Prva zvanična poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji bila je dovoljna da gotovo svaka strana u njoj vidi potvrdu sopstvenog tumačenja srpske spoljne politike.
Deo zapadnih medija dolazak Zelenskog u Beograd čita kao signal postepenog slabljenja ruskog uticaja na Srbiju, ukrajinski izvori govore o diplomatskom proboju u zemlji tradicionalno bliskoj Moskvi, dok ruski mediji upozoravaju na pritiske Zapada i pokušaj udaljavanja Beograda od Rusije.
U samoj Srbiji reakcije su se kretale od tvrdnji da je reč o opasnom zaokretu do ocene da poseta upravo pokazuje suprotno – da Beograd ne mora da bira između Moskve i Kijeva. 
Ako se, međutim, umesto različitih tumačenja pogledaju konkretni potezi Srbije, teško je u poseti pronaći dokaz radikalne promene kursa. Srbija nije uvela sankcije Rusiji, nije prekinula političke i ekonomske odnose sa Moskvom, ali istovremeno od početka rata priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, pruža joj humanitarnu pomoć i razvija odnose sa Kijevom. Ukrajina, sa druge strane, nije priznala nezavisnost Kosova, a Zelenski je upravo u Beogradu ponovio da se ta pozicija nije promenila.
Zapadni mediji vide signal Moskvi
U zapadnim medijima upravo je geopolitički položaj Srbije bio jedna od glavnih tema izveštavanja.
Reuters je posetu stavio u kontekst tradicionalnih veza Srbije sa Rusijom i njenog istovremenog nastojanja da postane članica Evropske unije. Agencija je podsetila da Beograd nije uveo sankcije Moskvi, ali i da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da joj je pružao pomoć. Poseta bi, prema Reuters-u, mogla dodatno da optereti odnose Srbije sa tradicionalnim saveznikom Rusijom.
Agencija Associated Press otišla je korak dalje. Srbiju opisuje kao zemlju koja izvodi „delikatan diplomatski balans“ između istorijskih odnosa sa Moskvom i težnje ka članstvu u EU.
AP prenosi i ocene analitičara prema kojima Zelenski dolaskom u Beograd može da pokaže slabljenje ruskog uticaja na Balkanu, dok Vučiću poseta može poslužiti za jačanje odnosa sa Zapadom. To, međutim, predstavlja analitičko tumačenje motiva dvojice predsednika, a ne konkretan rezultat razgovora u Beogradu.
Još direktniji bio je Euronews, koji je već u naslovu ocenio da je Vučić svečanim prijemom Zelenskog poslao signal i Briselu i Moskvi. Za evropsku publiku posebno je neobična slika predsednika Ukrajine koji uz najviše državne počasti dolazi u zemlju koja nije uvela sankcije Rusiji i koja nastavlja da održava bliske odnose sa Moskvom.
I francuski Le Monde naglasio je upravo taj kontrast, predstavljajući dolazak Zelenskog kao značajnu posetu Srbiji, zemlji koju opisuje kao ruskog saveznika i jednu od retkih evropskih država koja je zadržala bliske odnose sa Moskvom.
Međutim, upravo činjenice koje zapadni mediji navode pokazuju ograničenje teze o srpskom geopolitičkom zaokretu. Samo nekoliko nedelja ranije, na skupu u Kijevu, Srbija je obećala dodatnu humanitarnu pomoć Ukrajini, ali nije podržala regionalnu deklaraciju kojom su traženi nastavak bezbednosne podrške Kijevu i dodatni pritisak na Rusiju.
Drugim rečima, saradnja sa Ukrajinom nije istovremeno postala prihvatanje politike pritiska na Moskvu.
Ukrajina ima svoje interese
Za ukrajinske medije sama činjenica da Zelenski dolazi u Srbiju ima snažnu simboliku. To je njegova prva poseta Beogradu, a Srbija se u ukrajinskim analizama redovno opisuje kao jedna od evropskih zemalja sa najbližim odnosima sa Rusijom.
Ali iza simbolike postoje i konkretni interesi.
„Evropska pravda“ je u velikoj analizi posete upotrebila provokativan naslov „Granate u zamenu za EU“, otvarajući pitanje vojne industrije, evropskih integracija i onoga što dve strane mogu jedna drugoj da ponude. Ukrajinska analiza posetu ne vidi kao kurtoazni susret, već kao odnos u kojem i Kijev i Beograd imaju konkretne političke i ekonomske interese.
Jedan od najopipljivijih rezultata razgovora mogla bi da bude upravo ekonomija. Zelenski je izrazio želju da do kraja godine budu pripremljeni uslovi za zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Ukrajine, a razgovori su obuhvatili infrastrukturu, energetiku i druge oblike saradnje.
Za Srbiju je, međutim, posebno važan drugi deo ukrajinske pozicije: Kijev nije priznao Kosovo. Zelenski je u Beogradu potvrdio da se taj stav nije promenio. Upravo zato odnosi Srbije i Ukrajine ne mogu jednostavno da se svedu na pitanje odnosa Beograda prema Moskvi.
Rusija posetu posmatra opreznije
U delu ruskih medija dolazak Zelenskog u Beograd posmatran je pre svega kroz pitanje odnosa Srbije sa Rusijom i mogućih nastojanja Zapada da Beograd postepeno udalji od Moskve.
Značajan prostor dobili su kritičari posete u Srbiji, uključujući ocene da je ona posledica pritiska Brisela, da treba da pokaže okretanje Srbije zapadnom kursu i da bi mogla da naruši srpsko-ruske odnose.
Međutim, ruski mediji su posle susreta preneli i Vučićev odgovor na takve kritike. Predsednik Srbije odbacio je tvrdnju da je zemlja nešto izgubila dolaskom Zelenskog i poručio da Srbija sama odlučuje sa kim će razgovarati. Istovremeno je naglašeno da tokom susreta nije bilo razgovora o aktuelnoj vojnoj saradnji Srbije i Ukrajine.
Zato ni izveštavanje ruskih medija ne daje osnova za jednostavan zaključak da je Beograd posetom Zelenskog prešao u antiruski tabor. Naprotiv, sama polemika koja je usledila pokazuje koliko se pažljivo prati svaki potez Srbije prema Kijevu, dok Beograd istovremeno nastavlja da insistira da razvoj odnosa sa Ukrajinom ne znači prekid ili pogoršavanje odnosa sa Rusijom.
A šta je sa oružjem?
Najosetljiviji deo priče ostaje srpska vojna industrija.
Zapadni i ukrajinski mediji već duže vreme pišu o srpskoj municiji koja preko posrednika završava u Ukrajini. Posle posete otvoreno je i pitanje moguće buduće saradnje u proizvodnji dronova i drugim oblastima odbrambene industrije.
Da su Srbija i Ukrajina posle posete objavile direktan sporazum o vojnoj saradnji, proizvodnji oružja ili sistematskim direktnim isporukama Kijevu, to bi značajno promenilo političku težinu posete, ali takav dogovor tokom posete nije objavljen.
Zato treba razdvojiti ono što je dogovoreno od onoga što se pretpostavlja da bi moglo uslediti. Ekonomska saradnja, infrastruktura, energetika, evropske integracije i priprema sporazuma o slobodnoj trgovini jesu konkretne teme razgovora. Nova vojna alijansa Beograda i Kijeva nije.
„Samo srpska stolica“
Srbija nije promenila stranu zato što, prema poziciji vlasti, nije ni prihvatila podelu prema kojoj mora da pripada jednoj strani.
Aleksandar Vučić je posle posete tu politiku sažeo tvrdnjom da Srbija ima „samo srpsku stolicu“. Njegova poruka bila je da neće tražiti dozvolu ni od koga da odlučuje sa kim će razgovarati.
Poseta je u tom kontekstu predstavljena kao još jedna potvrda da Srbija može da razvija odnose sa Ukrajinom, a da pritom ne narušava saradnju sa Rusijom niti odustaje od politike dobrih odnosa sa različitim centrima moći.
Posebno je istaknuto to što je Zelenski u Beogradu potvrdio da Ukrajina ne menja stav o Kosovu, kao i Vučićeva zahvalnost Kijevu zbog poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije.
Istovremeno, poseta je tumačena i kao potvrda kontinuiteta državne politike – saradnje sa Ukrajinom, Rusijom, Kinom, Sjedinjenim Državama, Francuskom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim partnerima, bez obaveze da se dobri odnosi sa jednom stranom grade na račun odnosa sa drugom.
Saradnja sa Kijevom ne znači sukob sa Moskvom
Posle posete Zelenskog Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Nije prekinula ekonomsku i političku saradnju sa Moskvom. Nije se pridružila zahtevima za dodatni pritisak na Rusiju. Nije objavila direktan vojni savez sa Ukrajinom.
Razgovara sa Kijevom o ekonomiji, energetici, infrastrukturi i evropskim integracijama, pruža humanitarnu pomoć i želi da srpske kompanije jednog dana učestvuju u obnovi Ukrajine. Kijev nastavlja da poštuje teritorijalni integritet Srbije.
To možda nije politika koja se lako uklapa u podelu sveta na dva tabora, ali upravo je u tome njena suština.
Zato je preuranjeno izvlačiti zaključak da se Srbija okrenula protiv Rusije. Jednako bi pogrešno bilo tvrditi da Srbija, zbog tradicionalno dobrih odnosa sa Moskvom, nema interes da razvija odnose sa Ukrajinom.
Naprotiv, Beograd pokušava da zadrži ono što je godinama postavljao kao osnovu svoje spoljne politike: saradnju sa različitim centrima moći bez obaveze da dobar odnos sa jednim partnerom plati prekidom odnosa sa drugim.
U tom smislu, najvažnija poruka posete Zelenskog možda nije da je Srbija izabrala novu stranu, već da odbija da prihvati da joj drugi određuju koju stranu mora da izabere.
Ako Beograd može da primi predsednika Ukrajine uz najviše državne počasti, da sa Kijevom razgovara o trgovini i obnovi zemlje, da istovremeno ne uvodi sankcije Rusiji i nastavlja odnose sa Moskvom, onda poseta ukrajinskog predsednika za sada više govori o pokušaju Srbije da očuva samostalnost svoje spoljne politike nego o njenom napuštanju.
Foto: Printscreen
