Srbima je hitno potreban „Serbophobia watch“ – sistem koji prati napade na Srbe širom sveta

U savremenom svetu, ratovi i napadi na jedan narod i zemlju se ne vode isključivo oružjem, već i narativima. Ko kontroliše priču, kontroliše percepciju, a ko kontroliše percepciju, kontroliše i političke i društvene ishode.

Zato ozbiljne zajednice više ne prepuštaju odbranu slučaju ili pojedincima, već grade sisteme koji sistematski prate, beleže i suzbijaju mržnju, dezinformacije i kampanje usmerene protiv njih.
Srbi, koji se suočavaju sa upornom i često sistematskom srbofobijom, više ne smeju da ostaju neorganizovani i nemoćni. Vreme je da izgradimo sopstvenu odbranu – pre nego što antisrpski narativ postane još opasniji.

Kako to rade Jevreji: sistem koji daje rezultate!

Anti-Defamation League (ADL), osnovana 1913. godine, nije samo jedna u nizu nevladinih organizacija, već institucija koja je tokom više od jednog veka izgradila ulogu centralnog koordinatora u borbi protiv antisemitizma. Svake godine objavljuje izveštaj „Audit of Antisemitic Incidents“, koji predstavlja sistematski prikupljene i verifikovane podatke o incidentima, od verbalnih napada i vandalizma do organizovanih kampanja mržnje. Ti podaci postaju osnov za dalje delovanje: koriste se u medijima, utiču na javne politike i služe kao argument u komunikaciji sa tehnološkim kompanijama i državnim institucijama.

Advertisement

Ključna prednost ADL-a je u tome što ne reaguje naknadno, već prati pojave u realnom vremenu. H.E.A.T. Map nije samo vizuelni prikaz, već analitički alat koji omogućava geografsko i vremensko praćenje incidenata, identifikaciju obrazaca i predviđanje trendova. Uz to, organizacija koristi sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji za praćenje ogromnih količina sadržaja na društvenim mrežama, čime dobija uvid u to kako se narativi šire, ko ih pokreće i gde imaju najveći uticaj. Zatim kreće konkretna akcija – direktan pritisak na kompanije kao što su Meta, X i TikTok da uklone sadržaj koji krši pravila, ali i politički pritisak koji dovodi do izmena regulative i javnih politika. I mediji i političari se nalaze pod stalnim nadzorom i pritiskom da ne relativizuju ili ignorišu ovu temu.

Antisrpski narativ nije prošlost!

Srbi se suočavaju sa sličnom, ako ne i agresivnijom kampanjom. Na Kosovu i Metohiji, okupiranom delu Srbije, nakon 1999. godine etnički je očišćeno preko 200.000 Srba. Napadi na Srbe u severnom delu nastavljaju se i danas, stalne provokacije, blokade, pretnje, hapšenja. U regionu, Hrvatska toleriše ili podstiče ustaški revizionizam i umanjivanje broja srpskih žrtava u Jasenovcu, a u Bosni i Hercegovini konstantno čujemo retoriku o „genocidnom Srbinu“.

U zapadnim medijima Srbi su večiti agresori i krivci, dok se srpske žrtve sistematski ignorišu. Širom sveta dešavaju se napadi na srpske crkve, restorane, pojedince, vidimo grafite „Kill Serbs“ i kampanje na društvenim mrežama.

Najpodmukliji su i najglasniji srpski autošovinisti, strani plaćenici i korisni idioti koji za novac ili napredovanje u karijeri šire laži o sopstvenom narodu. To se dešava na LinkedIn-u, Twitter-u, Facebook-u, TikTok-u, u tabloidima i „nezavisnim“ portalima.
Ovi izlivi mržnje nisu spontani. Oni su deo agende koji ima za cilj da Srbe drži u podređenom položaju zbog „kolektivne krivice“, da opravda etničko čišćenje i da spreči jačanje Srbije.

Šta treba uraditi?

Građani Srbije i srpska dijaspora moraju konačno da pređu sa reaktivnog na proaktivni pristup. Potrebna je nezavisna i profesionalno organizovana institucija, ili mreža institucija, koja će delovati kontinuirano i sistematično. Takav mehanizam mora da beleži svaki incident, bez izuzetka, od uvreda i kampanja na društvenim mrežama, preko medijskih manipulacija, do fizičkih napada na pojedince i institucije. Nije važno ko je izvor, bilo da dolazi „spolja“ ili „iznutra“, svaki slučaj mora biti dokumentovan i arhiviran.

Savremeni alati, uključujući veštačku inteligenciju, omogućavaju praćenje velike količine podataka i sadržaja na Internetu u realnom vremenu, ali je ključ u tome da postoji sistem koji će te podatke obraditi i skladištiti.

Paralelno s tim, neophodno je redovno i dosledno objavljivanje godišnjih izveštaja, sa jasnom statistikom i konkretnim dokazima. Takvi izveštaji ne smeju biti formalnost, već instrument uticaja, dokument koji će se citirati u domaćim i međunarodnim medijima, institucijama i akademskim krugovima.

Istovremeno, mora postojati organizovan i stalan pritisak na tehnološke platforme da uklanjaju sadržaje koji šire mržnju, po uzoru na modele koji su se već pokazali efikasnim.
Bez prisustva na međunarodnoj sceni, nijedan narativ ne može postati relevantan. Zato je neophodno kontinuirano lobiranje u Briselu, Vašingtonu i u okviru međunarodnih organizacija kako bi srpske žrtve konačno bile prepoznate, kako bi se suprotstavilo revizionizmu i kako bi se čuo i srpski glas tamo gde se donose odluke.
Sve ovo zahteva značajna sredstva, finansijska i ljudska, kao i političku volju. Ali cena nečinjenja je daleko veća. Bez ovakvog sistema, Srbi ostaju bez zaštite u digitalnom svetu, prepušteni tuđim narativima i tuđim interesima.

Ako ne izgradimo sopstvenu odbranu danas, sutra će antisrpska propaganda postati još jača, a naše žrtve će još više pasti u zaborav. Vreme je da Srbi stanu u odbranu istine i dostojanstva. Vreme je za akciju.