Na današnji dan, 10. jula, navršava se 170 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih naučnih umova u istoriji čovečanstva.
Njegovo ime i danas je simbol vizionarstva, inovacije i naučnog stvaralaštva, a njegovi izumi trajno su promenili način na koji svet proizvodi i koristi električnu energiju.
Rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, koja se tada nalazila u sastavu Vojne krajine Austrijskog carstva. 
Detinjstvo, porodica i obrazovanje
Tesla je potekao iz porodice koja je snažno uticala na njegovo formiranje. Njegov otac Milutin Tesla bio je sveštenik Srpske pravoslavne crkve, dok je majka Georgina – Đuka, takođe poticala iz svešteničke kuće i ostala upamćena po izuzetnoj snalažljivosti i daru za praktične izume u domaćinstvu. Nikola je bio četvrto od petoro dece.
Školovao se u Smiljanu, Gospiću i Karlovcu, a studirao je na Politehnici u Gracu i kasnije pokušao da nastavi školovanje u Pragu, ali studije nije priveo kraju. Ipak, njegova široka interesovanja, izuzetna memorija i sposobnost da u mislima oblikuje složene tehničke sisteme učinili su ga jednim od najznačajnijih pronalazača svih vremena.
Od Evrope do Amerike i naučni preokret
Pre dolaska u Sjedinjene Američke Države, Tesla je radio u Mariboru, Budimpešti, Parizu i Strazburu. U Ameriku je stigao 1884. godine, sa preporukama za rad kod Tomasa Alve Edisona, uveren da će tamo moći da ostvari svoje velike ideje. Ubrzo se, međutim, pokazalo da se njihovi pogledi na razvoj električne energije suštinski razlikuju.
Dok je Edison branio sistem jednosmerne struje, Tesla je razvio polifazni sistem naizmenične struje, koji je omogućio efikasan prenos električne energije na velike udaljenosti i postao temelj savremenih elektroenergetskih sistema.
Ako želite da iz prve ruke saznate nešto više o životu i radu jednog od najvećih naučnika svih vremena i da „popričate“ sa njim, možete to uraditi na linku nikolatesla.live.
O ovom projektu više možete pročitati ovde
Patenti koji su promenili civilizaciju
Tesla je 1885. godine u Njujorku osnovao kompaniju „Tesla Arc & Light Co.”, a od 1887. do 1890. godine prijavio je svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatora i motora. U tom periodu javnosti je predstavio i obrtno magnetno polje, indukcioni motor, transformator i druga otkrića koja su postala osnova potonjeg razvoja elektrotehnike.
Kada se našao u sukobu sa Edisonom, značajnu podršku dobio je od Džordža Vestinghausa, čija je kompanija otkupila prve Tesline patente iz oblasti polifaznih struja. Upravo na osnovu tog sistema realizovana je i prva velika hidroelektrana na Nijagarinim vodopadima, koja je 1896. godine puštena u redovan rad i snabdevala grad Bafalo električnom energijom.
Život u senci genijalnosti
Iako je svetu podario oko 300 patenata i postavio temelje brojnim tehnologijama bez kojih je savremeni svet nezamisliv, Nikola Tesla nikada nije uspeo da stekne bogatstvo koje bi odgovaralo veličini njegovog dela. Kasnije se posvetio istraživanjima visokih frekvencija, rendgenskih zraka, radio-tehnike, bežične telegrafije i drugim oblastima koje su daleko nadmašivale vreme u kom je živeo.
Vrhovni sud SAD je 1943. godine, posthumno, priznao Tesli patent 645.576, čime je u važnom sporu potvrđeno njegovo pionirsko mesto u razvoju radija.
Poslednje godine života proveo je usamljeno i skromno, živeći u hotelu „Njujorker”, gde je i preminuo 7. januara 1943. godine.
Nasleđe koje i danas živi
Ono što je Tesla ostavio iza sebe daleko prevazilazi okvire jednog naučnog veka.
Merna jedinica magnitne indukcije nazvana je po njemu 1956. godine, njegova zaostavština uvrštena je 2003. u Uneskov registar „Pamćenje sveta”, a Vlada Srbije je 2010. godine odlučila da se 10. jul obeležava kao Dan nauke u Srbiji.
Ove godine, povodom 170. rođendana Nikole Tesle, Muzej Nikole Tesle je najavio da će 10. jula ulaz biti besplatan. Kako je navedeno, za individualne posete nisu potrebne najava ni rezervacija, dok će stručna vođenja biti besplatna na svakih pola sata, prema rasporedu koji će biti objavljen na sajtu muzeja.
Foto: Wikipedia
