Пут до америчке зелене карте преко брака никада није био једноставан, међутим, уз најновије измене, ова процедура је постала захтевнија него икад. За разлику од радних виза, где држава проверава само радну биографију и квалификације, овде имиграциони службеници задиру у најинтимније делове вашег живота.
Америчка имиграциона служба (U.S. Citizenship and Immigration Services) данас ради по принципу „криви сте док не докажете супротно“. Они сваки новопечени брак у старту посматрају као потенцијалну превару смишљену само због добијања папира.
Два пута до зелене карте
Којом ће бирократском стазом пар кренути, зависи искључиво од тога где се страни супружник налази у тренутку подношења прве пријаве. 
Ако страни супружник живи ван Америке, иде се на поступак који се зове конзуларна обрада (Consular Processing). Све почиње тако што амерички држављанин подноси пријаву под називом Петиција за страног рођака (Form I-130, Petition for Alien Relative). Држава овде проверава само једну ствар: да ли је брак уопште легалан и склопљен из љубави.
Када имиграциона служба то одобри, папири се селе у Национални центар за визе (National Visa Center). Ова установа врши детаљну претходну проверу свих финансијских услова које амерички супружник мора да испуни и до детаља чешља приходе америчког супружника, па тек након тога шаље досије америчкој амбасади у матичној земљи странца, где се заказује коначни интервју.
Други сценарио је промена статуса унутар Америке (Adjustment of Status). Ова опција је могућа само ако странац већ борави у САД са неком другом важећом привременом визом, попут студентске или радне. Тада пар има привилегију да све папире преда одједном, истовремено шаљу и поменуту петицију за рођака и сам захтев за регистровање сталног боравка (Form I-485, Application to Register Permanent Residence or Adjust Status). Међутим, овај пут крије огромну замку која се зове Правило од 90 дана (90-Day Rule).
Ако странац уђе у Америку са обичном туристичком визом, па се венча и преда папире за зелену карту у року краћем од 90 дана од уласка у земљу, држава аутоматски сматра да је лагао граничара на аеродрому о својим стварним намерама. Терет доказивања је тада тежи, а ако пар омане, захтев се одбија, привремена виза поништава, а странац добија доживотну забрану уласка у Америку због имиграционе преваре.
Колико траје чекање и где настају застоји?
Пролазак кроз овај систем траје месецима, а рокови зависе од гужве у државним центрима и самог статуса супружника који има папире.
Прва велика чекаоница је чекање на одобрење петиције за рођака. Ако је спонзор држављанин Америке, овај први корак траје између 10 и 14 месеци. Међутим, ако је супружник само власник зелене карте (Lawful Permanent Resident), чекање се продужава за још 1 до 2 године. Разлог су годишњи лимити по државама које сваког месеца диктира званични Имиграциони билтен за визе (Visa Bulletin).
Шта се дешава ако папири нису потпуни
Када папири код конзуларног пута стигну у Национални центар за визе (National Visa Center), почиње детаљна ревизија. На државни портал морате да прикачите изводе, пореске пријаве и уверења из полиције из свих земаља у којима сте живели дуже од 6 месеци након своје 16. године. Центру треба око 4 до 6 недеља да све то прегледа. Ако је само један папир сумњив, ако фали печат или превод овлашћеног тумача, систем шаље званичну одбијеницу. То враћа преглед на почетак и губите још најмање 4 недеље.
Када центар коначно потврди да су папири у реду, предмет иде у ред за интервју у амбасади. У мањим представништвима термин се добија за 2 месеца, док се у преоптерећеним амбасадама чека и по 6 до 8 месеци. Када се све сабере, супружник који чека визу у иностранству стиже на амерички аеродром тек 18 до 24 месеца након предаје првог папира. За парове који статус мењају унутар Америке, процес траје нешто брже – између 8 и 14 месеци.
Нови државни ценовник
Држава је недавно потпуно променила ценовник такси са циљем да парови кроз своје пријаве директно финансирају преоптерећени амерички систем азила. Имиграциона служба се издржава искључиво од ових уплата, па су трошкови отишли у небо.
Код процеса преко амбасаде, први трошак је такса за петицију за рођака (Petition for Alien Relative), која износи 625 долара ако се плаћа онлајн, односно 675 долара ако се шаље поштом. Када случај преузме Национални центар за визе (National Visa Center), плаћају се две обавезне ставке пре него што уопште добијете дозволу да прикачите папире: 120 долара за преглед финансијске гаранције (Affidavit of Support Fee) и 325 долара за саму обраду усељеничке визе (Immigrant Visa Application Fee).
Шта треба урадити пре интервјуа
Пре самог интервјуа, странац мора да плати и детаљан лекарски преглед код овлашћеног државног лекара. То кошта између 200 и 500 долара, плус додатни трошак за све вакцине које вам евентуално фале. На крају, када виза буде одобрена, плаћа се и завршна такса имиграционој служби (USCIS Immigrant Fee) у износу од 235 долара, која покрива штампање и слање саме зелене карте.
Ако се статус мења унутар Америке, трошак је још већи. Осим почетне таксе од 625 долара, за сам захтев за зелену карту плаћа се фиксних 1.440 долара (за особе од 14 до 79 година). У ову цену је урачунато и узимање отисака прстију. Ако страни супружник жели да ради или путује ван Америке током тих годину дана док чека одлуку, мора да поднесе захтев за радну дозволу (Form I-765, Application for Employment Authorization) и дозволу за путовање (Form I-131, Application for Travel Document), што додаје још 260 долара за први и 630 долара за други папир.
Лекарски преглед унутар Америке се ради на посебном формулару (Form I-693, Report of Immigration Medical Examination and Vaccination Record) и кошта између 300 и 600 долара. Када се саберу поштарине, слике и преводи, трошак износи 2.365 долара, без трошкова адвоката.
Лов на лажне бракове
Да бисте доказали да брак није склопљен због папира, држави морате доставити брдо доказа: уговоре о закупу стана на оба имена, заједничке банковне рачуне који показују свакодневне куповине, заједнички порез, рачуне за струју и телефон, као и полисе осигурања где сте обоје наведени као корисници.
Ако службеник посумња у искреност везе због било какве ситнице, неслагања у датумима или велике разлике у годинама, он покреће озбиљну истрагу познатију као Стоукс интервју (Stokes Interview). Тада инспектор одмах раздваја мужа и жену у две потпуно изоловане собе и испитује их појединачно, постављајући им идентична питања о свакодневици, а затим упоређује одговоре реч по реч.
Ова питања иду у бизарне детаље заједничког живота. Инспектор ће вас питати на којој страни кревета спава ваш партнер, ко је јутрос први устао, шта сте тачно јели за вечеру пре два дана, ко износи смеће и коју марку сапуна или пасте за зубе користите. Могу тражити да детаљно опишете распоред кухињских елемената, где стоје утичнице или шта сте једно другом поклонили за Божић.
Ако супружници дају другачије одговоре, на пример, ако један каже да је на поду спаваће собе тепих, а други да је го паркет, захтев се моментално одбија. Последице лажног брака су сурове: странац се депортује и добија доживотну забрану уласка у САД, док амерички држављанин ризикује савезну кривичну пријаву, казну до 5 година затвора и новчану казну до 250.000 долара.
Успешан пролазак интервјуа и добијање папира и даље не значе слободу од државног надзора. Амерички систем је увео сигурносни пробни период како парови не би могли да се разведу одмах чим остваре циљ.
Шта после одобрења зелене карте
Према закону, ако сте у браку краће од 2 пуне године на дан када вам је зелена карта одобрена, не добијате трајна документа. Издаје вам се такозвана Условна зелена карта (Conditional Green Card), која важи тачно 2 године и не може се продужити обичним путем.
Да би странац задржао статус, супружници морају заједно да поднесу петицију за уклањање услова боравка (Form I-751, Petition to Remove Conditions on Residence), и то у року од 90 дана пре него што истекне та друга година. Ако закасните само један дан, супружник аутоматски остаје без легалног статуса и подлеже мерама депортације.
Овај процес захтева да прикупите додатну, изузетно обимну документацију која покрива цео двогодишњи заједнички живот. Морате опет доказати да сте живели на истој адреси, заједно плаћали рачуне, путовали и заједно подносили порез за обе године. Ако је у међувремену дошло до развода, странац може сам да тражи изузеће, али тада на његова леђа пада огроман терет да докаже да је брак на почетку био искрен.
На решавање овог папира се тренутно чека невероватно дуго, између 18 и 36 месеци, током којих држава странцу продужава статус на кашичицу, годину за годину, док инспектори детаљно чешљају да ли је та љубав заиста била права.
Фото: Мagnific
