Zbog čega se novcem iz saveznog budžeta SAD finansira Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, organizacija koja ocenjuje izbore u Srbiji?
Na osnovu čega je Vašington procenio da baš to treba da bude stavka u njegovim rashodima, i ko uopšte utvrđuje da li je organizacija kojoj je taj novac poveren zaista nepristrasna?
Koliko je novca dobila CRTA?
Kako je 21. oktobra objavio „Brajtbart“ (Breitbart), pozivajući se na američku zvaničnu bazu USASpending.gov, CRTA je preko Američke agencije za međunarodni razvoj (United States Agency for International Development – USAID) do sada primila 832.432,47 dolara od ukupno 2.895.000 dolara preuzetih finansijskih obaveza po osnovu granta.
Za nas koji živimo, radimo i plaćamo porez u Sjedinjenim Državama, opravdanost ovakvog trošenja novca mora se ozbiljno dovesti u pitanje. Parola o „podršci demokratiji“ ne oslobađa američke institucije dužnosti da jasno kažu šta je tačno plaćeno, šta je time postignuto i zašto je takav trošak u interesu američkih poreskih obveznika.
Nepristrasnost pod lupom
CRTA se u javnosti godinama predstavlja kao objektivan kontrolor izbornog procesa, istraživač javnog mnjenja i analitičar medijskog prostora. Međutim, niz postupaka ove organizacije pokazuje da ona odavno nije nepristrasni posmatrač, već aktivan učesnik u političkoj borbi.
Otvoreno stajanje na jednu stranu najvidljivije je kroz nagrađivanje i direktnu promociju opozicionih aktera. Dok je s jedne strane pretendovala na ulogu nezavisnog sudije na izborima u decembru 2023. godine, CRTA je prethodno svoje zvanično priznanje za građansku hrabrost dodelila organizatorima i učesnicima protesta „Srbija protiv nasilja“. U svojim kasnijim izveštajima ova organizacija se čak otvoreno hvali kako je studentske blokade i ulične demonstracije medijski pokrivala iz minuta u minut – praveći snimke iz vazduha (dronovima) i promotivni materijal za potrebe tih protesta.
Kada jedna organizacija logistički i medijski servisira jednu stranu, potpuno je nerealno očekivati da sutradan bude nepristrasna prema onima za koje je radila promociju.
Sporni izveštaji o „fantomskim biračima“ i beogradskoj „Areni“
Sumnje u metodologiju i objektivnost CRTI eskalirale su tokom izbora 17. decembra 2023. godine.
U izbornoj noći i danima nakon toga, CRTA je objavila izveštaj u kojem je tvrdila da su izbori u Beogradu kompromitovani masovnim dolaskom takozvanih „fantomskih birača“ iz Republike Srpske, navodeći beogradsku „Štark arenu“ kao mesto navodnog sabirnog centra i masovnog izbornog inženjeringa.
Međutim, analize nadležnih institucija i nezavisnih pravnika ubrzo su pokazale da je reč o politički konstruisanoj tezi bez materijalnih dokaza:
Zloupotreba podataka o prebivalištu: CRTA je u izveštaju manipulisala pojmom prijave boravišta, iako ukupan broj upisanih birača u Beogradu između dva izborna ciklusa gotovo da nije zabeležio promenu (porast od svega oko 0,8 procenata, što odgovara prirodnom višegodišnjem proseku).
Slučaj „Arena“: Kasnija provera utvrdila je da je u hali „Arena“ bio smešten koordinacioni centar jedne stranke za sopstvene članove i kontrolore sa prostora BiH koji imaju legalno dvojno državljanstvo, a ne tajno glasačko mesto ili centar za menjanje spiskova.
Preuranjeno proglašavanje neregularnosti: CRTA je svoje zaključke o „manipulacijama koje su promenile ishod izbora“ iznela u javnost bez kompletnih zapisnika sa svih biračkih mesta, pre nego što su se uopšte izjasnile Izborna komisija i sudski organi.
Javne kritike i ocene analitičara
Na ovakav raskorak između uloge objektivnog posmatrača i političkog aktivizma reagovali su brojni javni funkcioneri i analitičari.
Predsednica Vlade (a potom predsednica Narodne skupštine) Ana Brnabić komentarisala je na društvenoj mreži X nedavnu objavu CRTA na ovoj platformi:
Politički aktivista Vukša Dragović i lider organizacije „Srpski suverenisti“ tvrdi da CRTA nije nezavisni posmatrač, već direktni politički akter:
„Bez CRTA-e studenti i studentska lista ne bi postojala… Kako organizacija kojoj pripisuje takvu ulogu može nepristrasno da ocenjuje izbore?“
Odluka pred kraj Bajdenovog mandata
Posebno pitanje je trenutak u kojem je američki novac odobren. Prema pisanju „Brajtbarta“, sredstva za projekat „Integritet izbornog procesa“ (Elections Integrity Activity) dodeljena su 2023, dok je finansiranje dodatno uvećano 17. januara 2025. godine, neposredno pred završetak mandata Džozefa Bajdena (Joseph Biden) i stupanje na dužnost Donalda Trampa (Donald Trump).
Time se nameće pitanje da li je tadašnja demokratska administracija, finansirajući ovakve organizacije, zapravo pokušavala da utiče na političke i izborne procese u Srbiji.
Ko polaže račune poreskim obveznicima?
Američke vlasti dužne su da odgovore na pitanja po kojim kriterijumima su ta sredstva odobrena, na osnovu čega je ta organizacija izabrana i do kakvih su zaključaka došle nadležne kontrole. Sa druge strane, CRTA javnosti mora da položi račune: šta je tačno tim novcem plaćeno i da li zaista nastupa kao nepristrasan i nezavisan posmatrač izbora.
Da bi se utvrdile činjenice, javnosti moraju biti dostupni ugovori, podaci o svim isplatama, pravdanje troškova i izveštaji revizije. Organizacija koja od državnih organa Srbije zahteva transparentnost, mora i sama omogućiti javan uvid u sopstvene finansije i rad.
Američki poreski obveznici ne treba da prihvate da je svaki rashod opravdan čim se nazove „podrškom demokratiji“. A javnost u Srbiji ima razloga da preispituje politički uticaj stranog finansiranja i nepristrasnost onih koji ocenjuju njene izbore.
Foto: ChatGPT
