Двојица америчких конгресмена предложила су закон којим би односи Вашингтона и Београда били условљени „напретком у области владавине права, слободе медија и борбе против корупције”. Иако је документ написан оштрим тоном, он је тек упућен конгресним одборима и тренутно нема ширу подршку.
Предлог закона који се односи на Србију поднет је 27. августа Представничком дому америчког Конгреса. Иза њега стоје републиканац Џо Вилсон (Joe Wilson) из Јужне Каролине и демократа Вилијам Китинг (William Keating) из Масачусетса.
Званичан назив документа је Supporting the Rule of Law, Building Institutional Justice, and Accountability Act, а његови предлагачи назвали су га скраћено SRBIJA Act. Предлог је заведен под ознаком H.R. 10183 и прослеђен Одбору за спољне послове и Одбору за правосуђе. 
Иако је у делу медија представљен као „закон о Србији“, он није усвојен нити је о њему гласано. Реч је тек о предлогу двојице од укупно 435 чланова Представничког дома.
Шта пише у предлогу?
Вилсон и Китинг тврде да је у Србији дошло до „назадовања у области демократије, владавине права, независности правосуђа и слободе медија”. У документу се говори и о наводној корупцији, наводном поступању полиције према учесницима протеста и истрази пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, у којем је погинуло 16 људи.
Посебан део посвећен је односима Србије са Русијом, Кином и Ираном. Уколико би закон био усвојен, амерички државни секретар морао би да припреми извештај о руском и кинеском политичком, економском, енергетском и безбедносном утицају у Србији.
Стејт департмент би био обавезан и да Конгресу достави план будућих односа са Београдом. Тај документ би, између осталог, обухватио изборне услове, борбу против корупције, јавне набавке, слободу медија, реформу правосуђа и истрагу трагедије у Новом Саду.
Да ли се Србији прети санкцијама?
У предлогу се подржава увођење финансијских санкција и забрана уласка у САД особама за које америчка администрација процени да су учествовале у наводној корупцији, наводном кршењу људских права, наводном подривању демократских установа или наводном угрожавању стабилности Западног Балкана.
Међутим, документ не садржи имена људи који би могли да се нађу под санкцијама. Његовим подношењем нису уведене никакве нове мере против Србије, њених званичника или грађана.
Предлог се односи и на стратешки дијалог Србије и САД. Од америчког државног секретара тражило би се да пре сваког наредног састанка обавести Конгрес да ће бити речи о односима Београда са Москвом, Пекингом и Техераном, изборним условима, корупцији, слободи медија и слободи окупљања.
Ако та потврда не би била достављена, представници Стејт департмента не би могли да учествују у дијалогу нити би за то могао да се користи новац из савезног буџета.
Дуг пут до усвајања
Да би овај предлог постао закон, најпре би морали да га размотре надлежни одбори. Уколико би га они подржали, о њему би гласао Представнички дом. Потом би одговарајући предлог морао да буде усвојен и у Сенату, после чега би коначан текст био упућен председнику САД на потпис.
За сада није начињен ниједан од тих корака. Није заказана расправа у одборима, предлог није стављен на дневни ред, а не постоји ни одговарајућа иницијатива у Сенату.
То што су предлагачи из различитих странака омогућава им да предлог назову двопартијским, али то не значи да иза њега стоји значајан број републиканаца и демократа. У овом тренутку подржала су га само двојица конгресмена.
Колике су шансе да буде усвојен?
Шансе да овај документ буде усвојен као посебан закон веома су мале. Предлог је поднет пред крај мандата садашњег сазива Конгреса и уочи конгресних избора, када је преостало мало времена за пролазак кроз цео законодавни поступак.
Могуће је да му се придружи још неколико конгресмена, али би за озбиљније изгледе било потребно да добије подршку руководства надлежних одбора, већег броја чланова Представничког дома и сенатора који би покренули исти поступак у другом дому Конгреса.
Веће су шансе да предлагачи покушају да неке одредбе уврсте у обимнији закон који ће Конгрес свакако разматрати. Као једна од могућности помиње се Закон о националној одбрани за 2027. годину, познат као NDAA. Ипак, за сада нема потврде да је такав поступак покренут.
За сада без последица по Србију
Предлог H.R. 10183 у овом тренутку нема никакво правно дејство. Њиме нису уведене санкције, није обустављен стратешки дијалог и нису промењени односи Србије и САД.
Његов значај је пре свега политички. Вилсон и Китинг желе да пошаљу поруку властима у Београду, али и америчкој администрацији, да део Конгреса пажљиво прати прилике у Србији и тражи оштрији приступ према њеним властима.
Међутим, став двојице конгресмена не представља став целог Конгреса, нити званичну политику Беле куће. Док предлог не добије знатно ширу подршку и не почне да напредује кроз одборе, реч је пре свега о политичком притиску, а не о непосредној претњи Србији.
Извори: BBC, GOV, Quiverquant Фото: Wikimedia
