Одлазак на рад у Америку одувек је подразумевао пролазак кроз бирократски пакао, али су нови прописи, папрене таксе и пооштрена контрола кандидата сада знатно отежали тај процес. Америчка имиграциона служба (USCIS) данас примењује строга правила приликом разматрања захтева – трошкови послодаваца вртоглаво расту, а административне грешке могу довести до кашњења, захтева за додатним доказима или одбијања петиције.
Привремени рад или трајно пресељење: Које све визе постоје?
Америка нема једну, универзалну радну визу. Све се деле на привремене (неимиграционе) и трајне, односно усељеничке категорије које могу водити до зелене карте.
Најпознатија привремена радна виза је H-1B, намењена стручњацима у такозваним specialty occupations, односно занимањима која захтевају високо специјализовано знање и најмање bachelor степен или његов еквивалент у одговарајућој области. Амерички Конгрес је прописао редовни годишњи лимит од 65.000, уз додатних 20.000 места у оквиру изузећа за кандидате који су стекли одговарајући master или виши академски степен у САД. Постоје и H-1B петиције које не подлежу годишњој квоти. 
Пријаве за H-1B cap послодавци подносе електронски. За фискалну 2027. годину почетни период регистрације трајао је од 4. до 19. марта 2026. године, а накнада за регистрацију износила је 215 долара по кандидату.
H-1B више није класична лутрија
Раније су велике агенције могле да покушају да повећају шансе истог кандидата пријављујући га преко више повезаних фирми. Beneficiary-centric систем је то променио, јер се избор заснива на јединственом кандидату, а не на броју регистрација које су за њега поднете.
Од FY 2027 уведена је још једна велика промена. Ако број квалификованих регистрација премаши расположиву квоту, USCIS више не спроводи једнако пондерисан насумични избор, већ примењује систем заснован на OEWS нивоима зарада. Кандидат на wage level IV добија четири уноса у selection pool, level III три, level II два, а level I један.
То значи да кандидати за боље плаћене позиције имају већу вероватноћу избора, али кандидати са нижих нивоа нису искључени.
Ако кандидат буде изабран, послодавац добија могућност да у прописаном року преда комплетну H-1B петицију. Сам избор не значи аутоматско одобрење визе или статуса. Код нових cap-subject H-1B случајева почетак рада за нову фискалну годину генерално не може бити пре 1. октобра.
L-1 и O-1: Другачији услови
За прелазак радника унутар исте међународне компаније користи се виза L-1. Она омогућава фирмама да своје менаџере, директоре или кључне стручњаке пребаце у повезану компанију у Америци. Главни услов је да је радник најмање једну годину у континуитету, током релевантног трогодишњег периода, радио у иностранству за квалификовану матичну компанију, филијалу, подружницу или другу повезану организацију.
За менаџере и директоре (виза L-1A), прво одобрење код постојеће америчке канцеларије може да важи до три године, а максимум који се може достићи кроз продужења је седам година. Код нове америчке канцеларије почетно L-1A одобрење је ограничено на највише једну годину. За стручњаке са специјализованим знањем (виза L-1B), лимит је пет година.
Појединци који имају вансеријске резултате у науци, уметности, бизнису, спорту или образовању могу конкурисати за O-1 статус. Критеријуми се разликују између O-1A категорије и O-1B категорија, па није тачно да сваки кандидат једноставно мора да испуни иста „три од десет“ критеријума. Прво одобрење може трајати до три године, а након тога су могућа продужења ако су испуњени прописани услови.
Процедура корак по корак: Од скупљања докумената до одласка у амбасаду
Пут до H-1B радне визе иде кроз три круга административног пакла. Код L-1 и O-1 виза процедура се разликује, јер се за њих не подноси Labor Condition Application (LCA).
Први корак: Послодавац мора да поднесе захтев Министарству рада САД (одобрење познато као LCA). Држава овде проверава услове под којима ће странац бити плаћен. Послодавац мора правно да се обавеже да ће му исплаћивати најмање required wage, односно виши износ од actual wage који плаћа упоредивим запосленима или prevailing wage за то занимање на конкретној локацији. Захтев се решава брзо – Министарство рада LCA прегледа у року од седам радних дана.
Други корак: Када Министарство рада сертификује LCA, послодавац шаље петицију на формулару I-129 директно имиграционој служби. У редовном поступку овај корак може да траје месецима, а конкретно време обраде зависи од врсте петиције и USCIS центра који обрађује предмет.
Срећом, постоји пречица: ако послодавац уплати таксу за убрзану процедуру (Premium Processing) преко формулара I-907, USCIS је дужан да у року од 15 радних дана предузме прописану радњу у предмету. То не значи да је одобрење загарантовано – служба може да одобри или одбије петицију, затражи додатне доказе или предузме другу прописану процесну радњу.
Трећи корак: Када имиграциона служба одобри петицију, лопта прелази у ваше двориште. Ако је кандидату потребна виза у пасошу, попуњава се детаљна онлајн пријава DS-160 и, када је потребно, заказује се разговор у америчкој амбасади или конзулату. У зависности од гужве, локације, сезоне и категорије визе, време чекања на термин може знатно да варира. Сам разговор са конзуларним службеником обично је релативно кратак. Ако је све у реду, виза може бити одобрена, али се не може гарантовати да ће пасош са визом стићи у року од три до пет радних дана, јер поједини предмети после интервјуа захтевају додатну административну обраду.
Нови ценовник: Колико кошта амерички сан?
Држава је последњих година значајно реформисала систем такси, па су цене отишле у небо за многе фирме које запошљавају стране раднике.
Основна такса за петицију (I-129): За H-1B визу код стандардног послодавца износи 780 долара, док за корпоративну L-1 визу износи 1.385 долара. За квалификоване мале послодавце и непрофитне организације важе ниже основне таксе.
Такса за програм азила (Asylum Program Fee): За већину послодаваца износи 600 долара. За мале фирме са 25 или мање full-time equivalent запослених ова такса износи 300 долара, док квалификоване непрофитне организације не плаћају ову накнаду.
Додатни корпоративни трошкови: За одређене H-1B петиције плаћа се и 500 долара за борбу против превара, као и такса за обуку домаће радне снаге (ACWIA), када се она примењује. Она износи 750 долара за послодавце са 25 или мање full-time equivalent запослених, односно 1.500 долара за веће компаније. Постоје законски изузеци од ове накнаде. Fraud Prevention and Detection Fee од 500 долара плаћа се и за одређене L-1 петиције.
Предложено проширење доплате од 4.000 и 4.500 долара
Посебна 9-11 Response and Biometric Entry-Exit Fee односи се само на одређене велике послодавце. Износи нису нови: доплата износи 4.000 долара за H-1B и 4.500 долара за L-1.
DHS припрема финално правило којим би се примена постојеће накнаде проширила и на H-1B и L-1 петиције за продужење статуса. Правило је ушло у финалну фазу регулаторног поступка, али DHS још није објавио финални текст нити датум ступања на снагу.
Предложено правило не би погодило сваку америчку фирму. Односило би се на послодавце који имају најмање 50 запослених у САД, при чему је више од 50 одсто њихових запослених у САД, збирно, у H-1B, L-1A или L-1B статусу.
Amended petition која не тражи продужење тренутно одобреног H-1B или L-1 статуса била би изузета од ове накнаде. Према важећем законском оквиру, накнада се примењује на релевантне петиције поднете најкасније 30. септембра 2027. године.
Колики би могао бити укупан трошак показује и процена самог DHS-а: проширење накнаде требало би да донесе око 37,9 милиона долара додатних уплата у фискалној 2026. и око 40,1 милион долара у фискалној 2027. години.
Суд блокирао обавезу од 100.000 долара за одређене H-1B петиције
Председничка прокламација из септембра 2025. увела је обавезу плаћања 100.000 долара за одређене нове H-1B петиције, али је мера касније блокирана пред федералним судом, а ту одлуку је потврдио и федерални апелациони суд.
Прокламација је предвиђала додатно плаћање од 100.000 долара уз одређене нове H-1B петиције поднете после 12.01 часова по источном времену 21. септембра 2025. године.
Ово није била универзална такса за сваку H-1B петицију нити за свако продужење. USCIS је објавио посебна правила о томе на које случајеве се ова обавеза примењивала, а на које не. За L-1 није постојала одговарајућа обавеза од 100.000 долара.
Према условима прокламације, мера је била уведена на период од 12 месеци од 21. септембра 2025. године, осим ако не би била продужена или измењена.
Брза процедура и амбасада: Ако нећете да чекате месецима, Premium Processing од 1. марта 2026. кошта додатних 2.965 долара. На самом крају, visa application fee за petition-based H, L и O категорије износи 205 долара.
Зелена карта кроз посао: Потрага за домаћим радницима и чекање у редовима
Ако планирате трајно пресељење, улази се у систем усељеничких виза, где постоје employment-based категорије EB-1, EB-2 и EB-3. Посебно је популаран EB-2 NIW (National Interest Waiver – изузеће због националног интереса), јер квалификованим стручњацима може омогућити да прескоче класично спонзорство послодавца и PERM labor certification и сами поднесу I-140 петицију, ако најпре испуњавају услове EB-2 категорије и посебне услове за NIW.
За многе друге класичне пословне зелене карте закон обавезује послодавца да прво спроведе озбиљну, ригорозну акцију потраге за домаћим кадром (PERM process).
PERM: Потрага за домаћим радницима
За професионална занимања фирма мора, између осталог, да објави прописане огласе у недељним издањима новина опште циркулације, да држи отворен job order у државној агенцији за запошљавање 30 дана, спроведе још три додатна начина регрутовања са прописане листе и постави обавезни notice of filing.
Послодавац мора да документује да за позицију није пронађен квалификован, вољан, способан и доступан амерички радник.
Према подацима Министарства рада од 7. августа 2026. године, у PERM Analyst Review поступку обрађивали су се предмети са priority date-ом из септембра 2025. Просечно време Analyst Review обраде за одлуке донете у јулу 2026. износило је 372 календарска дана.
Када PERM буде одобрен, у случајевима у којима је потребан, подноси се петиција I-140. Основна такса износи 715 долара, уз одговарајућу Asylum Program Fee када се она примењује.
Ако сте већ у САД и испуњавате услове за adjustment of status, може се поднети формулар I-485. Стандардна такса износи 1.440 долара, док за одређену децу млађу од 14 година која подносе захтев заједно са родитељем важи нижа накнада.
Колико се заиста чека на зелену карту?
Због ограниченог броја имигрантских виза, стварно време чекања зависи од preference категорије, priority date-а, земље chargeability-ја и расположивости визног броја.
Законски per-country limit није једноставно седам одсто свих зелених карти, већ седам одсто комбинованог годишњег family-sponsored и employment-based preference лимита.
Према Виза билтену (Visa Bulletin) за август 2026, Србија спада у категорију „All Chargeability Areas Except Those Listed“. У Final Action Dates табели EB-1 и EB-2 су Current, EB-3 има датум 1. септембар 2024, а Other Workers 1. април 2022. године.
Зато се не може прецизно тврдити да грађани Србије цео процес увек завршавају за две до три године.
Код земаља са великим бројем кандидата, попут Индије и Кине, чекања у појединим категоријама могу бити знатно дужа. У августу 2026. China EB-2 има Final Action Date 1. септембар 2021, China EB-3 1. јануар 2022, India EB-2 је означен као Unavailable, док је India EB-3 на 1. јануару 2014.
Имиграциона омча: Све се решава на папиру
За крај, важно је разумети да је имиграциона служба значајно пооштрила контролу документације. Све чешће се шаљу такозвани захтеви за додатне доказе (Request for Evidence), када документација не показује довољно јасно да су испуњени сви услови.
Разлике између назива радне позиције, описа посла, факултетске дипломе или других докумената могу довести до додатних питања, али саме по себи не значе аутоматско одбијање захтева. Службеници пажљиво проверавају документацију, преводе, датуме и доказе који треба да потврде квалификације кандидата и услове послодавца.
Сваки папир од првог дана зато мора бити пажљиво припремљен и међусобно усклађен, јер административне грешке и недовољни докази могу озбиљно да успоре поступак или утичу на његов исход.
Фото: Magnific
