Bespotrebne lekarske intervencije, poznate u svetu medicine kao overtreatment (preterano lečenje) i overdiagnosis (preterana dijagnoza), predstavljaju jedan od najvećih i najskupljih problema savremenog zdravstvenog sistema. Radi se o testovima, procedurama, operacijama i lekovima koji se primenjuju idi daju pacijentima iako im ne donose nikakvu stvarnu korist, a često mogu da nanesu ozbiljnu štetu – počevši od neželjenih efekata lekova, preko postoperativnih komplikacija, infekcija, nepotrebnog izlaganja zračenju, pa sve do velikog finansijskog troška koji pada na pacijenta i njihove porodice, kao i na čitav zdravstveni sistem.
Ova pitanje nije samo medicinsko već i ekonomsko, etičko i društveno. Istraživanja pokazuju da se problem javlja u svim zemljama, bez obzira na nivo ekonomskog razvoja. U bogatim državama kao i u zemljama u razvoju, preterano lečenje je postalo sistemski fenomen. Prema nekim procenama, nepotrebna medicinska nega košta stotine milijardi dolara godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama, a slični obrasci se javljaju i u drugim zdravstvenim sistemima.
Koliko je problem zaista velik?
Prema istraživanju sprovedenom među više od 2.000 američkih lekara iz 2017. godine, lekari procenjuju da je 20,6 odsto svih medicinskih usluga nepotrebno. To uključuje 22 odsto lekova prepisanih na recept, 24,9 odsto dijagnostičkih testova i 11,1 odsto procedura. 
U svakodnevnoj praksi to izgleda ovako: MRI ili CT snimanje kod običnog, nespecifičnog bola u leđima (koje u većini slučajeva prolazi samo od sebe u roku od nekoliko nedelja), rutinski preoperativni testovi krvi i druge analize kod potpuno zdravih pacijenata koji idu na manju operaciju, postavljanje stentova kod stabilne angine pektoris, histerektomije bez jasne medicinske indikacije, vertebroplastije („cementiranje“ pršljenova) kod osteoporoznih preloma ili masovna upotreba antibiotika kod obične virusne prehlade.
Globalni sistematski pregledi pokazuju da se prekomerna upotreba dijagnostičkih testova kreće od 30 do 97% u zavisnosti od vrste testa. Ovi postupci ne samo da ne pomažu, već često dovode do novih, ozbiljnijih problema: alergijskih reakcija na lekove, postoperativnih infekcija, nepotrebnog zračenja koje povećava rizik od raka, ili čak komplikacija koje zahtevaju dodatno lečenje i produženi boravak u bolnici.
Strah od tužbi i „defanzivna medicina“
Najčešći razlog ovog fenomena nije pohlepa, već strah od sudskih tužbi. U pomenutom istraživanju čak 84,7 odsto lekara navodi strah od toga da će napraviti grešku kao glavni motiv za nepotrebne intervencije. Lekari često rade „više nego što treba“ samo da bi se zaštitili u slučaju da nešto krene po zlu, čak i kada znaju da je stvarni rizik od tužbe veoma mali – svega 2–3 odsto pacijenata koji smatraju da je došlo do greške zaista pokrene sudski postupak.
Ova pojava, poznata kao „defanzivna medicina“, posebno je izražena u hirurgiji, akušerstvu, ortopediji i kardiologiji. Starije ankete pokazuju da čak 91 odsto lekara veruje da briga od potencijalnih tužbi dovodi do suvišnih testova i procedura. Posledica je ogromna: milijarde dolara bačene na nepotrebne intervencije, a pacijenti izloženi rizicima bez ikakvog stvarnog razloga.
Novac kao podsticaj: zarada lekara i uticaj farmaceutskih kompanija
Finansijski motivi takođe igraju značajnu ulogu. U sistemu gde se plaća „po učinjenoj usluzi“ (fee-for-service), bolnice i lekari zarađuju više kada urade više testova, snimanja ili operacija. Čak 71 odsto lekara smatra da su njihove kolege sklonije nepotrebnim procedurama upravo kada od njih imaju finansijsku korist. Prosečna procena stručnjaka je da oko 17 odsto nepotrebnih intervencija dolazi upravo iz ovog razloga.
Posebno je izražen uticaj farmaceutskih kompanija na lekare. Kada lekari primaju poklone ili konsultantske honorare, idu na putovanja i kongrese o trošku farmaceutske firme, značajno češće prepisuju njihove (često skuplje) lekove umesto jeftinijih zamena. Ovo se najčešće dešava kod antibiotika, lekova za holesterol, opioida i novih skupih onkoloških terapija.
Krivica je i naša
Pacijenti veoma često sami traže ili čak snažno insistiraju da se „uradi sve što se može“, jer čvrsto veruju da veći broj testova, snimanja, laboratorijskih analiza i lekova automatski znači bolju, temeljniju, savremeniju i sigurniju medicinsku negu. Mnogi pacijenti i njihove porodice smatraju da ako lekar ne naruči dodatne preglede ili ne prepiše još neki lek, onda „ne radi svoj posao kako treba“. Ovaj pritisak sa strane pacijenata i njihovih bližnjih je izuzetno jak, čak 59 odsto lekara ga otvoreno navodi kao važan razlog za sprovođenje nepotrebnih intervencija.
Svemu tome treba dodati i duboko ukorenjenu kulturu u modernoj medicini da „više uvek znači bolje“, koja se decenijama gradila kroz obrazovanje i praksu. Na kraju, tu je i ljudski faktor – želja lekara da se profesionalno dobro predstave, da dobro prođu u stručnim evaluacijama, da ne budu kritikovani od strane kolega i da zadovolje očekivanja rukovodstva bolnice ili klinike.
Postojeli rešenja? Kampanja „ChoosingWisely“ i put napred
Srećom, u svetu postoje konkretna i uspešna rešenja. Najpoznatija međunarodna inicijativa je ChoosingWisely („Biram mudro“), pokrenuta 2012. godine. Više od 70 specijalističkih udruženja u više od 20 zemalja objavilo je liste „5 stvari koje lekari i pacijenti treba da dovedu u pitanje“, konkretne procedure koje se često rade bez potrebe (npr. rutinski preoperativni testovi, antibiotici kod virusne prehlade..).
Kampanja je u zemljama gde je sprovedena smanjila neke nepotrebne intervencije za 20–40 odsto. Druga moguća rešenja uključuju bolju edukaciju lekara i pacijenata, promenu sistema plaćanja (fiksna plata po pacijentu umesto po proceduri), strože kliničke procedure i protokoli i njihovo redovno ažuriranje i bolju zaštitu lekara od neosnovanih tužbi.
Foto: Magnific
