Odlazak na rad u Ameriku oduvek je podrazumevao prolazak kroz birokratski pakao, ali su novi propisi, paprene takse i pooštrena kontrola kandidata sada znatno otežali taj proces. Američka imigraciona služba (USCIS) danas primenjuje stroga pravila prilikom razmatranja zahteva – troškovi poslodavaca vrtoglavo rastu, a administrativne greške mogu dovesti do kašnjenja, zahteva za dodatnim dokazima ili odbijanja peticije.
Privremeni rad ili trajno preseljenje: Koje sve vize postoje?
Amerika nema jednu, univerzalnu radnu vizu. Sve se dele na privremene (neimigracione) i trajne, odnosno useljeničke kategorije koje mogu voditi do zelene karte.
Najpoznatija privremena radna viza je H-1B, namenjena stručnjacima u takozvanim specialty occupations, odnosno zanimanjima koja zahtevaju visoko specijalizovano znanje i najmanje bachelor stepen ili njegov ekvivalent u odgovarajućoj oblasti. Američki Kongres je propisao redovni godišnji limit od 65.000, uz dodatnih 20.000 mesta u okviru izuzeća za kandidate koji su stekli odgovarajući master ili viši akademski stepen u SAD. Postoje i H-1B peticije koje ne podležu godišnjoj kvoti. 
Prijave za H-1B cap poslodavci podnose elektronski. Za fiskalnu 2027. godinu početni period registracije trajao je od 4. do 19. marta 2026. godine, a naknada za registraciju iznosila je 215 dolara po kandidatu.
H-1B više nije klasična lutrija
Ranije su velike agencije mogle da pokušaju da povećaju šanse istog kandidata prijavljujući ga preko više povezanih firmi. Beneficiary-centric sistem je to promenio, jer se izbor zasniva na jedinstvenom kandidatu, a ne na broju registracija koje su za njega podnete.
Od FY 2027 uvedena je još jedna velika promena. Ako broj kvalifikovanih registracija premaši raspoloživu kvotu, USCIS više ne sprovodi jednako ponderisan nasumični izbor, već primenjuje sistem zasnovan na OEWS nivoima zarada. Kandidat na wage level IV dobija četiri unosa u selection pool, level III tri, level II dva, a level I jedan.
To znači da kandidati za bolje plaćene pozicije imaju veću verovatnoću izbora, ali kandidati sa nižih nivoa nisu isključeni.
Ako kandidat bude izabran, poslodavac dobija mogućnost da u propisanom roku preda kompletnu H-1B peticiju. Sam izbor ne znači automatsko odobrenje vize ili statusa. Kod novih cap-subject H-1B slučajeva početak rada za novu fiskalnu godinu generalno ne može biti pre 1. oktobra.
L-1 i O-1: Drugačiji uslovi
Za prelazak radnika unutar iste međunarodne kompanije koristi se viza L-1. Ona omogućava firmama da svoje menadžere, direktore ili ključne stručnjake prebace u povezanu kompaniju u Americi. Glavni uslov je da je radnik najmanje jednu godinu u kontinuitetu, tokom relevantnog trogodišnjeg perioda, radio u inostranstvu za kvalifikovanu matičnu kompaniju, filijalu, podružnicu ili drugu povezanu organizaciju.
Za menadžere i direktore (viza L-1A), prvo odobrenje kod postojeće američke kancelarije može da važi do tri godine, a maksimum koji se može dostići kroz produženja je sedam godina. Kod nove američke kancelarije početno L-1A odobrenje je ograničeno na najviše jednu godinu. Za stručnjake sa specijalizovanim znanjem (viza L-1B), limit je pet godina.
Pojedinci koji imaju vanserijske rezultate u nauci, umetnosti, biznisu, sportu ili obrazovanju mogu konkurisati za O-1 status. Kriterijumi se razlikuju između O-1A kategorije i O-1B kategorija, pa nije tačno da svaki kandidat jednostavno mora da ispuni ista „tri od deset“ kriterijuma. Prvo odobrenje može trajati do tri godine, a nakon toga su moguća produženja ako su ispunjeni propisani uslovi.
Procedura korak po korak: Od skupljanja dokumenata do odlaska u ambasadu
Put do H-1B radne vize ide kroz tri kruga administrativnog pakla. Kod L-1 i O-1 viza procedura se razlikuje, jer se za njih ne podnosi Labor Condition Application (LCA).
Prvi korak: Poslodavac mora da podnese zahtev Ministarstvu rada SAD (odobrenje poznato kao LCA). Država ovde proverava uslove pod kojima će stranac biti plaćen. Poslodavac mora pravno da se obaveže da će mu isplaćivati najmanje required wage, odnosno viši iznos od actual wage koji plaća uporedivim zaposlenima ili prevailing wage za to zanimanje na konkretnoj lokaciji. Zahtev se rešava brzo – Ministarstvo rada LCA pregleda u roku od sedam radnih dana.
Drugi korak: Kada Ministarstvo rada sertifikuje LCA, poslodavac šalje peticiju na formularu I-129 direktno imigracionoj službi. U redovnom postupku ovaj korak može da traje mesecima, a konkretno vreme obrade zavisi od vrste peticije i USCIS centra koji obrađuje predmet.
Srećom, postoji prečica: ako poslodavac uplati taksu za ubrzanu proceduru (Premium Processing) preko formulara I-907, USCIS je dužan da u roku od 15 radnih dana preduzme propisanu radnju u predmetu. To ne znači da je odobrenje zagarantovano – služba može da odobri ili odbije peticiju, zatraži dodatne dokaze ili preduzme drugu propisanu procesnu radnju.
Treći korak: Kada imigraciona služba odobri peticiju, lopta prelazi u vaše dvorište. Ako je kandidatu potrebna viza u pasošu, popunjava se detaljna onlajn prijava DS-160 i, kada je potrebno, zakazuje se razgovor u američkoj ambasadi ili konzulatu. U zavisnosti od gužve, lokacije, sezone i kategorije vize, vreme čekanja na termin može znatno da varira. Sam razgovor sa konzularnim službenikom obično je relativno kratak. Ako je sve u redu, viza može biti odobrena, ali se ne može garantovati da će pasoš sa vizom stići u roku od tri do pet radnih dana, jer pojedini predmeti posle intervjua zahtevaju dodatnu administrativnu obradu.
Novi cenovnik: Koliko košta američki san?
Država je poslednjih godina značajno reformisala sistem taksi, pa su cene otišle u nebo za mnoge firme koje zapošljavaju strane radnike.
Osnovna taksa za peticiju (I-129): Za H-1B vizu kod standardnog poslodavca iznosi 780 dolara, dok za korporativnu L-1 vizu iznosi 1.385 dolara. Za kvalifikovane male poslodavce i neprofitne organizacije važe niže osnovne takse.
Taksa za program azila (Asylum Program Fee): Za većinu poslodavaca iznosi 600 dolara. Za male firme sa 25 ili manje full-time equivalent zaposlenih ova taksa iznosi 300 dolara, dok kvalifikovane neprofitne organizacije ne plaćaju ovu naknadu.
Dodatni korporativni troškovi: Za određene H-1B peticije plaća se i 500 dolara za borbu protiv prevara, kao i taksa za obuku domaće radne snage (ACWIA), kada se ona primenjuje. Ona iznosi 750 dolara za poslodavce sa 25 ili manje full-time equivalent zaposlenih, odnosno 1.500 dolara za veće kompanije. Postoje zakonski izuzeci od ove naknade. Fraud Prevention and Detection Fee od 500 dolara plaća se i za određene L-1 peticije.
Predloženo proširenje doplate od 4.000 i 4.500 dolara
Posebna 9-11 Response and Biometric Entry-Exit Fee odnosi se samo na određene velike poslodavce. Iznosi nisu novi: doplata iznosi 4.000 dolara za H-1B i 4.500 dolara za L-1.
DHS priprema finalno pravilo kojim bi se primena postojeće naknade proširila i na H-1B i L-1 peticije za produženje statusa. Pravilo je ušlo u finalnu fazu regulatornog postupka, ali DHS još nije objavio finalni tekst niti datum stupanja na snagu.
Predloženo pravilo ne bi pogodilo svaku američku firmu. Odnosilo bi se na poslodavce koji imaju najmanje 50 zaposlenih u SAD, pri čemu je više od 50 odsto njihovih zaposlenih u SAD, zbirno, u H-1B, L-1A ili L-1B statusu.
Amended petition koja ne traži produženje trenutno odobrenog H-1B ili L-1 statusa bila bi izuzeta od ove naknade. Prema važećem zakonskom okviru, naknada se primenjuje na relevantne peticije podnete najkasnije 30. septembra 2027. godine.
Koliki bi mogao biti ukupan trošak pokazuje i procena samog DHS-a: proširenje naknade trebalo bi da donese oko 37,9 miliona dolara dodatnih uplata u fiskalnoj 2026. i oko 40,1 milion dolara u fiskalnoj 2027. godini.
Sud blokirao obavezu od 100.000 dolara za određene H-1B peticije
Predsednička proklamacija iz septembra 2025. uvela je obavezu plaćanja 100.000 dolara za određene nove H-1B peticije, ali je mera kasnije blokirana pred federalnim sudom, a tu odluku je potvrdio i federalni apelacioni sud.
Proklamacija je predviđala dodatno plaćanje od 100.000 dolara uz određene nove H-1B peticije podnete posle 12.01 časova po istočnom vremenu 21. septembra 2025. godine.
Ovo nije bila univerzalna taksa za svaku H-1B peticiju niti za svako produženje. USCIS je objavio posebna pravila o tome na koje slučajeve se ova obaveza primenjivala, a na koje ne. Za L-1 nije postojala odgovarajuća obaveza od 100.000 dolara.
Prema uslovima proklamacije, mera je bila uvedena na period od 12 meseci od 21. septembra 2025. godine, osim ako ne bi bila produžena ili izmenjena.
Brza procedura i ambasada: Ako nećete da čekate mesecima, Premium Processing od 1. marta 2026. košta dodatnih 2.965 dolara. Na samom kraju, visa application fee za petition-based H, L i O kategorije iznosi 205 dolara.
Zelena karta kroz posao: Potraga za domaćim radnicima i čekanje u redovima
Ako planirate trajno preseljenje, ulazi se u sistem useljeničkih viza, gde postoje employment-based kategorije EB-1, EB-2 i EB-3. Posebno je popularan EB-2 NIW (National Interest Waiver – izuzeće zbog nacionalnog interesa), jer kvalifikovanim stručnjacima može omogućiti da preskoče klasično sponzorstvo poslodavca i PERM labor certification i sami podnesu I-140 peticiju, ako najpre ispunjavaju uslove EB-2 kategorije i posebne uslove za NIW.
Za mnoge druge klasične poslovne zelene karte zakon obavezuje poslodavca da prvo sprovede ozbiljnu, rigoroznu akciju potrage za domaćim kadrom (PERM process).
PERM: Potraga za domaćim radnicima
Za profesionalna zanimanja firma mora, između ostalog, da objavi propisane oglase u nedeljnim izdanjima novina opšte cirkulacije, da drži otvoren job order u državnoj agenciji za zapošljavanje 30 dana, sprovede još tri dodatna načina regrutovanja sa propisane liste i postavi obavezni notice of filing.
Poslodavac mora da dokumentuje da za poziciju nije pronađen kvalifikovan, voljan, sposoban i dostupan američki radnik.
Prema podacima Ministarstva rada od 7. avgusta 2026. godine, u PERM Analyst Review postupku obrađivali su se predmeti sa priority date-om iz septembra 2025. Prosečno vreme Analyst Review obrade za odluke donete u julu 2026. iznosilo je 372 kalendarska dana.
Kada PERM bude odobren, u slučajevima u kojima je potreban, podnosi se peticija I-140. Osnovna taksa iznosi 715 dolara, uz odgovarajuću Asylum Program Fee kada se ona primenjuje.
Ako ste već u SAD i ispunjavate uslove za adjustment of status, može se podneti formular I-485. Standardna taksa iznosi 1.440 dolara, dok za određenu decu mlađu od 14 godina koja podnose zahtev zajedno sa roditeljem važi niža naknada.
Koliko se zaista čeka na zelenu kartu?
Zbog ograničenog broja imigrantskih viza, stvarno vreme čekanja zavisi od preference kategorije, priority date-a, zemlje chargeability-ja i raspoloživosti viznog broja.
Zakonski per-country limit nije jednostavno sedam odsto svih zelenih karti, već sedam odsto kombinovanog godišnjeg family-sponsored i employment-based preference limita.
Prema Viza biltenu (Visa Bulletin) za avgust 2026, Srbija spada u kategoriju „All Chargeability Areas Except Those Listed“. U Final Action Dates tabeli EB-1 i EB-2 su Current, EB-3 ima datum 1. septembar 2024, a Other Workers 1. april 2022. godine.
Zato se ne može precizno tvrditi da građani Srbije ceo proces uvek završavaju za dve do tri godine.
Kod zemalja sa velikim brojem kandidata, poput Indije i Kine, čekanja u pojedinim kategorijama mogu biti znatno duža. U avgustu 2026. China EB-2 ima Final Action Date 1. septembar 2021, China EB-3 1. januar 2022, India EB-2 je označen kao Unavailable, dok je India EB-3 na 1. januaru 2014.
Imigraciona omča: Sve se rešava na papiru
Za kraj, važno je razumeti da je imigraciona služba značajno pooštrila kontrolu dokumentacije. Sve češće se šalju takozvani zahtevi za dodatne dokaze (Request for Evidence), kada dokumentacija ne pokazuje dovoljno jasno da su ispunjeni svi uslovi.
Razlike između naziva radne pozicije, opisa posla, fakultetske diplome ili drugih dokumenata mogu dovesti do dodatnih pitanja, ali same po sebi ne znače automatsko odbijanje zahteva. Službenici pažljivo proveravaju dokumentaciju, prevode, datume i dokaze koji treba da potvrde kvalifikacije kandidata i uslove poslodavca.
Svaki papir od prvog dana zato mora biti pažljivo pripremljen i međusobno usklađen, jer administrativne greške i nedovoljni dokazi mogu ozbiljno da uspore postupak ili utiču na njegov ishod.
Foto: Magnific
