Vreme je za izmenu zakona: Himna „Bože pravde“ trebalo da se čuje svakog dana u srpskim školama i državnim ustanovama
Prema važećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, državna himna Republike Srbije „Bože pravde“ intonira se samo prvog dana školske godine. Iako je i to svojevrstan pomak u odnosu na raniji period, postavlja se logično pitanje: ako su himna, zastava i grb najvažniji državni simboli, zbog čega se njihovo prisustvo u životu učenika svodi na jedan dan godišnje?
Postavlja se i jedno zanimljivo pitanje: intoniranje eks-Ju himne „Hej Sloveni“ gotovo nikada nije bilo predmet sporenja među Srbima? Retko kome je padalo na pamet da je ignoriše, da tokom njenog izvođenja sedi ili kleči. Isto tako, Srbi koji danas žive u inostranstvu uglavnom bez problema poštuju državne simbole zemalja u kojima su se nastanili.
Autorka ovog teksta je u više navrata imala priliku da vidi kako deca srpskog porekla u školama u Americi bez zadrške pevaju himne svojih novih domovina, prihvatajući to kao sastavni deo školovanja i života. Upravo zato nameće se pitanje zašto ono što se smatra normalnim i prihvatljivim u drugim državama ponekad postaje sporno kada je reč o poštovanju državnih simbola Srbije. 
Zašto himna treba da postane svakodnevni deo škole i države
Himna predstavlja državu, njen istorijski kontinuitet, njene institucije, žrtve koje su podnete za njeno stvaranje i vrednosti na kojima počiva. Upravo zato sve je više onih koji smatraju da je došlo vreme za izmenu zakona i uvođenje obaveze da se „Bože pravde“ intonira svakog radnog dana pre početka nastave u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji.
Ista praksa trebalo bi da postoji i u državnim ustanovama.
Ministarstva, lokalne samouprave, sudovi, javna preduzeća i druge institucije koje predstavljaju državu trebalo bi da svako jutro započnu rad uz državnu himnu. Na taj način država bi pokazala da ozbiljno shvata sopstvene simbole i da poštovanje državnosti ne očekuje samo od građana već i od institucija koje je predstavljaju.
Iskustva drugih država i vaspitna uloga himne
Ovakva ideja nije zasnovana isključivo na emocijama ili političkim stavovima. Ona ima snažno uporište u obrazovnoj i vaspitnoj praksi brojnih država širom sveta. U Kanadi se zvanično ističe da himna doprinosi razvoju lojalnosti prema državi i podstiče socijalni, moralni i duhovni razvoj učenika. U Australiji, Singapuru, Indiji i Tajlandu himna ima važnu ulogu u povezivanju mladih sa istorijom, kulturom i identitetom sopstvene zemlje.
Osim razvijanja nacionalnog identiteta, himna ima i integrativnu funkciju. Bez obzira na socijalne razlike, politička uverenja ili lične stavove, svi postaju deo iste zajednice. Upravo zato se u brojnim zemljama naglašava da himna doprinosi osećaju solidarnosti i zajedništva među građanima.
Ništa manje važna nije ni disciplinska i vaspitna uloga ovakve prakse. Poštovanje zastave, grba i himne predstavlja poštovanje institucija države. Kada učenici nauče da ustanu, stoje mirno i dostojanstveno isprate intoniranje himne, oni ne uče samo protokol. Upravo iz tog razloga zemlje poput Singapura, Turske ili Vijetnama intoniranje himne u školama smatraju važnim delom obrazovanja svakog odgovornog građanina.
Ljudska prava, sloboda savesti i granica ličnog stava
Protivnici ovakvih predloga najčešće se pozivaju na ljudska prava i slobodu savesti. Zaista, Povelja o osnovnim pravima Evropske unije garantuje slobodu misli, savesti, veroispovesti i izražavanja. Član 10 Povelje propisuje da svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, uključujući pravo da svoja uverenja ispoljava ili ne ispoljava. Istovremeno, Član 11 garantuje slobodu izražavanja, koja obuhvata i pravo pojedinca da ne bude primoran da izražava stavove ili uverenja protiv svoje volje.
Međutim, nijedna od ovih odredbi ne zabranjuje državama da uvedu intoniranje himne u školama ili državnim ustanovama kao deo građanskog vaspitanja i poštovanja državnih simbola.
Niko ne mora da peva himnu ako to ne želi. Ali poštovanje državnog simbola mora biti minimum koji se očekuje od svakog učenika i svakog državnog službenika. Mirno stajanje tokom njenog izvođenja i ozbiljno ponašanje predstavljaju osnovni nivo poštovanja koji ne zadire u bilo čiju slobodu.
U praksi se često dešava da se pojam slobode tumači veoma široko. Dovoljno je da neko kaže da ga nešto „vređa“, da nije u skladu sa njegovim uverenjima ili da se ne oseća prijatno, pa da se svaka obaveza dovede u pitanje. Međutim, postavlja se pitanje gde je granica između stvarnog prava na uverenje i izbegavanja građanskih obaveza.
Posebno je osetljivo pitanje situacija u kojima se odbijanje poštovanja himne ne zasniva na verskim razlozima, već političkim. U pojedinim sredinama već su zabeleženi slučajevi odbijanja da se himna intonira ili da se tokom njenog izvođenja ustane i pokaže osnovno poštovanje. Takvo se ponašanje ne može posmatrati kao pitanje lične savesti, već kao odnos prema državi i njenim institucijama.
Zakon, kazne i potreba za novim standardima ponašanja
Prema važećim izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usvojenim krajem 2021. godine, škola koja ne intonira himnu „Bože pravde“ na početku školske godine (1. septembra) čini prekršaj. Za ustanovu je propisana novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok je za direktora ili drugo odgovorno lice propisana kazna od 25.000 do 100.000 dinara. Sa druge strane, trenutno zakonodavstvo Republike Srbije ne predviđa posebnu prekršajnu odgovornost za fizička lica koja tokom intoniranja državne himne ne ustanu ili svojim ponašanjem ometaju njeno izvođenje.
Zakone treba pooštriti i uvesti nove! Posebno je važno da odgovornost ne snose samo ustanove koje ne organizuju intoniranje himne, već i pojedinci koji tokom njenog izvođenja svesno i namerno iskazuju nepoštovanje državnih simbola. Namerno sedenje, zviždanje, dobacivanje, ismevanje, okretanje leđa, ometanje izvođenja himne ili drugi oblici neprimerenog ponašanja ne mogu se smatrati izražavanjem političkog stava ili korišćenjem prava na slobodu mišljenja, već predstavljaju nepoštovanje državnih obeležja.
Cilj ovakvih mera ne bi bio kažnjavanje radi kažnjavanja, već jasno uspostavljanje standarda ponašanja i obezbeđivanje doslednog poštovanja državnih simbola. Kao što se u većini država sveta očekuje poštovanje zastave, himne i drugih nacionalnih obeležja, tako i Srbija ima pravo da zahteva dostojanstven odnos prema simbolima koji predstavljaju njenu državnost, istoriju i institucije.
Foto: Veštačka inteligencija
