Србија и Сједињене Америчке Државе улазе у нову фазу билатералних односа отварањем формалног Стратешког дијалога, док је у оквиру посете српске делегације Вашингтону најављено и приступање Србије свемирском програму Артемис, кроз споразуме о сарадњи са америчком свемирском агенцијом НАСА.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић саопштио је 14. јула 2026. године да су Сједињене Америчке Државе донеле одлуку да покрену Стратешки дијалог са Србијом. Прва сесија заказана је за 17. јул у Вашингтону, на позив америчког државног секретара Марка Рубија.
Дан касније, Ђурић је из Вашингтона најавио и споразуме који би српским научницима, компанијама и институцијама требало да омогуће укључивање у један од најнапреднијих свемирских програма на свету. 
Стратешки дијалог отвара ново поглавље
Српски званичници покретање Стратешког дијалога оцењују као један од најзначајнијих дипломатских помака у односима Београда и Вашингтона последњих година.
Гостујући на Радио-телевизији Србије, Марко Ђурић изјавио је да је реч о „једној од најважнијих вести последњих година“ и историјском тренутку у односима Србије и Сједињених Америчких Држава.
Према његовим речима, одлука показује да Вашингтон Србију види као стратешког партнера и пријатељску државу. Ђурић је нагласио да је такав резултат плод вишегодишњег дипломатског рада, уз подршку председника Србије Александра Вучића.
Он је навео и да Србија улази у ниво институционалне сарадње са Сједињеним Државама какав, према његовој оцени, није имала ни некадашња Југославија.
Сарадња са НАСА и програм Артемис
Нови елемент посете српске делегације Вашингтону представља најава сарадње са америчком свемирском агенцијом НАСА.
Марко Ђурић поручио је да Србија, поред отварања Стратешког дијалога, овом посетом „пише историју српске науке“, јер би требало да приступи свемирском програму Артемис потписивањем споразума о сарадњи са НАСА.
Према његовим речима, нови оквир сарадње требало би да отвори врата српским научницима, компанијама и институцијама за учешће у напредним програмима истраживања свемира.
Ђурић је подсетио да Србија нема сопствени национални свемирски програм и да до сада није као држава активно учествовала у свемирским истраживањима. Ипак, нагласио је да српска наука има значајна имена и историјске везе са развојем свемирских програма.
Као примере навео је Николу Теслу, Милутина Миланковића и Дејвида Вујића, једног од пионира мисије Аполо и припадника такозване „српске седморке“ инжењера и техничара који су дали допринос програму НАСА који је довео до слетања човека на Месец.
Према његовој оцени, споразум би требало да допринесе стварању повољнијег оквира за научни и технолошки развој Србије. Ђурић је додао да споразум има и симболичку и политичку вредност, јер се најављује у оквиру Стратешког дијалога, који је назвао историјским кораком напред у односима Србије и Сједињених Америчких Држава.
Истраживање свемира у мирољубиве сврхе
Шеф српске дипломатије најавио је да ће у име Републике Србије потписати споразум са НАСА који би домаћим институцијама и компанијама требало да омогући укључивање у истраживање свемира.
Он је поручио да је Србија опредељена за истраживање свемира у мирољубиве сврхе и поштовање међународног права.
Дуг пут до институционалног дијалога
Стратешки дијалог резултат је вишегодишњег постепеног јачања сарадње две државе.
Важан темељ постављен је 18. септембра 2024. године, када су подсекретар америчког Стејт департмента Хосе В. Фернандез и министар Марко Ђурић потписали Споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике.
Тај документ предвидео је јачање америчких инвестиција у српски енергетски сектор, развој пројеката чисте енергије и унапређење транспарентности у јавним набавкама.
Припреме за шири Стратешки дијалог интензивиране су током 2025. године. У августу је Ђурић у Вашингтону разговарао са Марком Рубијем, када је начелно договорено покретање дијалога.
Месец дана касније, председник Србије Александар Вучић и Рубио наставили су разговоре на маргинама заседања Генералне скупштине Уједињених нација. Међу темама било је и могуће учешће Сједињених Америчких Држава на специјализованој изложби ЕКСПО 2027 у Београду.
До почетка 2026. године политички договор је у великој мери био постигнут, али је формално покретање одложено због решавања појединих отворених питања, пре свега у области енергетике и санкција.
Шта ће обухватити Стратешки дијалог?
Стратешки дијалог замишљен је као трајни институционални механизам за редовне консултације Србије и Сједињених Америчких Држава о питањима од заједничког интереса.
Он не представља једнократни дипломатски сусрет, већ оквир који укључује политичке и стручне састанке, радне групе, дефинисане циљеве и механизме за праћење њихове реализације.
Такав формат сарадње не представља војни савез и не подразумева да Србија одустане од политике војне неутралности нити да у потпуности усклади своју спољну политику са политиком Сједињених Америчких Држава.
Међу очекиваним темама су енергетска безбедност, инфраструктура, економска сарадња, трговина, нове технологије, одбрамбена индустрија, наука, образовање, размена студената и истраживача и регионална питања.
На првом састанку требало би да буде утврђена организациона структура дијалога, формиране радне групе и одређени почетни приоритетни пројекти.
Добит за науку, економију и међународни положај
У најављеном програму прве сесије учествоваће представници више српских министарстава, укључујући ресоре енергетике, одбране, просвете, науке и технолошког развоја.
Српски званичници очекују да ће Стратешки дијалог ојачати међународни положај Србије, створити повољније услове за стране инвестиције и подстаћи домаћи привредни и технолошки развој.
Марко Ђурић упоредио је овај процес са преговорима Србије о приступању Европској унији, назвавши га „америчким кластером за Србију“.
Председник Србије Александар Вучић такође је поздравио одлуку, изразивши очекивање да ће нови оквир омогућити разговоре о осетљивим питањима, укључујући могуће америчке царине повезане са увозом руске енергије и будућност Нафтне индустрије Србије.
Конференција у Вашингтону и наставак програма
Ђурић је најавио и учешће на конференцији о политичком насиљу коју организује амерички државни секретар Марко Рубио.
Према информацијама које је изнео, конференцији би требало да присуствују министри из приближно 60 земаља.
Он је нагласио да Србија након тог скупа наставља програм отварањем Стратешког дијалога у петак, 17. јула.
„Заиста велика недеља за Србију овде у Вашингтону“, закључио је Ђурић.
Отварање новог поглавља
Покретање Стратешког дијалога и најава сарадње са НАСА представљају два повезана елемента новог оквира односа Србије и Сједињених Америчких Држава.
Док дијалог треба да успостави трајну институционалну сарадњу у више области, планирани споразуми са НАСА могли би да отворе простор за непосредније укључивање српских научника, институција и компанија у међународне програме истраживања свемира.
Прва сесија у Вашингтону требало би да покаже како ће нови механизам функционисати у пракси и који ће пројекти бити одређени као почетни приоритети двеју држава.
