Intervju sa Ljubivojem Nenadovićem, predsednikom Ravnogorskog pokreta
Da li znate šta je Ravnogorski pokret? Verovatno veoma mali broj ljudi zna da je to organizacija čiji je prvenstveni cilj prosperitet i preporod srpskog naroda.
„Ravnogorski pokret je nacionalna i nadstranačka organizacija, koji nije obnovljen da bi bio stranačka organizacija već svesrbski i domaćinski pokret. Odbori Ravnogorskog pokreta organizaciono su ustrojeni prema statutu Ravnogorskog pokreta. Ideja Ravnogorskog pokreta nastavlja da živi i da se ostvaruje kroz rad naših odbora.
Cilj rada Ravnogorskog pokreta nije borba za osvajanje vlasti, već će sve svoje snage usmeriti ka duhovnom, moralnom, nacionalnom, socijalnom, ekonomskom i kulturnom preporodu srpskog naroda. Smatramo da nijedan privatni interes ne može biti iznad interesa zajednice kao celine.“ – tako piše u Deklaraciji Ravnogorskog pokreta.
U intervjuu za Čikago na dlanu predsednik pokreta Ljubivoje Nenadović dao je odgovore na neka od ključnih pitanja. Između ostalog pitali smo ga šta se promenilo od rehabilitacije generala Draže Mihailovića, kako se modernizovao četnički pokret i šta od njih možemo očekivati u budućnosti. 
Rehabilitacija, istorija i otvorena pitanja
General Draža Mihailović je pravno rehabilitovan odavno (2015. godine). Da li se nešto suštinski promenilo u Srbiji od tog trenutka?
Pravna rehabilitacija generala Mihailovića, osim što je „izjednačila“ dva antifašistička pokreta, nije praktično donela ništa novo. Nijedan preživeli četnik nije dobio boračku penziju, i dalje njihovi potomci ne mogu da pohađaju vojne i policijske škole, kao ni da se zaposle u državnim službama. Ravnogorski pokret deluje poluilegalno, a odluke Baškog kongresa su ostale nepoznate političkoj javnosti.
Ove godine se navršava 80 godina od smrti Draže Mihailovića, a mesto gde je sahranjen i dalje nije poznato. Kako ćete obeležiti ovu godišnjicu?
Evo, već je 80 godina od smrti generala, a i dalje je nepoznato mesto gde je sahranjen, kao i ko ga je ubio.
Na našim skupovima, mi podsećamo vlast i tražimo od države Srbije da objavi dokumenta koja su u vezi s tim. Da Čiča Dražu sahrani na mestu koje priliči prvom gerilcu Evrope, kao i da Vojna akademija ponese njegovo ime jer je, između ostalog, jedan od najodlikovanijih srpskih oficira svih vremena. Svakako je srpski oficir koji je podvukao celom svetu da „reč kapitulacija ne postoji u srpskom jeziku!“
I ove godine smo na Ravnoj Gori podvukli i poslali te zahteve vlastima države Srbije, srpskoj i međunarodnoj javnosti.
Koliko su mladi, ali i starije generacije, svesni činjenice da istoriju pišu pobednici, i da se neki događaji opisani u „zvaničnoj“ istoriji nisu desili onako kako su opisani?
Istoriju pišu uglavnom pobednici. U našem slučaju, ostaje otvoreno pitanje ko je pobednik?
Da li su to potomci odreda koji su nosili petokraku i koji su se ustremili da vladaju Srbijom, da pljačkaju i vrše lopovske privatizacije (između ostalog), pokušavajući uporno da se postave kao neko novo „plemstvo“, ili mi, potomci Ravnogoraca i njihovih istomišljenika.
Razlika između nas, najkraće rečeno, jeste u tome što je Srbija plen i „domovina“, a nama Otadžbina. Istorija koju su oni pisali i na kojoj su se bazirali sve više se dokazuje kao jedna velika laž.
Pokret danas, mladi i saradnja sa dijasporom
Da li se i kako modernizovao četnički pokret u Srbiji i inostranstvu?
Ravnogorski pokret u Srbiji i srpskim zemljama je nadstranačka, narodna organizacija koja se trudi da drži otvorene oči na sva događanja u svetu i u Srbiji, i da način svog organizovanja i delovanja prilagođava (prema mogućnostima) nastaloj situaciji. Istovremeno se vrlo čvrsto držimo naših osnovnih načela: želimo ustavnu parlamentarnu monarhiju koja će okupljati sve srpske zemlje i Kralja kao čuvara vere i zaštitnika naroda.
U tom smislu privlačimo mlade ljude koji vođeni patriotizmom prihvataju Ravnogorsku ideju. Sa prilaskom „mladih lavova“, stvara se veliki i organizaciono funkcionalan Pokret.
Sa kojim organizacijama danas imate najbližu saradnju? Posebno nas interesuje saradnja sa Srpskom narodnom odbranom u Čikagu.
Saradnja sa bratskim Pokretima u inostranstvu se poslednjih godina intenzivno unapređuje, mada bi mogla biti i mnogo bolja. Našoj braći u inostranstvu čije poreklo nije iz Srbije nudimo bratsku ruku da nikada ne osete da su bez korena. Srbija je majka svima njima kao i nama. Našoj braći u zemlji smo ponudili Deklaraciju o preko potrebnoj saradnji, tj. ostvarenju zajedničkih ciljeva.
Deklaracija kao takva, veoma je dobro prihvaćena. To se videlo i dokazalo na našem centralnom Saboru na Markovdan na Ravnoj Gori, na kojem su prisustvovale organizacije potpisnice Deklaracije.
SNO u SAD veoma poštujemo i cenimo kao jednu od najstarijih srpskih nacionalnih organizacija. Želeli bismo da naše odnose podignemo na viši nivo, sve u cilju bolje saradnje vezane za srpsko nacionalno pitanje.
Takođe imamo i veoma intenzivnu i plodonosnu saradnju sa Organizacijom Srpskih četnika Ravna Gora iz Čikaga i njihovim predsednikom gospodinom D. Selakovićem. Dakle, otvoreni smo za saradnju i sa SNO-om i drugim bratskim organizacijama.
Ponosno nosimo majice koje nose poruku „Iz Čikaga moji, znaš ti dobro koji.“
Pomirenje, nacionalni interesi i politička vizija
Da li je Srbija spremna za suštinsko pomirenje četnika i partizana? Vidite li prostor za saradnju sa pojedincima koji dolaze iz drugačijeg ideološkog okvira, ali deluju u interesu Srbije i srpskog naroda?
Srbija je, naravno, spremna za suštinsko pomirenje četnika i partizana, ali da bi se to desilo, treba ispuniti neke preduslove, za, ja bih to nazvao, nacionalno pomirenje.
Počeo bih od tzv. zasedanja u Jajcu. To zasedanje je donelo neke sudbonosne odluke, negativne po srpski narod. Održano je usred rata, vrlo nezakonito i po vremenu održavanja i po izboru zastupnika. Zbog toga to zasedanje i odluke koje su tada donete treba poništiti i ispraviti nepravdu nanesenu Srbima i Srbiji.
Potrebno je, zatim, otvoriti, odnosno učiniti dostupnim dosijee tajnih jugoslovenskih komunističkih službi kao i izvršiti lustraciju svih tih službi. Lustracija bi podrazumevala zabranu bavljenja državnim i javnim poslovima svim onim licima koja su se ogrešila o srpski narod služeći Josipu Brozu.
Pojedinci iz drugih ideoloških okvira su dobrodošli ukoliko ne pripadaju prethodno nabrojanim kategorijama.
Kako danas definišete srpske nacionalne interese? Postoji li realna mogućnost šireg društvenog konsenzusa oko njih?
Trebalo bi definisati i urediti nacionalni program koji bi sadržao nacionalne interese i čije ostvarenje bi bilo cilj svim relevantnim političkim partijama, pojedincima, Kralju i Crkvi.
Srpski nacionalni program bi mogao da bude brzo urađen (po ugledu na „Načertanije“ Ilije Garašanina) i uz pomoć medija, predstavljen i usvojen od naroda i države.
Gde Pokret vidi sebe u budućnosti
Gde vidite Ravnogorski pokret u narednih 10–20 godina?
U budućnosti, uz Božiju pomoć i našu slogu, angažovanjem mladih i energičnih ljudi, Ravnogorski pokret će postati snažna nadstranačka organizacija koja će štititi interese srpskog naroda i u Skupštini i u Vladi i na svim stranama i poljima… Tako što ćemo imati poslaničku grupu, daće Bog i ministre, naravno i generale, koji će svi zajedno biti pravi i dostojni predstavnici srpskog naroda.
