Шта је PISA тест?
PISA (Programme for International Student Assessment – Програм за међународну процену ученика) представља највеће и најпознатије међународно тестирање ученика, чији је циљ процена успешности образовних система различитих земаља. Од 2000. године, на сваке три године, Организација за економску сарадњу и развој (OECD – Organisation for Economic Co-operation and Development) спроводи тестирање на узорку већем од 600.000 петнаестогодишњака из више од 80 држава.
За разлику од уобичајених школских провера знања, које се углавном ослањају на репродукцију градива, PISA се усмерава на функционалну писменост, способност ученика да стечено знање примене у конкретним, свакодневним ситуацијама. Другим речима, уместо провере онога што је запамћено, у први план се ставља питање да ли ученик уме да то знање употреби када се суочи са проблемом ван школског контекста.
Тест обухвата три кључне области: математичку, читалачку и научну писменост. Задаци су осмишљени тако да одражавају реалне животне ситуације, а не апстрактне и изоловане школске примере.
На тај начин PISA не мери само школско знање, већ и оно што од њега остаје када се уџбеници затворе, способност критичког размишљања и решавања проблема у свакодневном животу.
Тестирање се спроводи на пажљиво одабраном, репрезентативном узорку од приближно 5.000 до 10.000 ученика по земљи. Резултати се исказују на заједничкој скали, при чему се просек земаља Organisation for Economic Co-operation and Development креће око 480–500 поена, што омогућава међусобно поређење образовних система различитих држава. 
Како се котирају Србија и САД?
Резултати PISA теста из 2022. године нису охрабрујућа. Српски петнаестогодишњаци остварили су у просеку између 440 и 447 поена у све три главне области – математици, читању и науци. То је знатно испод OECD просека, који се кретао између 472 и 485 поена. На глобалној ранг-листи Србија се нашла око 40. места, у друштву земаља које се још увек боре са последицама транзиције и недовољно ефикасним образовним реформама.
За поређење, Сједињене Америчке Државе, које су једна од најбогатијих и најразвијенијих земаља на свету, постигле су резултате нешто изнад просека: у математици 465 поена (нешто испод OECD просека), у читању 504 поена и у науци 499 поена.
PISA и БДП – постоји ли корелација?
Једна од најчешћих тврдњи када се говори о PISA тесту јесте да високи резултати на овом тесту директно воде ка економском напретку и богатству земље. Међутим, подаци и стварност показују да је та веза далеко слабија и сложенија него што се обично представља.
Постоји само слаба позитивна корелација између просечног PISA скора и БДП-а по глави становника. Она није ни близу довољно јака да би се PISA могао сматрати поузданим предиктором економског успеха.
Најбољи пример за то су Сједињене Америчке Државе. Иако имају само осредње резултате на PISA тестирању, Америка је и даље убедљиво најјача економија света, са најиновативнијим компанијама, најпрестижнијим универзитетима и највећим технолошким напретком. Ово јасно показује да се економска моћ може градити и без врхунских резултата на PISA тесту.
Са друге стране, постоје земље које су оствариле високе PISA резултате, а и даље су релативно сиромашне или средње развијене. То значи да се може имати добар скор на тесту, а да то не донесе аутоматски брзи економски раст и просперитет.
На крају, PISA тест није добар предиктор ни тренутног ни будућег економског успеха једне земље. Економија зависи од много важнијих фактора: квалитета институција, владавине права, отворености тржишта, предузетничког духа, геополитичког положаја, природних ресурса и културе.
PISA може да мери одређене когнитивне вештине петнаестогодишњака, али не може да предвиди како ће се та генерација понашати у реалном привредном систему, колико ће бити креативна, иновативна или спремна на ризик. Због тога је прецењивање важности PISA резултата за економску будућност земље више политички наратив него научно утемељена чињеница.
Критике PISA теста
Иако се PISA тест представља као објективно и научно мерило квалитета образовања, он је већ годинама изложен озбиљним и све јачим критикама стручњака из целог света.
Многи стручњаци упозоравају да су ови високи резултати спорни јер се у великој мери постижу селективним узорком. Уместо да се тестирају сви петнаестогодишњаци у земљи, у пракси се често бирају боље школе, урбане средине и бољи ученици, док се академски слабије школе, школе из руралних крајева или слабији ђаци искључују из тестирања.
Због тога се поставља питање: да ли земље које постижу високе скорове на тестирањима заиста имају тако квалитетан образовни систем у целини, или PISA мери само „елиту“ њиховог школског система?
Шта PISA не мери?
Најважнија замерка је да се тест концентрише на само три области, математику, читање и науку, док готово потпуно занемарује креативност и социјалне вештине.
Друга критика је да PISA подстиче „teaching to the test“, појаву у којој школе и читав образовни систем почињу да мењају наставне програме и методе рада само да би се што боље пласирали на ранг-листи. Уместо да се деца уче критичком размишљању, школе се претварају у машине за „производњу“ ученика који ће постизати добре резултате на стандардизованим тестовима, као што је уосталом и PISA тест.
Статистички модели на којима се заснивају резултати често су предмет расправа међу статистичарима. Разлог је употреба сложених математичких поступака за које критичари сматрају да не доводе до поузданог и реалног поређења земаља.
Уз то, уочава се и културна пристрасност – питања су најчешће обликована у складу са западним начином размишљања и свакодневним искуством, па ученици из других културних средина могу бити у неповољнијем положају, иако имају исте способности.
Додатни проблем представља превођење питања на више од 80 језика. Чак и када је превод пажљиво урађен, нијансе значења и тежина задатака се често мењају, што додатно отежава поуздано поређење резултата између земаља.
Поред тога, ученици неретко немају јасан подстицај да тест решавају озбиљно, јер њихов лични исход не зависи од постигнутог резултата, не утиче на оцене, успех у школи или упис у средње школе или факултете. Због тога се PISA често сврстава у такозване тестове без високих улога („low-stakes“), што додатно доводи у питање веродостојност добијених резултата.
Поред тога, PISA резултати се често политички злоупотребљавају. Владе и медији их користе за „срамоту“ постојећег образовног система, оправдавање непопуларних реформи, смањење аутономије наставника или промовисање стандардизованих тестова и приватних школа.
Може ли један скор са теста да предвиди будућност појединца?
Једна од тврдњи присталица PISA теста је да добар резултат на овом тесту значајно предвиђа каснији успех у животу ученика. Истина је далеко сложенија.
Иако постоји извесна корелација између виших PISA резултата и веће вероватноће да ученик касније заврши факултет, добије бољи посао или има виша примања, та веза није ни близу јака као што се често представља. Многи млади људи са слабим PISA скором касније постижу значајан успех захваљујући јачој мотивацији, снажној породичној подршци, упорности, срећи или повољним животним околностима.
Обрнуто, добар резултат на тесту не гарантује успех у каријери. Многи „одлични“ на PISA тесту касније не остваре посебне резултате у животу.
PISA тест мери само уски спектар когнитивних вештина у једном тренутку живота. Он не узима у обзир емоционалну интелигенцију, креативност, упорност, мрежу контаката нити многе друге факторе који у реалном животу често имају већу тежину од резултата једног теста.
PISA може да пружи одређени увид у знање и вештине ученика, али добијени резултати имају јасна ограничења и не могу се посматрати као потпуно поуздано мерило квалитета образовања или будућег успеха.
Због методолошких недостатака, културних разлика, проблема превода и ниске мотивације ученика, добијени резултати захтевају опрезно тумачење.
Уместо да се апсолутизују, PISA резултате треба посматрати као један од више показатеља, а не као коначну пресуду о вредности образовног система или потенцијалу појединаца.
Фото: Мagnific
