентитет и православна духовност
Посебан значај универзитета „Свети Сава“ би требао да се огледа у његовом потенцијалу да допринесе очувању и јачању српске националне свести и православне вере. У времену снажних глобалних културних токова који често делују разорно по национални идентитет, школе и универзитети представљају неке од институција кроз које се може континуирано и одговорно чувати српски идентитет. Универзитет који би систематски развијао студије српске историје, српског језика, културе и православне духовности имао би не само образовну, већ и улогу чувара културног и духовног идентитета српског народа.
Академска слобода и границе идентитетског оквира
У том смислу, овакав универзитет би истовремено представљао институционални оквир који поставља јасне границе академској мисли, спречавајући неконтролисано ширење идеја које су у директној супротности са виталним националним интересима српског народа. То, наравно, не подразумева укидање академске слободе и критичке расправе, већ њено усмеравање унутар оквира који не доводе у питање основне стубове српског националног и духовног идентитета.
Нема препреке за развој природних и техничких наука
Такође, не постоји никаква суштинска препрека да се на оваквом универзитету развијају природне и техничке науке на највишем нивоу. Управо су у оквиру хришћанских институција постављене основе модерне научне мисли.
Универзитети попут Нотр Дама и Џорџтауна данас имају квалитетне програме у области природних и техничких наука, што јасно доказује да не постоји никаква структурна или суштинска супротност између снажног верског и националног идентитета институције и врхунског научног развоја.
Разноликост као снага високог образовања
Оснивање универзитета „Свети Сава“ допринело би и здравој институционалној разноликости у српском високом образовању. Постојање различитих типова универзитета – државних, приватних и вредносно-идентитетски оријентисаних – може да подстакне здраву конкуренцију и да укупно подигне квалитет образовања у Србији. У том смислу, универзитет „Свети Сава“ не би био алтернатива постојећем систему, већ његово природно и неопходно проширење.
Однос према домаћем и страном моделу
Посебно је индикативан и често занемариван друштвени феномен да један број студената из Србије са задовољством одлази на студије на западне универзитете који имају јасно дефинисан верски идентитет, било католички или протестантски. У исто време, у домаћој јавности често се испољава отпор према идеји оснивања православног универзитета у сопственој земљи. Ова недоследност указује на дубљи културни и идеолошки проблем у коме се страни модели аутоматски перципирају као легитимнији и „нормалнији“ од домаћих, иако су по својој структури веома слични.
Коначан исход зависи од спровођења идеје
Коначни исход овог пројекта не зависи од саме идеје, већ од тога како ће бити спроведен, без обзира на то што је идеја сама по себи оправдана. Квалитет наставног кадра и самих програма биће пресудни фактори који ће одредити да ли ће универзитет „Свети Сава“ постати значајна и утицајна академска институција или ће остати на нивоу „добре идеје“.
Фото: Freepik, Gettyimages, Wikimedia
