Američka administracija priprema ukidanje turističkih i poslovnih viza strancima koji su nakon dolaska u Sjedinjene Američke Države zatražili azil. Odluka bi mogla da obuhvati do 200.000 ljudi, ali ukidanje vize ne znači automatski odbijanje zahteva za azil ili trenutnu deportaciju.
Trampova administracija priprema masovno ukidanje poslovnih i turističkih viza strancima koji su podneli zahtev za azil u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema dokumentima do kojih je došao Asošiejted pres (Associated Press) i izjavama dvojice američkih zvaničnika, ova mera mogla bi da obuhvati do 200.000 ljudi.
Ukoliko bude sprovedena u najavljenom obimu, to bi bilo najveće istovremeno ukidanje američkih viza do sada. Stejt department (U.S. Department of State) trebalo bi da počne sa sprovođenjem mere u narednim nedeljama, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnje bezbednosti SAD (Department of Homeland Security – DHS). 
Na meti vize izdate tokom poslednjih deset godina
Plan se odnosi na neimigrantske vize B-1 i B-2 (B-1/B-2), izdate od 2016. do 2026. godine ljudima koji su naknadno podneli ili sada podnose zahtev za azil.
Viza B-1 izdaje se za kraća poslovna putovanja, dok je viza B-2 namenjena turistima, osobama koje dolaze u posetu porodici ili prijateljima, kao i onima koji putuju u Sjedinjene Države radi lečenja. Ove vize se izdaju pod uslovom da podnosilac namerava da privremeno boravi u zemlji i da se nakon posete vrati u matičnu zemlju.
Stejt department tvrdi da pojedini stranci vizu dobijaju predstavljajući se kao privremeni posetioci, iako im je stvarna namera da posle ulaska u zemlju podnesu zahtev za azil i trajno ostanu u SAD.
„Sarađujemo sa Ministarstvom unutrašnje bezbednosti SAD kako bismo identifikovali i ukinuli neimigrantske vize strancima koji su došli u Sjedinjene Države tvrdeći da su osobe koje dolaze na kraći boravak, a zatim podneli zahtev za azil kako bi ovde ostali trajno“, izjavio je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot (Tommy Pigott).
On, međutim, nije potvrdio da će odlukom zaista biti obuhvaćeno svih 200.000 ljudi. Naveo je da će se provere i ukidanje viza sprovoditi postepeno i da se broj mogućih slučajeva menja.
Ukidanje vize ne znači automatsku deportaciju
Za ljude koji se već nalaze u Sjedinjenim Državama važno je razlikovati vizu od imigracionog statusa. Viza je dokument koji omogućava strancu da zatraži ulazak u zemlju, ali sama po sebi ne određuje koliko dugo sme da ostane u SAD.
Zbog toga ukidanje B-1 ili B-2 vize ne znači da će zahtev za azil istovremeno biti odbijen, niti da će osoba odmah biti deportovana. Postupak odlučivanja o azilu može da bude nastavljen nezavisno od toga da li im važi turistička ili poslovna viza.
Prema podacima koje su preneli američki mediji, većini ljudi koji čekaju odluku o zahtevu za azil bile bi ukinute poslovne ili turističke vize. Ukinuta viza više ne bi mogla da se koristi za novi ulazak u Sjedinjene Države.
Ipak, posledice ukidanja vize zavisiće od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. One će zavisiti od toga kada je osoba ušla u zemlju, koliko dugo joj je bio odobren boravak, kada je podnela zahtev za azil i da li ima još neki osnov za zakonit boravak. Samo podnošenje zahteva za azil ne stvara automatski klasičan neimigrantski status, iako se vreme tokom kojeg je uredno podnet zahtev u postupku uglavnom ne računa kao nezakonito prisustvo.
Pravo na traženje azila ostaje sporno pitanje
Američki zakon, u načelu, dozvoljava strancu koji se nalazi u Sjedinjenim Državama da zatraži azil bez obzira na način ulaska ili trenutni imigracioni status, uz zakonom predviđene uslove i izuzetke. Podnosilac mora da dokaže osnovan strah od progona zbog rase, vere, nacionalnosti, političkog mišljenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi.
Zato podnošenje zahteva za azil posle ulaska sa turističkom ili poslovnom vizom samo po sebi ne dokazuje da je prilikom dobijanja vize učinjena prevara. Okolnosti mogu da se promene nakon izdavanja vize ili dolaska u zemlju. Sa druge strane, ako vlasti utvrde da je osoba već prilikom podnošenja zahteva za vizu namerno prikrila plan da ostane u SAD, to može dodatno da utiče na njen imigracioni status i dalji postupak.
U najavljenoj meri za sada nije navedeno da će se odnositi samo na državljane određenih zemalja. To znači da bi proverom mogli biti obuhvaćeni svi nosioci B-1 i B-2 viza iz tog perioda koji su podneli zahtev za azil, uključujući i državljane Srbije i drugih zemalja regiona.
Mogući sudski sporovi
Administracija ovu meru predstavlja kao sprečavanje zloupotrebe turističkih i poslovnih viza. Zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau (Christopher Landau) ocenio je da je sistem preopterećen velikim brojem neosnovanih zahteva za azil i ljudima koji privremene vize koriste kako bi ušli u zemlju, a zatim ostali u njoj.
Kritičari najavljenog poteza ukazuju da zakonito podnošenje zahteva za azil ne sme automatski da bude tretirano kao dokaz zloupotrebe. Očekuje se da bi masovno ukidanje viza moglo da bude osporeno pred američkim sudovima, posebno ako se odluke budu donosile grupno, bez pojedinačne procene okolnosti svakog slučaja.
Do sada nije objavljen konačan dokument sa potpunim pravilima, rokovima i načinom obaveštavanja ljudi kojima će vize biti ukinute. Zato je trenutno reč o najavljenoj meri, dok odluka o ukidanju do 200.000 viza još nije doneta niti sprovedena.
