Годинама је Илиноис активно привлачио компаније које граде дата центре, нудећи им пореске олакшице и представљајући државу као једну од најпожељнијих локација за развој дигиталне инфраструктуре. Та политика донела је милијарде долара инвестиција и помогла да се Чикаго и његова околина позиционирају као један од најважнијих дата центар хабова у Сједињеним Америчким Државама.
Међутим, нагли развој вештачке интелигенције отворио је нова питања. Док једни истичу економску корист, нова радна места и технолошки развој, други упозоравају на све већу потрошњу струје и воде, као и на могућност да грађани на крају плате цену експанзије ове индустрије кроз веће рачуне за електричну енергију.
Због тога је тема дата центара постала једна од најважнијих политичких и економских тема у Илиноису током 2026. године. 
Изненадни заокрет гувернера Прицкера
Најзначајнији догађај догодио се почетком јуна, када је гувернер Џеј Би Прицкер најавио двогодишњу суспензију пореских олакшица за нове дата центре, почев од 1. јула 2026. године.
Ова одлука изненадила је многе. Прицкер је годинама важио за једног од највећих заговорника ове индустрије и активно је радио на привлачењу инвестиција у Илиноис. Његов потез многи тумаче као признање да неконтролисани раст дата центара носи последице које превазилазе чисто економске користи.
Истовремено, предложени POWER Act није успео да прође у законодавној скупштини током пролећног заседања. Ипак, мало ко верује да је тиме расправа окончана. Напротив, већина учесника очекује наставак преговора и нове законске предлоге на јесен.
Зашто су дата центри постали толико важно питање?
Разлог лежи у експлозивном развоју вештачке интелигенције.
Дата центри су огромни комплекси испуњени серверима који омогућавају рад cloud сервиса, AI система, друштвених мрежа, стриминг платформи и великог дела модерног интернета. Са растом употребе вештачке интелигенције, потреба за рачунарском снагом расте брже него икада.
У Сједињеним Државама дата центри су пре само неколико година трошили око два одсто укупне електричне енергије. Данас тај удео прелази четири процента, а неке прогнозе предвиђају да би до 2028. године могао достићи чак 12 процената.
Илиноис тренутно има око 230 дата центара, а десетине нових пројеката налазе се у различитим фазама планирања или изградње.
Док једни у томе виде прилику да Илиноис постане водећи центар за AI и дигиталну инфраструктуру, други упозоравају да држава ризикује да створи дугорочне енергетске и еколошке проблеме.
Аргументи „за“: милијарде инвестиција и развој технологије
Мало ко спори економски значај ове индустрије.
Према доступним подацима, дата центри су у последњих неколико година привукли око 16 милијарди долара инвестиција у Илиноис. Изградња нових објеката донела је значајне приходе локалним заједницама и повећала пореске приходе.
Индустријске организације попут Data Center Coalition и Illinois Chamber of Commerce истичу да је потражња за дигиталном инфраструктуром неминовна. Према њиховим проценама, у наредних пет година биће потребно више капацитета него што је изграђено током претходне деценије.
Подржаваоци индустрије такође наглашавају да су дата центри неопходни за развој вештачке интелигенције, cloud технологија и савремене дигиталне економије. Без нових капацитета, кажу, Илиноис би могао изгубити инвестиције у корист других држава.
Ипак, чак и међу присталицама постоји сагласност да број сталних радних места није толико велики колико јавност често претпоставља. Највећи број послова настаје током изградње, док је за касније функционисање објеката потребан релативно мали број запослених.
Како ће се промене одразити на потрошњу и цене струје
Најосетљивије питање за већину грађана јесу рачуни за електричну енергију.
Према проценама стручњака, дата центри би до 2030. године могли чинити између 64 и 72 процента укупног раста потражње за струјом у Илиноису. Како се повећава потреба за електричном енергијом, биће неопходна нова производна постројења и додатна инфраструктура.
Потрошачке организације упозоравају да би трошкови таквог ширења могли бити пребачени на грађане.
Према подацима PJM Independent Market Monitor-а, чак 70 процената повећања капацитетних трошкова у периоду 2025–2026. године било је повезано са растућом потражњом дата центара. Анализа организације Union of Concerned Scientists показује да би дата центри до 2050. године могли повећати трошкове електроенергетског система Илиноиса за између 24 и 37 милијарди долара.
Citizens Utility Board упозорава да би, без додатних заштитних механизама, просечно домаћинство у наредним годинама могло плаћати десетине долара више сваког месеца. Неки извештаји наводе да су корисници у ComEd зони већ осетили значајан раст рачуна током последњих пет година.
У средишту расправе налази се једноставно питање: ко треба да плати инфраструктуру неопходну за развој ове индустрије?
Потрошња воде и еколошке дилеме
Струја није једини проблем. Велики hyperscale дата центри користе огромне количине воде за хлађење сервера. Поједини објекти могу трошити и до пет милиона галона воде дневно.
Због тога расте забринутост у више заједница широм Илиноиса, посебно у DeKalb-у, где се налази велики Meta дата центар, али и у Грејслејку (Grayslake), Џолијету (Joliet) и Јорквилу (Yorkville), где су планирани нови пројекти.
Еколошке организације сматрају да тренутно не постоји довољна транспарентност када је реч о потрошњи воде. Дата центри углавном нису обавезни да јавно објављују детаљне податке о количинама воде које користе, што отежава процену њиховог утицаја на локалне ресурсе.
Организације попут Illinois Environmental Council-а и Alliance for the Great Lakes захтевају обавезно извештавање о потрошњи воде, као и изградњу нових обновљивих извора енергије који би пратили развој дата центара.
Критичари такође указују на потенцијално повећање емисија CO₂, локалну буку и друге утицаје на квалитет живота у заједницама које прихватају велике пројекте.
POWER Act: Закон који није прошао, али није нестао
Иако није усвојен, POWER Act остаје централна тачка читаве расправе.
Предлог закона, који су у фебруару 2026. представили сенатор Рам Виливалам (Ram Villivalam) и посланица Робин Габел (Robyn Gabel), имао је за циљ да уведе јасна правила за будући развој индустрије.
Највише пажње привукло је правило „Bring Your Own New Clean Energy“, према ком би дата центри морали сами да обезбеде нове изворе чисте енергије (соларне електране, ветропаркове или системе за складиштење енергије) како не би додатно оптерећивали постојећу мрежу.
Закон је такође предвиђао обавезно извештавање јавности о потрошњи воде, забрану да трошкове нове енергетске инфраструктуре сносе потрошачи, стандарде енергетске ефикасности, споразуме са локалним заједницама и издвајање средстава за фондове који помажу грађанима да лакше поднесу раст цена енергије.
Присталице су тврдиле да закон не забрањује развој дата центара, док су противници, међутим, упозоравали да би такви услови могли одвратити инвеститоре и усмерити пројекте ка другим државама.
Где се граде нови дата центри у околини Чикага?
Иако је Чикаго и даље важно технолошко средиште, већина нових великих пројеката сели се у предграђа, где има више простора и лакши приступ енергетској инфраструктури.
Елк Гров Вилиџ (Elk Grove Village) постао је један од највећих центара за ову индустрију, са пројектима компанија T5 Data Centers, Stream Data Centers, Aligned и QTS.
У Нортлејку (Northlake) се налазе велики комплекси компанија Microsoft и Aligned, док Аурора (Aurora) већ има више објеката компаније CyrusOne.
Један од највећих будућих пројеката планиран је у Јорквилу (Yorkville), где CyrusOne развија кампус снаге чак 600 мегавата. Нови пројекти најављени су и у Керол Стриму (Carol Stream), као и у чикашком Јужном Лупу (South Loop), где би до краја године требало да буде отворен HydraVault, мањи AI дата центар.
Mетин комплекс у ДеКалбу (DeKalb) остаје један од најчешће помињаних примера у расправама о потрошњи воде и утицају на животну средину.
Потрага за балансом тек почиње
Илиноис није једина држава која се суочава са овим проблемом.
Virginia, која има највећу концентрацију дата центара на свету, већ се суочава са све већим отпором локалних заједница. Teксас је након година либералног приступа најавио строжа правила за наредни период, док државе попут Џорџије и Аризоне и даље стављају већи нагласак на економски развој.
Илиноис се тренутно налази негде између те две крајности.
Суспензија пореских олакшица и неуспех POWER Act-а нису донели коначно решење, већ су само отворили нова питања. Индустрија, еколошке организације, потрошачка удружења, синдикати и локалне заједнице већ најављују наставак преговора током јесени.
Главно питање је како наставити привлачење милијарди долара инвестиција, а да трошкове тог развоја не плате грађани кроз веће рачуне за струју?
Одговор на то питање вероватно ће обликовати политику Илиноиса према дата центрима не само током 2026. године, већ и у годинама које долазе.
Фотографије: Мagnific, Pixabay, Gettyimages
