Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici širom sveta danas slave najznačajniji hrišćanski praznik – Vaskrs, pozivajući vernike na ljubav, blagostanje, veru i mir.
Obeležava se širom sveta, i to u više od 60 zemalja, između ostalih slavi se u Rusiji, Grčkoj, Crnoj Gori, Bugarskoj, Rumuniji, Belorusiji, Gruziji, Moldaviji, Egiptu i mnogim drugim zemljama.
Običaji i verovanja
Običaji variraju od zemlje do zemlje, a zajedničko im je ukrašavanje i farbanje jaja koje datira od Isusovog raspeća. Prema jednoj od legendi, Marija Magdalena šireći vest po Rimskom carstvu da je Isus vaskrsnuo, donela caru Tiberiju taj glas, na šta je on nepoverljivo i podrugljivo rekao da će u to poverovati ako i vidi crveno jaje. Kako kaže predanje, jaje koje se nalazilo na obližnjem stolu i odmah dobilo crvenu boju. Od tada, crveno bojeno jaje simbol je Vaskrsa i označava izvor života i trijumf nad smrću. 
Uz vaskršnja jaja vežu se mnogi mitovi i legende. Prema jednoj od legendi vaskršnja šarena jaja bila su simbol izmirenja. Tako su osobe darujući jedni drugima jajima prećutno tražila oproštaj ili su ga davale. Takođe, prema verovanjima bojeno uskršnje jaje trebalo bi da nas zaštiti od zlih sila.
Tucanje jajima i darivanje
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastaje veselje i takmičenje čije je jaje najjače. Prilikom tucanja izgovara se, takođe „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
U celom hrišćanskom svetu, pa i kod Srba, za Vaskrs je vezan običaj i darivanja jajima. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
Foto: Privatrna arhiva
Vaistinu Vaskrse!