Zdravstveno stanje generala Ratka Mladića, koji služi kaznu doživotnog zatvora u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu, ponovo se pogoršalo, dok njegova porodica sumnja da je prošle nedelje doživeo još jedan moždani udar.
Njegov sin Darko Mladić izjavio je da porodica očekuje pregled kardiologa iz Srbije, ali i odgovore na pitanja o lečenju koje Mladić trenutno dobija. Prema njegovim rečima, porodici nije jasno ni koja je terapija promenjena, niti zbog čega.
Posebno teške optužbe porodice odnose se na informacije koje je, kako Darko Mladić tvrdi, porodica dobila od medicinskog službenika Ujedinjenih nacija (United Nations). Prema njegovim rečima, porodici je saopšteno da lekari Mladiću predviđaju još svega nekoliko nedelja života i da je deo lečenja obustavljen jer je procenjeno da više nema svrhe. 
Darko Mladić tvrdi i da porodica nije dobila odgovor na pitanja koja je terapija ukinuta, ko je doneo takvu odluku, ko je bio u sastavu lekarskog konzilijuma i da li se Ratko Mladić sa promenom terapije saglasio.
Ukoliko su ovi navodi tačni, više nije reč samo o zahtevu porodice da jedan osuđenik bude pušten na slobodu. Reč je o osnovnom pitanju: kakvo postupanje pripada čoveku za koga lekari, prema tvrdnjama njegove porodice, procenjuju da mu je preostalo svega nekoliko nedelja života?
Mladićeva odbrana je još u aprilu zatražila njegovo privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga, navodeći da se nalazi u stanju teškog i nepovratnog zdravstvenog propadanja. Posle ozbiljnog zdravstvenog incidenta sud je naložio i nezavisnu procenu njegovog zdravstvenog stanja i očekivanog životnog veka.
Ratko Mladić ima 84 godine i godinama ima ozbiljne zdravstvene probleme. U aprilu je ponovo hospitalizovan nakon zdravstvenog incidenta za koji je porodica sumnjala da je moždani udar. Njegovo zdravstveno stanje, dakle, nije nova okolnost koja se pojavila preko noći.
Postupanje Haškog mehanizma pod sve većom lupom
Upravo zato postupanje Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (International Residual Mechanism for Criminal Tribunals – IRMCT) zaslužuje ozbiljno preispitivanje.
Odluka Haškog mehanizma da teško bolesnog osamdesetčetvorogodišnjeg Ratka Mladića zadrži u pritvoru, uprkos višemesečnom dramatičnom pogoršanju zdravlja i zahtevima da mu se omogući lečenje u Srbiji, sve je teže braniti pravnim obrazloženjima. U maju je odbijen zahtev za puštanje iz humanitarnih razloga, iako je i sam Mehanizam raspolagao medicinskim procenama njegovog teškog zdravstvenog stanja.
Danas je situacija još teža. Prema rečima njegovog sina, Mladić gotovo više ne može da govori, njegovo stanje se ponovo pogoršalo, a porodici je saopšteno da bi mu moglo biti preostalo svega nekoliko nedelja života. U takvim okolnostima, odbijanje da mu se omogući da poslednji period života provede uz porodicu više ne izgleda kao pitanje neophodnosti izvršenja kazne, već kao odluka institucije koja je humanost podredila formalnom insistiranju da Mladić do poslednjeg dana ostane pod njenom kontrolom.
Posebno zabrinjavaju navodi porodice o nedostatku potpunih informacija o terapiji. Ukoliko je zaista doneta odluka da se deo lečenja obustavi zato što više nema medicinske svrhe, onda javnost ima pravo da zna na osnovu čije procene je to učinjeno, a porodica i lekari koje je ona angažovala moraju dobiti medicinsku dokumentaciju neophodnu da tu odluku stručno procene.
Odbijen novi zahtev za puštanje
Predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Grasijela Gati Santana odbila je novi zahtev Mladićeve odbrane za prevremeno, privremeno ili uslovno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga. Odbrana je zahtev podnela 23. aprila, navodeći da se Mladićevo zdravstveno stanje nepovratno pogoršalo i da se on bliži kraju života.
U odluci se navodi da je Mladićevo zdravstveno stanje „vrlo ozbiljno“, da se pogoršava i da se on bliži smrti, ali da je reč o posledicama hroničnih i višestrukih bolesti, a ne o akutnom oboljenju koje brzo napreduje. Prema stavu predsednice Mehanizma, uslovi lečenja koji su mu dostupni u zatvorskoj bolnici obezbeđuju odgovarajuću negu i nema dodatnih terapija koje bi mu bile dostupne van Holandije, a koje već ne može da dobije tamo.
Mehanizam je kao jedan od razloga za odbijanje zahteva naveo i režim poseta. U odluci se ističe da Mladić ima mogućnost čestih kontakata sa porodicom i prijateljima i da će članovima porodice biti omogućeno da budu sa njim i u poslednjim trenucima života.
Odbrana, s druge strane, tvrdi da Mladić pati od hroničnog otkazivanja srca i bubrega, dijabetesa i posledica moždanih udara, da više ne može normalno da komunicira i da mu je potreban celodnevni lekarski nadzor. Advokati smatraju da takvu negu nije moguće obezbediti u odeljenju za palijativno zbrinjavanje pritvorske jedinice.
Pitanje humanosti u poslednjim nedeljama života
Ovde više nije suštinsko pitanje šta ko misli o Ratku Mladiću, ratu u Bosni i Hercegovini ili presudama Haškog tribunala. Pitanje je mnogo jednostavnije: da li institucija koja je stvorena da primenjuje međunarodno pravo istovremeno mora da poštuje osnovne standarde humanog postupanja prema čoveku koji se nalazi pod njenom potpunom kontrolom.
Ako su procene o preostalim nedeljama života tačne, teško je videti šta se postiže time što će osamdesetčetvorogodišnji, teško bolesni čovek poslednje dane provesti u haškom pritvoru.
Kazna je izrečena. Presuda je pravosnažna. Više od petnaest godina od njegovog prebacivanja u Hag, Mladić je i dalje tamo.
Ako mu je zaista ostalo još samo nekoliko nedelja života, onda pitanje više nije da li će kazna biti izvršena. Pitanje je da li će Hag pokazati minimum humanosti i dozvoliti mu da umre uz porodicu – ili će insistirati da njegov poslednji dan bude proveden iza vrata pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija.
