Dvojica američkih kongresmena predložila su zakon kojim bi odnosi Vašingtona i Beograda bili uslovljeni „napretkom u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije”. Iako je dokument napisan oštrim tonom, on je tek upućen kongresnim odborima i trenutno nema širu podršku.
Predlog zakona koji se odnosi na Srbiju podnet je 27. avgusta Predstavničkom domu američkog Kongresa. Iza njega stoje republikanac Džo Vilson (Joe Wilson) iz Južne Karoline i demokrata Vilijam Kiting (William Keating) iz Masačusetsa.
Zvaničan naziv dokumenta je Supporting the Rule of Law, Building Institutional Justice, and Accountability Act, a njegovi predlagači nazvali su ga skraćeno SRBIJA Act. Predlog je zaveden pod oznakom H.R. 10183 i prosleđen Odboru za spoljne poslove i Odboru za pravosuđe. 
Iako je u delu medija predstavljen kao „zakon o Srbiji“, on nije usvojen niti je o njemu glasano. Reč je tek o predlogu dvojice od ukupno 435 članova Predstavničkog doma.
Šta piše u predlogu?
Vilson i Kiting tvrde da je u Srbiji došlo do „nazadovanja u oblasti demokratije, vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode medija”. U dokumentu se govori i o navodnoj korupciji, navodnom postupanju policije prema učesnicima protesta i istrazi pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Poseban deo posvećen je odnosima Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom. Ukoliko bi zakon bio usvojen, američki državni sekretar morao bi da pripremi izveštaj o ruskom i kineskom političkom, ekonomskom, energetskom i bezbednosnom uticaju u Srbiji.
Stejt department bi bio obavezan i da Kongresu dostavi plan budućih odnosa sa Beogradom. Taj dokument bi, između ostalog, obuhvatio izborne uslove, borbu protiv korupcije, javne nabavke, slobodu medija, reformu pravosuđa i istragu tragedije u Novom Sadu.
Da li se Srbiji preti sankcijama?
U predlogu se podržava uvođenje finansijskih sankcija i zabrana ulaska u SAD osobama za koje američka administracija proceni da su učestvovale u navodnoj korupciji, navodnom kršenju ljudskih prava, navodnom podrivanju demokratskih ustanova ili navodnom ugrožavanju stabilnosti Zapadnog Balkana.
Međutim, dokument ne sadrži imena ljudi koji bi mogli da se nađu pod sankcijama. Njegovim podnošenjem nisu uvedene nikakve nove mere protiv Srbije, njenih zvaničnika ili građana.
Predlog se odnosi i na strateški dijalog Srbije i SAD. Od američkog državnog sekretara tražilo bi se da pre svakog narednog sastanka obavesti Kongres da će biti reči o odnosima Beograda sa Moskvom, Pekingom i Teheranom, izbornim uslovima, korupciji, slobodi medija i slobodi okupljanja.
Ako ta potvrda ne bi bila dostavljena, predstavnici Stejt departmenta ne bi mogli da učestvuju u dijalogu niti bi za to mogao da se koristi novac iz saveznog budžeta.
Dug put do usvajanja
Da bi ovaj predlog postao zakon, najpre bi morali da ga razmotre nadležni odbori. Ukoliko bi ga oni podržali, o njemu bi glasao Predstavnički dom. Potom bi odgovarajući predlog morao da bude usvojen i u Senatu, posle čega bi konačan tekst bio upućen predsedniku SAD na potpis.
Za sada nije načinjen nijedan od tih koraka. Nije zakazana rasprava u odborima, predlog nije stavljen na dnevni red, a ne postoji ni odgovarajuća inicijativa u Senatu.
To što su predlagači iz različitih stranaka omogućava im da predlog nazovu dvopartijskim, ali to ne znači da iza njega stoji značajan broj republikanaca i demokrata. U ovom trenutku podržala su ga samo dvojica kongresmena.
Kolike su šanse da bude usvojen?
Šanse da ovaj dokument bude usvojen kao poseban zakon veoma su male. Predlog je podnet pred kraj mandata sadašnjeg saziva Kongresa i uoči kongresnih izbora, kada je preostalo malo vremena za prolazak kroz ceo zakonodavni postupak.
Moguće je da mu se pridruži još nekoliko kongresmena, ali bi za ozbiljnije izglede bilo potrebno da dobije podršku rukovodstva nadležnih odbora, većeg broja članova Predstavničkog doma i senatora koji bi pokrenuli isti postupak u drugom domu Kongresa.
Veće su šanse da predlagači pokušaju da neke odredbe uvrste u obimniji zakon koji će Kongres svakako razmatrati. Kao jedna od mogućnosti pominje se Zakon o nacionalnoj odbrani za 2027. godinu, poznat kao NDAA. Ipak, za sada nema potvrde da je takav postupak pokrenut.
Za sada bez posledica po Srbiju
Predlog H.R. 10183 u ovom trenutku nema nikakvo pravno dejstvo. Njime nisu uvedene sankcije, nije obustavljen strateški dijalog i nisu promenjeni odnosi Srbije i SAD.
Njegov značaj je pre svega politički. Vilson i Kiting žele da pošalju poruku vlastima u Beogradu, ali i američkoj administraciji, da deo Kongresa pažljivo prati prilike u Srbiji i traži oštriji pristup prema njenim vlastima.
Međutim, stav dvojice kongresmena ne predstavlja stav celog Kongresa, niti zvaničnu politiku Bele kuće. Dok predlog ne dobije znatno širu podršku i ne počne da napreduje kroz odbore, reč je pre svega o političkom pritisku, a ne o neposrednoj pretnji Srbiji.
Izvori: BBC, GOV, Quiverquant Foto: Wikimedia
