Zašto nam je NEOPHODAN univerzitet pod direktnim uticajem Srpske Pravoslavne Crkve
Vlada Republike Srbije nedavno je donela odluku da započne saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom na osnivanju Univerziteta „Sveti Sava“ čime je otvoren put za stvaranje nove visokoškolske ustanove koja bi trebalo da poveže akademske standarde sa duhovnim vrednostima.
Univerzitet kao spoj obrazovanja, vere i društva
Osnivanje Univerziteta „Sveti Sava“ treba sagledati u kontekstu razvoja visokog obrazovanja u Evropi i svetu. Univerziteti nikada nisu nastajali kao neutralne ustanove, već su od početka bili oblikovani kulturom, verom i društvom u kojem su nastajali.
Istorijski posmatrano, gotovo svi najstariji i najugledniji univerziteti u Evropi nastali su u okviru hrišćanskih crkvenih institucija i tradicija koje su iz njih proistekle. Univerziteti u Oksfordu i Kembridžu nisu bili samo mesta obrazovanja, već i središta teološke i filozofske misli, iz kojih su se kasnije razvile i moderne nauke. Sorbona u Francuskoj vezana je za srednjovekovne teološke škole. U Sjedinjenim Američkim Državama, Harvard i Jejl osnovani su kao protestantske ustanove, dok su Džordžtaun i Univerzitet Notr Dam i danas ugledni katolički univerziteti. 
Istorijski modeli kao argument za novu ustanovu
Ovi primeri nedvosmisleno pokazuju jednu osnovnu činjenicu: povezanost obrazovanja sa religijskim i vrednosnim okvirom nije nikakav izuzetak ili anomalija, već pravilo u istorijskom razvoju univerziteta širom zapadnog sveta. Upravo zato, ideja o osnivanju univerziteta „Sveti Sava“ ne predstavlja nikakav presedan ili radikalan zaokret, već u suštini povratak na provereni i uspešan model koji je kroz vekove dao izuzetne rezultate.
Obrazovanje i oblikovanje mladih generacija
U savremenim uslovima, jedan od najjačih argumenata u prilog osnivanju ovakvog univerziteta jeste uloga obrazovanja u oblikovanju moralnog i karakternog profila mladih generacija. Istraživanja u oblasti javnog zdravlja i sociologije jasno ukazuju na rasprostranjenost rizičnih oblika ponašanja među omladinom, uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, nasilje i prerane seksualne odnose, kako to konstatuju Svetska zdravstvena organizacija i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Državama. U takvim uslovima, obrazovne institucije koje, pored znanja, neguju hrišćanske vrednosti mogu biti jedan od stubova društvene stabilnosti. One ne pružaju samo stručna znanja, već i strukturu, disciplinu, moralni kompas i duboko osećanje pripadnosti zajednici.
Nacionalni identitet i pravoslavna duhovnost
Poseban značaj univerziteta „Sveti Sava“ bi trebao da se ogleda u njegovom potencijalu da doprinese očuvanju i jačanju srpske nacionalne svesti i pravoslavne vere. U vremenu snažnih globalnih kulturnih tokova koji često deluju razorno po nacionalni identitet, škole i univerziteti predstavljaju neke od institucija kroz koje se može kontinuirano i odgovorno čuvati srpski identitet. Univerzitet koji bi sistematski razvijao studije srpske istorije, srpskog jezika, kulture i pravoslavne duhovnosti imao bi ne samo obrazovnu, već i ulogu čuvara kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Akademska sloboda i granice identitetskog okvira
U tom smislu, ovakav univerzitet bi istovremeno predstavljao institucionalni okvir koji postavlja jasne granice akademskoj misli, sprečavajući nekontrolisano širenje ideja koje su u direktnoj suprotnosti sa vitalnim nacionalnim interesima srpskog naroda. To, naravno, ne podrazumeva ukidanje akademske slobode i kritičke rasprave, već njeno usmeravanje unutar okvira koji ne dovode u pitanje osnovne stubove srpskog nacionalnog i duhovnog identiteta.
Nema prepreke za razvoj prirodnih i tehničkih nauka
Takođe, ne postoji nikakva suštinska prepreka da se na ovakvom univerzitetu razvijaju prirodne i tehničke nauke na najvišem nivou. Upravo su u okviru hrišćanskih institucija postavljene osnove moderne naučne misli.
Univerziteti poput Notr Dama i Džordžtauna danas imaju kvalitetne programe u oblasti prirodnih i tehničkih nauka, što jasno dokazuje da ne postoji nikakva strukturna ili suštinska suprotnost između snažnog verskog i nacionalnog identiteta institucije i vrhunskog naučnog razvoja.
Raznolikost kao snaga visokog obrazovanja
Osnivanje univerziteta „Sveti Sava“ doprinelo bi i zdravoj institucionalnoj raznolikosti u srpskom visokom obrazovanju. Postojanje različitih tipova univerziteta – državnih, privatnih i vrednosno-identitetski orijentisanih – može da podstakne zdravu konkurenciju i da ukupno podigne kvalitet obrazovanja u Srbiji. U tom smislu, univerzitet „Sveti Sava“ ne bi bio alternativa postojećem sistemu, već njegovo prirodno i neophodno proširenje.
Odnos prema domaćem i stranom modelu
Posebno je indikativan i često zanemarivan društveni fenomen da jedan broj studenata iz Srbije sa zadovoljstvom odlazi na studije na zapadne univerzitete koji imaju jasno definisan verski identitet, bilo katolički ili protestantski. U isto vreme, u domaćoj javnosti često se ispoljava otpor prema ideji osnivanja pravoslavnog univerziteta u sopstvenoj zemlji. Ova nedoslednost ukazuje na dublji kulturni i ideološki problem u kome se strani modeli automatski percipiraju kao legitimniji i „normalniji“ od domaćih, iako su po svojoj strukturi veoma slični.
Konačan ishod zavisi od sprovođenja ideje
Konačni ishod ovog projekta ne zavisi od same ideje, već od toga kako će biti sproveden, bez obzira na to što je ideja sama po sebi opravdana. Kvalitet nastavnog kadra i samih programa biće presudni faktori koji će odrediti da li će univerzitet „Sveti Sava“ postati značajna i uticajna akademska institucija ili će ostati na nivou „dobre ideje“.
Foto: Freepik, Gettyimages, Wikimedia
