Pre nešto više od godinu dana na čelo Generalnog konzulata Republike Srbije u Čikagu stigao je dr Marko Nikolić.
Njegovo imenovanje na mesto Generalnog konzula donelo je novu energiju u odnosima Srbije sa srpskim iseljenicima koji žive na prostoru Sjedinjenih Američkih Država. Posebno se to odnosi na deo koji pokriva konzularno područje Generalnog konzulata RS u Čikagu, od Srednjeg zapada do Pacifika.
U opširnom intervjuu za naš portal dr Nikolić se osvrnuo na period od njegovog dolaska na mesto Generalnog konzula do danas, aktivnostima konzulata, novim inicijativama, srpskoj zajednici u Americi, kao i o privredi, mladima i EKSPO 2027. Osim toga, Generalni konzul se osvrnuo na nedavne događaje o hapšenjima tokom operacije Midway Blitz od strane ICE u regionu srednjeg zapada i o tome koliko se naših državljana javilo za pomoć našem Konzulatu. 
Prva godina mandata i odnos sa zajednicom
Kako biste ocenili prvu godinu Vašeg mandata u Čikagu?
Pre svega hvala na inicijativi i prilici da se susretnemo i porazgovaramo, a posebno za Vaš trud i napor koji preduzimate u pravcu pravovremenog i tačnog informisanja srpske javnosti ovde u rasejanju i u matici. Odgovor na Vaše pitanje prvo bih prepustio našim Srbima u Americi, ali i Amerikancima, pripadnicima Konzularnog kora i svim ljudima dobre volje. Voleo bih da čujem i kritike, jer njihov smisao je da svakog čoveka, a naročito javnog službenika učine boljim.
Tokom prve godine mandata potrudio sam se da upoznam što više naših ljudi i da, koliko je do mene, svakom izađem u susret. Moj cilj je bio da zajedno utvrdimo šta možemo da preduzmemo kako bi uradili nešto dobro i korisno za naše ljude u rasejanju, našu Otadžbinu Republiku Srbiju i ovu veliku državu SAD, u čije temelje generacije Srba ugrađuju svoj život i svoje kosti.
Šta Vas je najviše iznenadilo ili obradovalo kada ste stigli u Čikago i sreli se sa lokalnom srpskom zajednicom?
Veoma mi se dopala brojnost Srpske zajednice i energija koju naši ljudi poseduju i u ovom delu sveta, uprkos svim problemima. Njihova živa želja i spona sa Maticom i rodnim krajem. Gotovo svakodnevni nacionalni i kulturni događaji i okupljanja. Ovde zaista postoje mnogostruki i višeslojni potencijali za zajednički rad i unapređenje saradnje na dobro svih. Iskreno se zahvaljujem svim našim ljudima na dobrodošlici i bratskom prijemu koji motivišu i obavezuju.
Konzularne usluge, državljanstvo i slučajevi ICE hapšenja
Koji su trenutno najveći izazovi sa kojima se suočavaju Srbi na konzularnom području Čikaga (pasoši, lične karte, državljanstvo, matične knjige…)?
Konzularno područje GK RS u Čikagu obuhvata 28 saveznih država SAD, od Srednjeg zapada do Pacifika. U mnogima od njih prisutne su Srpske zajednice. Naši ljudi najprisutniji su u Ilinoisu (Čikagu), Viskonsinu (Milvoki), Indijani, Arizoni i Kaliforniji. U navedenim oblastima najčešća su i okupljanja Srba. Kada je u pitanju sticanje državljanstva, raduje činjenica da je interesovanje za njega i dalje na visokom nivou. U tom smislu naši ljudi treba da znaju da je procedura za dobijanje srpskog pasoša znatno pojednostavljena i ubrzana.
Na sajtu Konzulata ili putem telefonskog poziva građani se mogu informisati koja sve dokumenta treba da pribave (izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, izjava da se osećaju pripadnikom srpskog naroda, itd.), i donesu ih na zakazani termin u Konzulat. Najviše 2‒3 meseca nakon toga biće obavešteni o prijemu u državljanstvo, a potom i datumu kada u Čikagu mogu da preuzmu svoj srpski pasoš. Dosadašnja praksa pokazala je da je potrebna samo dobra volja naših ljudi da nam se jave i pokrenu proceduru.
Stiže mobilna oprema za akviziciju biometrijskih podataka
S druge strane, u potpunosti razumevajući izrazito brz tempo života i neodložne poslovne obaveze naših brojnih iseljenika. Odlaganja njihovih prijava i dopune dokumentacije za državljanstvo za rezultat najčešće imaju da se na njega čeka i po nekoliko godina. A svi smo svesni činjenice da posedovanje državljanstva matične države predstavlja ne samo duševnu utehu i satisfakciju ljudi koji žive daleko od zavičaja, već podrazumeva i brojne konkretne koristi u životu svih njih. Koristim zato ovu priliku da još jednom pozovem sve naše ljude koji nemaju srpsko državljanstvo da nam se obrate i da pokrenemo proceduru za njegovo dobijanje.
Pružanje ostalih konzularnih usluga našim građanima u Konzulatu odvija se nesmanjenim intenzitetom i efikasno. Svu potrebnu dokumentaciju građani dobijaju u najkraćem mogućem roku. Uskoro treba da nam stigne i najavljena mobilna oprema za akviziciju biometrijskih podataka. To će nam omogućiti da posetimo naše ljude u udaljenim krajevima Amerike i sa njima na licu mesta završimo brojne administrativne procedure. Time ćemo im dodatno uštedeti vreme i novac.
Tokom 2025. godine, u okviru operacije Midway Blitz, uhapšeno je više desetina srpskih državljana (pretežno vozača kamiona) od strane ICE u regionu Srednjeg zapada. Koliko je tačno naših građana bilo u kontaktu sa Konzulatom u tom periodu? Da li Konzulat ima informacije o uslovima u kojima se naši ljudi nalaze u ICE pritvornim centrima?
U 2025. godini i naši građani suočili su se sa pitanjem najavljenih hapšenja i deportacije ilegalnih imigranata. U skladu sa nadležnostima i mogućnostima, i u stalnom kontaktu sa nadležnim američkim organima. GK RS u Čikagu kod svih regionalnih kancelarija ICE informisao se o kvalitetu smeštaja i tretmanu svih naših uhapšenih građana (gotovo isključivo vozača kamiona), kao i pravnim osnovama hapšenja i fazama ICE i krivičnih postupka u kojima su se oni nalazili. U protekloj godini ukupno šesnaest (16) srpskih državljana prijavilo je Konzulatu svoj slučaj, i sa svima smo bili u direktnom i stalnom kontaktu. Njihov tretman u zatvorskim jedinicama bio je zadovoljavajući i u skladu sa pravilima i procedurama.
Na sreću, po informacijama koje imamo, gotovo svi oni već su se vratili u našu zemlju. S druge strane, u skladu sa mogućnošću i pravom sopstvenog izbora, neki od uhapšenih srpskih državljana nisu ni prijavili svoj slučaj Konzulatu. Budući da smo i u 2026. godini imali nekoliko slučajeva hapšenja, najvažnije je da svi naši građani budu upoznati sa činjenicom da nedvosmisleni i trajni osnov za legalan boravak u SAD predstavljaju samo američko državljanstvo i posedovanje „zelene karte“ (Green Card), a ne bilo koji tip vize ili radne dozvole po sebi, bez njih. U tom smislu najdobronamernije apelujem na odgovorno ponašanje naših sunarodnika, kako oni i njihove porodice ne bi proživljavali hapšenja i ostala neprijatna iskustva.
Saradnja sa dijasporom, SPC i zajednicom na terenu
Kako vidite ulogu Generalnog konzulata u povezivanju srpske dijaspore u Ilinoju, Indijani, Viskonsinu i okolini sa maticom?
Pomenute države u kojima je, uz Arizonu i Kaliforniju, skoncentrisan najveći broj srpskih iseljenika, imao sam priliku i čast da obiđem u 2025. godini. Naše crkvene opštine (CO) i kulturna (školske, sportske) udruženja i organizacije veoma su brojni i aktivni u njima. Uz Mitropoliju srednjezapadnoameričku i čikašku Srpske pravoslavne crkve (SPC), GK RS u Čikagu predstavlja najvažniju živu institucionalnu sponu srpskih iseljenika i matice.
Sa kolegama iz Konzulata od maja do decembra prošle godine imao sam blizu 150 sastanaka, susreta i poseta parohijama i manastirima SPC, srpskim školama, srpskim udruženjima, lokalnim srpskim medijima, kulturnim i sportskim organizacijama i uspešnim poslovnim ljudima. Republika Srbija preko nadležnih institucija (Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstvo kulture, Ministarstvo obrazovanja, GK RS, itd.), u skladu sa nadležnostima i mogućnostima, u kontinuitetu finansijski podržava i pomaže život i rad brojnih subjekata srpskih iseljenika u SAD, kao i onih u Evropi, Australiji i gde god da živi srpski narod.
Koje aktivnosti konzulata su Vam najdraže i na kojima najviše radite (kulturne manifestacije, proslave praznika, rad sa crkvama, školama…)?
U nadležnost Konzulata, posebno moje malenkosti, spada saradnja sa pripadnicima srpske „dijaspore“ (meni je mnogo bliži i prisniji pojam „iseljenici“) u kulturnoj (SPC, obrazovanje, nauka, umetnost, muzika, sport, itd.) i ekonomskoj oblasti (sa našom poslovnom zajednicom, američkim kompanijama i maticom). Naše aktivnosti u obe oblasti su brojne i višeslojne.
Srpska zajednica u Čikagu je veoma aktivna (crkve, klubovi, folklor, privreda). Kako konzulat sarađuje sa njima i gde vidite prostor za još bolju saradnju?
U kontinuitetu prisustvujemo svim događajima srpske zajednice na svom konzularnom području, i gotovo sa svim njenim subjektima imamo dobru saradnju. Rezultati će pokazati šta, gde i kada treba da unapredimo. Iz ove perspektive, želim da podsetim sve naše ljude iz oblasti kulture i privrede da će renomirana svetska izložba EKSPO biti održana u Srbiji od sredine maja do sredine avgusta 2027. godine. Na njoj je učešće već potvrdilo 139 zemalja sveta. Ona nesumnjivo predstavlja planetarnu mogućnost za promociju sopstvenih proizvoda, usluga i konkurentnosti.
Takođe, u kontekstu održavanja Svetskog fudbalskog prvenstva u SAD i Kanadi 2026. i Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine, mislim da bi svi trebalo dodatno da se angažujemo u pravcu unapređenja sportske saradnje… Najvažnije je da se stalno susrećemo i razmenjujemo ideje, predloge i inicijative, sa ciljem očuvanja i promocije našeg srpskog identiteta u najširem smislu reči, trudeći se da stalno jačamo veze naših iseljenika i matice. Uveren sam da u takvim okolnostima možemo da realizujemo brojne značajne inicijative i projekte.
Planovi za budućnost, privreda i poruke mladima
Da li planirate neke nove inicijative ili događaje koje biste želeli da predstavite Srbima u Čikagu?
Mislim da je u ovom momentu iz simboličkih i praktičnih razloga najvažnije da se tokom leta 2026. godine završi obnova i izgradnja Duhovnog centra SPC „Sveti Mardarije Libertvilski“ u našem istoimenom manastiru nadomak Čikaga. Njegovi kapaciteti omogućiće Srbima iz rasejanja i matice da se stalno i različitim povodima okupljaju u najboljim uslovima.
Takođe, preduzeli smo korake u pravcu oživljavanja postojećih i uspostavljanja novih institucionalnih veza pojedinih „gradova pobratima“ iz Srbije i SAD. Konačno, angažovali smo se i u pravcu okupljanja pripadnika srpske naučne, sportske i kulturne zajednice sa ovog područja, i jačanja njihovih veza sa maticom.
Kako konzulat pomaže srpskim privrednicima i potencijalnim investitorima iz Amerike koji žele da rade sa Srbijom?
Pre svega, svima njima već smo dostavili prezentaciju projekta EKSPO u Srbiji 2027. godine, sa svim njegovim kapacitetima. Takođe, sa zainteresovanim srpskim privrednicima lično prisustvujem događajima koje organizuju „World Business Chicago“ (WBC), „Privredna komora Ilinoisa“ (Illinois Chamber of Commerce) i „Korporacija za ekonomski razvoj Ilinoisa“ (Illinois Economic Development Corporation—EDC), na kojima oni sa američkim kolegama imaju neposrednu mogućnost za dogovor budućih zajedničkih poslovnih koraka.
Konačno, o inicijativama srpskih privrednika i ekonomskim uslovima i mogućnostima poslovanja u našoj matici, informisao sam gotovo sve pripadnike Konzularnog kora u Čikagu (predstavnike drugih država, generalnih konzula, počasnih konzula, konzula i vice konzula zaduženih za ekonomsku saradnju), kojih ima blizu 90.
Da li imate poruku za mlade Srbe rođene u Americi koji razmišljaju o studijama, radu ili povratku u Srbiju?
Republika Srbija je njihova i naša zajednička kuća, koja ih uvek željno iščekuje, i čija vrata su za njih uvek otvorena. Po najvažnijim ekonomskim pokazateljima sve su bolje mogućnosti i uslovi života i rada u našoj matici. Mnogi obrazovani i kvalifikovani ljudi vratili su se u nju. Naši ovdašnji pupoljci treba da promisle i vide kako i gde na najbolji način mogu da se dodatno obrazuju i usavrše u željenoj i izabranoj struci i poslu. Da teže da prevashodno u njemu budu što bolji. Ako se u tom domenu i na taj način ostvare, kada dođe vreme, na najbolji način će služiti sebi, bližnjima i svom narodu i državi. I da nikad ne zaborave da svoje znanje i iskustvo, bez obzira na okolnosti, pored ove velike države, uvek treba da podare, prenesu i primene i u svojoj Otadžbini.
Koliko je, po Vašem mišljenju, dijaspora važna za ekonomski razvoj Srbije danas?
Čitav svet preživljava duboku identitetsku, moralnu, strukturalnu, političku, pa i ekonomsku krizu. Za Republiku Srbiju, posebno danas, najvažniji resurs jesu naši ljudi, ma gde da žive. Ona se trudi da ih podrži i ojača nacionalnu Zajednicu koja će biti otporna na izazove vremena, i korisna za sve članove i šire okruženje. Ekonomija i danas predstavlja jedan od najvažnijih stubova stabilnosti i razvoja savremenog sveta.
Ekonomski uticaj i doprinos srpskih iseljenika razvoju matice ima veliki i izražen značaj i uticaj, ali se željeni rezultati ne mogu u potpunosti ostvariti bez povratne podrške matice iseljenicima. Dakle, i u ovom slučaju, nema razvoja Srbije bez bez podrške njenih iseljenika, ali ni naši iseljenici ne mogu ojačati svoj položaj i zajednicu u drugim državama bez podrške svoje matice.
Šta biste poručili mladoj generaciji Srba u dijaspori, kako da očuvaju identitet, jezik i vezu sa Srbijom u 21. veku?
Pre svega da čuvaju svest i obrazuju se o svom srpskom poreklu i identitetu (veri, kulturi, obrazovanju, sportu, muzici, itd.), i da ih ponosno gaje i promovišu. Srpski identitet je ono što je autentično i originalno u svima nama, i što zemlje u kojima žive mlađe generacije srpskih iseljenika nemaju ako im ga oni ne podare.
Naši mladi treba da posećuju srpske crkve i manastire, da se okupljaju u našim udruženjima i organizacijama kako one ne bi prestale da postoje, da što češće posećuju svoj rodni kraj i Otadžbinu i u njima „pune baterije“, da kod kuće pre svega govore i uče svoju decu srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, i da budu slobodni da svoje ideje i projekte uvek podele sa maticom. A njeni organi će dati sve od sebe da pomognu mlađim generacijama naših iseljenika i stvore uslove da oni svoje snove mogu da realizuju i u Srbiji.
Šta Vam je do sada bio najlepši trenutak na novoj dužnosti u Čikagu? (npr. proslava nekog praznika, susret sa ljudima itd.)
Najlepše trenutke tokom prve godine mandata doživeo sam u školama „Svetog Save“ na Redvudu nadomak Čikaga i u Milvokiju, kada me je prilikom posete dočekalo preko 100 dece sa sveštenicima SPC i nastavnicima, koja su pevala srpsku himnu „Bože pravde“.
Imate li neku ličnu poruku ili želju koju biste uputili Srbima u Čikagu i okolini?
Braći i sestrama želim dobro zdravlje i uspeh u životu i poslu, na dobro njihovih porodica i svih komšija sa kojima žive. Uvek ste svi dobro došli u našu zajedničku kuću u malom—Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu.
Biografija
Dr Marko Nikolić je rođen u Beogradu. Osnovne i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za sociologiju religije. Tema njegove doktorske disertacije bila je odnos Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve nakon Drugog vatikanskog koncila. Takođe je završio magistarske studije u Rimu i diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smer Međunarodni odnosi.
Pre dolaska u Čikago, obavljao je dužnosti u Upravi za saradnju s crkvama i verskim zajednicama i u Ministarstvu pravde Republike Srbije.
Učestvovao je u radu brojnih međuresornih timova i radnih grupa, a autor je dve knjige i više od 30 naučnih radova i članaka.
Foto: Privatna arhiva, Milan Brašanac
