Зашто нам је НЕОПХОДАН универзитет под директним утицајем Српске Православне Цркве
Влада Републике Србије недавно је донела одлуку да започне сарадњу са Српском православном црквом на оснивању Универзитета „Свети Сава“ чиме је отворен пут за стварање нове високошколске установе која би требало да повеже академске стандарде са духовним вредностима.
Идеја у ширем историјском оквиру
Оснивање универзитета „Свети Сава“ треба посматрати у оквиру дуге и славне традиције развоја високог образовања у европској и светској цивилизацији. Високообразовне институције никада нису настајале као вредносно празни или неутрални простори, већ су од самог почетка биле носиоци одређених културних, религијских и цивилизацијских образаца који су их и обликовали.
Најстарији универзитети и верске традиције
Историјски посматрано, готово сви најстарији и најугледнији универзитети у Европи настали су у тесној вези са хришћанским црквеним институцијама и интелектуалним традицијама које су из њих проистекле. Тако су Универзитет у Оксфорду и Универзитет у Кембриџу били не само образовне установе, већ пре свега центри теолошког и филозофског промишљања, из којих су се касније развијале и модерне науке. У Француској, Сорбона има своје корене у средњовековним теолошким школама. У Сједињеним Америчким Државама, Харвард и Јејл основани су као институције са јасном протестантском мисијом, док Џорџтаун и Универзитет Нотр Дам представљају савремене примере католичких универзитета који су истовремено научно релевантни и институционално снажни. 
Образовање и вредносни оквир
Ови примери недвосмислено показују једну основну чињеницу: повезаност образовања са религијским и вредносним оквиром није никакав изузетак или аномалија, већ правило у историјском развоју универзитета широм западног света. Управо зато, идеја о оснивању универзитета „Свети Сава“ не представља никакав преседан или радикалан заокрет, већ у суштини повратак на проверени и успешан модел који је кроз векове дао изузетне резултате.
Обликовање младих генерација
У савременим условима, један од најјачих аргумената у прилог оснивању оваквог универзитета јесте улога образовања у обликовању моралног и карактерног профила младих генерација. Истраживања у области јавног здравља и социологије јасно указују на распрострањеност ризичних облика понашања међу омладином, укључујући злоупотребу психоактивних супстанци, насиље и преране сексуалне односе, како то констатују Светска здравствена организација и Центри за контролу и превенцију болести у Сједињеним Државама. У том контексту, образовне институције које отворено комбинују преношење знања са јасним вредносним нормама могу деловати као снажан фактор стабилизације друштва. Оне не пружају само стручна знања, већ и структуру, дисциплину, морални компас и дубоко осећање припадности заједници.
Национална и православна свест
Посебан и незаменљив значај универзитета „Свети Сава“ би требао да се огледа у његовом потенцијалу да допринесе очувању и јачању српске националне и православне верске свести. У времену снажних глобалних културних токова који често делују разорно по националне идентитете, образовне институције представљају један од малобројних системских механизама кроз које се може континуирано и одговорно преносити српски идентитет на будуће генерације. Универзитет који би систематски развијао студије српске историје, српског језика, културе и православне духовности имао би не само образовну, већ и дубоко националну улогу – улогу чувара културног и духовног континуитета српског народа.
Академска слобода и идентитетски оквир
У том смислу, овакав универзитет би истовремено представљао институционални оквир који поставља јасне границе академској мисли, спречавајући неконтролисано ширење идеја које су у директној супротности са виталним националним интересима српског народа. То, наравно, не подразумева укидање академске слободе и критичке расправе, већ њено усмеравање унутар оквира који не доводе у питање основне стубове српског националног и духовног идентитета.
Природне науке и верски идентитет
Истовремено, не постоји никаква суштинска препрека да се на оваквом универзитету развијају и природне науке на највишем нивоу. Историја науке показује да су управо у оквиру хришћанских, па и православних институција, постављене основе модерног научног мишљења. Кључни услов за прави научни рад није лажна идеолошка неутралност, већ строга примена научне методологије – емпиријског истраживања, експеримента и проверљивости резултата. Универзитети попут Нотр Дама и Џорџтауна данас имају веома развијене програме у области природних и техничких наука, што јасно доказује да не постоји никаква структурна или суштинска супротност између снажног верског и националног идентитета институције и врхунског научног развоја.
Разноликост у високом образовању
Оснивање универзитета „Свети Сава“ допринело би и здравој институционалној разноликости у српском високом образовању. Постојање различитих типова универзитета – државних, приватних и вредносно-идентитетски оријентисаних – може да подстакне здраву конкуренцију и да укупно подигне квалитет образовања у Србији. У том смислу, универзитет „Свети Сава“ не би био алтернатива постојећем систему, већ његово природно и неопходно проширење.
Однос према домаћим и страним моделима
Посебно је индикативан и често занемариван друштвени феномен да један број студената из Србије са задовољством одлази на студије на западне универзитете који имају јасно дефинисан верски идентитет, било католички или протестантски. У исто време, у домаћој јавности често се испољава отпор према идеји оснивања православног универзитета у сопственој земљи. Такав став представља очигледну недоследност, јер прихвата исти модел када је у питању страно окружење, а одбацује га када се ради о српском и православном контексту. Ова недоследност указује на дубљи културни и идеолошки проблем у коме се страни модели аутоматски перципирају као легитимнији и „нормалнији“ од домаћих, иако су по својој структури веома слични.
Пресудна ће бити реализација
На крају, треба јасно рећи да коначни исход овог пројекта не зависи од саме идеје, која је суштински исправна и историјски утемељена, већ од квалитета њене реализације. Квалитет наставног кадра, акредитација програма, научна продукција и институционална организација биће пресудни фактори који ће одредити да ли ће универзитет „Свети Сава“ постати значајна и утицајна академска институција или ће остати на нивоу „добре идеје“. Уколико се реализује у складу са највишим академским стандардима, овај универзитет имаће све предуслове да постане место где се на највишем нивоу спајају врхунско знање, чврсте вредности и непоколебљиви српски национални и православни идентитет – што представља један од највиших и најчаснијих циљева образовања у најширем смислу.
Фото: Freepik, Gettyimages, Wikimedia
