Здравствено стање генерала Ратка Младића, који служи казну доживотног затвора у притворској јединици Уједињених нација у Хагу, поново се погоршало, док његова породица сумња да је прошле недеље доживео још један мождани удар.
Његов син Дарко Младић изјавио је да породица очекује преглед кардиолога из Србије, али и одговоре на питања о лечењу које Младић тренутно добија. Према његовим речима, породици није јасно ни која је терапија промењена, нити због чега.
Посебно тешке оптужбе породице односе се на информације које је, како Дарко Младић тврди, породица добила од медицинског службеника Уједињених нација (United Nations). Према његовим речима, породици је саопштено да лекари Младићу предвиђају још свега неколико недеља живота и да је део лечења обустављен јер је процењено да више нема сврхе. 
Дарко Младић тврди и да породица није добила одговор на питања која је терапија укинута, ко је донео такву одлуку, ко је био у саставу лекарског конзилијума и да ли се Ратко Младић са променом терапије сагласио.
Уколико су ови наводи тачни, више није реч само о захтеву породице да један осуђеник буде пуштен на слободу. Реч је о основном питању: какво поступање припада човеку за кога лекари, према тврдњама његове породице, процењују да му је преостало свега неколико недеља живота?
Младићева одбрана је још у априлу затражила његово привремено или превремено пуштање на слободу из хуманитарних разлога, наводећи да се налази у стању тешког и неповратног здравственог пропадања. После озбиљног здравственог инцидента суд је наложио и независну процену његовог здравственог стања и очекиваног животног века.
Ратко Младић има 84 године и годинама има озбиљне здравствене проблеме. У априлу је поново хоспитализован након здравственог инцидента за који је породица сумњала да је мождани удар. Његово здравствено стање, дакле, није нова околност која се појавила преко ноћи.
Поступање Хашког механизма под све већом лупом
Управо зато поступање Међународног резидуалног механизма за кривичне судове (International Residual Mechanism for Criminal Tribunals – IRMCT) заслужује озбиљно преиспитивање.
Одлука Хашког механизма да тешко болесног осамдесетчетворогодишњег Ратка Младића задржи у притвору, упркос вишемесечном драматичном погоршању здравља и захтевима да му се омогући лечење у Србији, све је теже бранити правним образложењима. У мају је одбијен захтев за пуштање из хуманитарних разлога, иако је и сам Механизам располагао медицинским проценама његовог тешког здравственог стања.
Данас је ситуација још тежа. Према речима његовог сина, Младић готово више не може да говори, његово стање се поново погоршало, а породици је саопштено да би му могло бити преостало свега неколико недеља живота. У таквим околностима, одбијање да му се омогући да последњи период живота проведе уз породицу више не изгледа као питање неопходности извршења казне, већ као одлука институције која је хуманост подредила формалном инсистирању да Младић до последњег дана остане под њеном контролом.
Посебно забрињавају наводи породице о недостатку потпуних информација о терапији. Уколико је заиста донета одлука да се део лечења обустави зато што више нема медицинске сврхе, онда јавност има право да зна на основу чије процене је то учињено, а породица и лекари које је она ангажовала морају добити медицинску документацију неопходну да ту одлуку стручно процене.
Одбијен нови захтев за пуштање
Председница Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Грасијела Гати Сантана одбила је нови захтев Младићеве одбране за превремено, привремено или условно пуштање на слободу из хуманитарних разлога. Одбрана је захтев поднела 23. априла, наводећи да се Младићево здравствено стање неповратно погоршало и да се он ближи крају живота.
У одлуци се наводи да је Младићево здравствено стање „врло озбиљно“, да се погоршава и да се он ближи смрти, али да је реч о последицама хроничних и вишеструких болести, а не о акутном обољењу које брзо напредује. Према ставу председнице Механизма, услови лечења који су му доступни у затворској болници обезбеђују одговарајућу негу и нема додатних терапија које би му биле доступне ван Холандије, а које већ не може да добије тамо.
Механизам је као један од разлога за одбијање захтева навео и режим посета. У одлуци се истиче да Младић има могућност честих контаката са породицом и пријатељима и да ће члановима породице бити омогућено да буду са њим и у последњим тренуцима живота.
Одбрана, с друге стране, тврди да Младић пати од хроничног отказивања срца и бубрега, дијабетеса и последица можданих удара, да више не може нормално да комуницира и да му је потребан целодневни лекарски надзор. Адвокати сматрају да такву негу није могуће обезбедити у одељењу за палијативно збрињавање притворске јединице.
Питање хуманости у последњим недељама живота
Овде више није суштинско питање шта ко мисли о Ратку Младићу, рату у Босни и Херцеговини или пресудама Хашког трибунала. Питање је много једноставније: да ли институција која је створена да примењује међународно право истовремено мора да поштује основне стандарде хуманог поступања према човеку који се налази под њеном потпуном контролом.
Ако су процене о преосталим недељама живота тачне, тешко је видети шта се постиже тиме што ће осамдесетчетворогодишњи, тешко болесни човек последње дане провести у хашком притвору.
Казна је изречена. Пресуда је правоснажна. Више од петнаест година од његовог пребацивања у Хаг, Младић је и даље тамо.
Ако му је заиста остало још само неколико недеља живота, онда питање више није да ли ће казна бити извршена. Питање је да ли ће Хаг показати минимум хуманости и дозволити му да умре уз породицу – или ће инсистирати да његов последњи дан буде проведен иза врата притворске јединице Уједињених нација.
