Godinama je Ilinois aktivno privlačio kompanije koje grade data centre, nudeći im poreske olakšice i predstavljajući državu kao jednu od najpoželjnijih lokacija za razvoj digitalne infrastrukture. Ta politika donela je milijarde dolara investicija i pomogla da se Čikago i njegova okolina pozicioniraju kao jedan od najvažnijih data centar habova u Sjedinjenim Američkim Državama.
Međutim, nagli razvoj veštačke inteligencije otvorio je nova pitanja. Dok jedni ističu ekonomsku korist, nova radna mesta i tehnološki razvoj, drugi upozoravaju na sve veću potrošnju struje i vode, kao i na mogućnost da građani na kraju plate cenu ekspanzije ove industrije kroz veće račune za električnu energiju.
Zbog toga je tema data centara postala jedna od najvažnijih političkih i ekonomskih tema u Ilinoisu tokom 2026. godine. 
Iznenadni zaokret guvernera Prickera
Najznačajniji događaj dogodio se početkom juna, kada je guverner Džej Bi Pricker najavio dvogodišnju suspenziju poreskih olakšica za nove data centre, počev od 1. jula 2026. godine.
Ova odluka iznenadila je mnoge. Pricker je godinama važio za jednog od najvećih zagovornika ove industrije i aktivno je radio na privlačenju investicija u Ilinois. Njegov potez mnogi tumače kao priznanje da nekontrolisani rast data centara nosi posledice koje prevazilaze čisto ekonomske koristi.
Istovremeno, predloženi POWER Act nije uspeo da prođe u zakonodavnoj skupštini tokom prolećnog zasedanja. Ipak, malo ko veruje da je time rasprava okončana. Naprotiv, većina učesnika očekuje nastavak pregovora i nove zakonske predloge na jesen.
Zašto su data centri postali toliko važno pitanje?
Razlog leži u eksplozivnom razvoju veštačke inteligencije.
Data centri su ogromni kompleksi ispunjeni serverima koji omogućavaju rad cloud servisa, AI sistema, društvenih mreža, striming platformi i velikog dela modernog interneta. Sa rastom upotrebe veštačke inteligencije, potreba za računarskom snagom raste brže nego ikada.
U Sjedinjenim Državama data centri su pre samo nekoliko godina trošili oko dva odsto ukupne električne energije. Danas taj udeo prelazi četiri procenta, a neke prognoze predviđaju da bi do 2028. godine mogao dostići čak 12 procenata.
Ilinois trenutno ima oko 230 data centara, a desetine novih projekata nalaze se u različitim fazama planiranja ili izgradnje.
Dok jedni u tome vide priliku da Ilinois postane vodeći centar za AI i digitalnu infrastrukturu, drugi upozoravaju da država rizikuje da stvori dugoročne energetske i ekološke probleme.
Argumenti „za“: milijarde investicija i razvoj tehnologije
Malo ko spori ekonomski značaj ove industrije.
Prema dostupnim podacima, data centri su u poslednjih nekoliko godina privukli oko 16 milijardi dolara investicija u Ilinois. Izgradnja novih objekata donela je značajne prihode lokalnim zajednicama i povećala poreske prihode.
Industrijske organizacije poput Data Center Coalition i Illinois Chamber of Commerce ističu da je potražnja za digitalnom infrastrukturom neminovna. Prema njihovim procenama, u narednih pet godina biće potrebno više kapaciteta nego što je izgrađeno tokom prethodne decenije.
Podržavaoci industrije takođe naglašavaju da su data centri neophodni za razvoj veštačke inteligencije, cloud tehnologija i savremene digitalne ekonomije. Bez novih kapaciteta, kažu, Ilinois bi mogao izgubiti investicije u korist drugih država.
Ipak, čak i među pristalicama postoji saglasnost da broj stalnih radnih mesta nije toliko veliki koliko javnost često pretpostavlja. Najveći broj poslova nastaje tokom izgradnje, dok je za kasnije funkcionisanje objekata potreban relativno mali broj zaposlenih.
Kako će se promene odraziti na potrošnju i cene struje
Najosetljivije pitanje za većinu građana jesu računi za električnu energiju.
Prema procenama stručnjaka, data centri bi do 2030. godine mogli činiti između 64 i 72 procenta ukupnog rasta potražnje za strujom u Ilinoisu. Kako se povećava potreba za električnom energijom, biće neophodna nova proizvodna postrojenja i dodatna infrastruktura.
Potrošačke organizacije upozoravaju da bi troškovi takvog širenja mogli biti prebačeni na građane.
Prema podacima PJM Independent Market Monitor-a, čak 70 procenata povećanja kapacitetnih troškova u periodu 2025–2026. godine bilo je povezano sa rastućom potražnjom data centara. Analiza organizacije Union of Concerned Scientists pokazuje da bi data centri do 2050. godine mogli povećati troškove elektroenergetskog sistema Ilinoisa za između 24 i 37 milijardi dolara.
Citizens Utility Board upozorava da bi, bez dodatnih zaštitnih mehanizama, prosečno domaćinstvo u narednim godinama moglo plaćati desetine dolara više svakog meseca. Neki izveštaji navode da su korisnici u ComEd zoni već osetili značajan rast računa tokom poslednjih pet godina.
U središtu rasprave nalazi se jednostavno pitanje: ko treba da plati infrastrukturu neophodnu za razvoj ove industrije?
Potrošnja vode i ekološke dileme
Struja nije jedini problem. Veliki hyperscale data centri koriste ogromne količine vode za hlađenje servera. Pojedini objekti mogu trošiti i do pet miliona galona vode dnevno.
Zbog toga raste zabrinutost u više zajednica širom Ilinoisa, posebno u DeKalb-u, gde se nalazi veliki Meta data centar, ali i u Grejslejku (Grayslake), Džolijetu (Joliet) i Jorkvilu (Yorkville), gde su planirani novi projekti.
Ekološke organizacije smatraju da trenutno ne postoji dovoljna transparentnost kada je reč o potrošnji vode. Data centri uglavnom nisu obavezni da javno objavljuju detaljne podatke o količinama vode koje koriste, što otežava procenu njihovog uticaja na lokalne resurse.
Organizacije poput Illinois Environmental Council-a i Alliance for the Great Lakes zahtevaju obavezno izveštavanje o potrošnji vode, kao i izgradnju novih obnovljivih izvora energije koji bi pratili razvoj data centara.
Kritičari takođe ukazuju na potencijalno povećanje emisija CO₂, lokalnu buku i druge uticaje na kvalitet života u zajednicama koje prihvataju velike projekte.
POWER Act: Zakon koji nije prošao, ali nije nestao
Iako nije usvojen, POWER Act ostaje centralna tačka čitave rasprave.
Predlog zakona, koji su u februaru 2026. predstavili senator Ram Vilivalam (Ram Villivalam) i poslanica Robin Gabel (Robyn Gabel), imao je za cilj da uvede jasna pravila za budući razvoj industrije.
Najviše pažnje privuklo je pravilo „Bring Your Own New Clean Energy“, prema kom bi data centri morali sami da obezbede nove izvore čiste energije (solarne elektrane, vetroparkove ili sisteme za skladištenje energije) kako ne bi dodatno opterećivali postojeću mrežu.
Zakon je takođe predviđao obavezno izveštavanje javnosti o potrošnji vode, zabranu da troškove nove energetske infrastrukture snose potrošači, standarde energetske efikasnosti, sporazume sa lokalnim zajednicama i izdvajanje sredstava za fondove koji pomažu građanima da lakše podnesu rast cena energije.
Pristalice su tvrdile da zakon ne zabranjuje razvoj data centara, dok su protivnici, međutim, upozoravali da bi takvi uslovi mogli odvratiti investitore i usmeriti projekte ka drugim državama.
Gde se grade novi data centri u okolini Čikaga?
Iako je Čikago i dalje važno tehnološko središte, većina novih velikih projekata seli se u predgrađa, gde ima više prostora i lakši pristup energetskoj infrastrukturi.
Elk Grov Vilidž (Elk Grove Village) postao je jedan od najvećih centara za ovu industriju, sa projektima kompanija T5 Data Centers, Stream Data Centers, Aligned i QTS.
U Nortlejku (Northlake) se nalaze veliki kompleksi kompanija Microsoft i Aligned, dok Aurora (Aurora) već ima više objekata kompanije CyrusOne.
Jedan od najvećih budućih projekata planiran je u Jorkvilu (Yorkville), gde CyrusOne razvija kampus snage čak 600 megavata. Novi projekti najavljeni su i u Kerol Strimu (Carol Stream), kao i u čikaškom Južnom Lupu (South Loop), gde bi do kraja godine trebalo da bude otvoren HydraVault, manji AI data centar.
Metin kompleks u DeKalbu (DeKalb) ostaje jedan od najčešće pominjanih primera u raspravama o potrošnji vode i uticaju na životnu sredinu.
Potraga za balansom tek počinje
Ilinois nije jedina država koja se suočava sa ovim problemom.
Virginia, koja ima najveću koncentraciju data centara na svetu, već se suočava sa sve većim otporom lokalnih zajednica. Teksas je nakon godina liberalnog pristupa najavio stroža pravila za naredni period, dok države poput Džordžije i Arizone i dalje stavljaju veći naglasak na ekonomski razvoj.
Ilinois se trenutno nalazi negde između te dve krajnosti.
Suspenzija poreskih olakšica i neuspeh POWER Act-a nisu doneli konačno rešenje, već su samo otvorili nova pitanja. Industrija, ekološke organizacije, potrošačka udruženja, sindikati i lokalne zajednice već najavljuju nastavak pregovora tokom jeseni.
Glavno pitanje je kako nastaviti privlačenje milijardi dolara investicija, a da troškove tog razvoja ne plate građani kroz veće račune za struju?
Odgovor na to pitanje verovatno će oblikovati politiku Ilinoisa prema data centrima ne samo tokom 2026. godine, već i u godinama koje dolaze.
Fotografije: Magnific, Pixabay, Gettyimages
