Због чега се новцем из савезног буџета САД финансира Центар за истраживање, транспарентност и одговорност – ЦРТА, организација која оцењује изборе у Србији?
На основу чега је Вашингтон проценио да баш то треба да буде ставка у његовим расходима, и ко уопште утврђује да ли је организација којој је тај новац поверен заиста непристрасна?
Колико је новца добила ЦРТА?
Како је 21. октобра објавио „Брајтбарт“ (Breitbart), позивајући се на америчку званичну базу USASpending.gov, ЦРТА је преко Америчке агенције за међународни развој (United States Agency for International Development – USAID) до сада примила 832.432,47 долара од укупно 2.895.000 долара преузетих финансијских обавеза по основу гранта.
За нас који живимо, радимо и плаћамо порез у Сједињеним Државама, оправданост оваквог трошења новца мора се озбиљно довести у питање. Парола о „подршци демократији“ не ослобађа америчке институције дужности да јасно кажу шта је тачно плаћено, шта је тиме постигнуто и зашто је такав трошак у интересу америчких пореских обвезника.
Непристрасност под лупом
ЦРТА се у јавности годинама представља као објективан контролор изборног процеса, истраживач јавног мњења и аналитичар медијског простора. Међутим, низ поступака ове организације показује да она одавно није непристрасни посматрач, већ активан учесник у политичкој борби.
Отворено стајање на једну страну највидљивије је кроз награђивање и директну промоцију опозиционих актера. Док је с једне стране претендовала на улогу независног судије на изборима у децембру 2023. године, ЦРТА је претходно своје званично признање за грађанску храброст доделила организаторима и учесницима протеста „Србија против насиља“. У својим каснијим извештајима ова организација се чак отворено хвали како је студентске блокаде и уличне демонстрације медијски покривала из минута у минут – правећи снимке из ваздуха (дроновима) и промотивни материјал за потребе тих протеста.
Када једна организација логистички и медијски сервисира једну страну, потпуно је нереално очекивати да сутрадан буде непристрасна према онима за које је радила промоцију.
Спорни извештаји о „фантомским бирачима“ и београдској „Арени“
Сумње у методологију и објективност ЦРТИ ескалирале су током избора 17. децембра 2023. године.
У изборној ноћи и данима након тога, ЦРТА је објавила извештај у којем је тврдила да су избори у Београду компромитовани масовним доласком такозваних „фантомских бирача“ из Републике Српске, наводећи београдску „Штарк арену“ као место наводног сабирног центра и масовног изборног инжењеринга.
Међутим, анализе надлежних институција и независних правника убрзо су показале да је реч о политички конструисаној тези без материјалних доказа:
Злоупотреба података о пребивалишту: ЦРТА је у извештају манипулисала појмом пријаве боравишта, иако укупан број уписаних бирача у Београду између два изборна циклуса готово да није забележио промену (пораст од свега око 0,8 процената, што одговара природном вишегодишњем просеку).
Случај „Арена“: Каснија провера утврдила је да је у хали „Арена“ био смештен координациони центар једне странке за сопствене чланове и контролоре са простора БиХ који имају легално двојно држављанство, а не тајно гласачко место или центар за мењање спискова.
Преурањено проглашавање нерегуларности: ЦРТА је своје закључке о „манипулацијама које су промениле исход избора“ изнела у јавност без комплетних записника са свих бирачких места, пре него што су се уопште изјасниле Изборна комисија и судски органи.
Јавне критике и оцене аналитичара
На овакав раскорак између улоге објективног посматрача и политичког активизма реаговали су бројни јавни функционери и аналитичари.
Председница Владе (а потом председница Народне скупштине) Ана Брнабић коментарисала је на друштвеној мрежи X недавну објаву ЦРТА на овој платформи:
Политички активиста Вукша Драговић и лидер организације „Српски суверенисти“ тврди да ЦРТА није независни посматрач, већ директни политички актер:
„Без ЦРТА-е студенти и студентска листа не би постојала… Како организација којој приписује такву улогу може непристрасно да оцењује изборе?“
Одлука пред крај Бајденовог мандата
Посебно питање је тренутак у којем је амерички новац одобрен. Према писању „Брајтбарта“, средства за пројекат „Интегритет изборног процеса“ (Elections Integrity Activity) додељена су 2023, док је финансирање додатно увећано 17. јануара 2025. године, непосредно пред завршетак мандата Џозефа Бајдена (Joseph Biden) и ступање на дужност Доналда Трампа (Donald Trump).
Тиме се намеће питање да ли је тадашња демократска администрација, финансирајући овакве организације, заправо покушавала да утиче на политичке и изборне процесе у Србији.
Ко полаже рачуне пореским обвезницима?
Америчке власти дужне су да одговоре на питања по којим критеријумима су та средства одобрена, на основу чега је та организација изабрана и до каквих су закључака дошле надлежне контроле. Са друге стране, ЦРТА јавности мора да положи рачуне: шта је тачно тим новцем плаћено и да ли заиста наступа као непристрасан и независан посматрач избора.
Да би се утврдиле чињенице, јавности морају бити доступни уговори, подаци о свим исплатама, правдање трошкова и извештаји ревизије. Организација која од државних органа Србије захтева транспарентност, мора и сама омогућити јаван увид у сопствене финансије и рад.
Амерички порески обвезници не треба да прихвате да је сваки расход оправдан чим се назове „подршком демократији“. А јавност у Србији има разлога да преиспитује политички утицај страног финансирања и непристрасност оних који оцењују њене изборе.
Фото: ChatGPT
