Put do američke zelene karte preko braka nikada nije bio jednostavan, međutim, uz najnovije izmene, ova procedura je postala zahtevnija nego ikad. Za razliku od radnih viza, gde država proverava samo radnu biografiju i kvalifikacije, ovde imigracioni službenici zadiru u najintimnije delove vašeg života.
Američka imigraciona služba (U.S. Citizenship and Immigration Services) danas radi po principu „krivi ste dok ne dokažete suprotno“. Oni svaki novopečeni brak u startu posmatraju kao potencijalnu prevaru smišljenu samo zbog dobijanja papira.
Dva puta do zelene karte
Kojom će birokratskom stazom par krenuti, zavisi isključivo od toga gde se strani supružnik nalazi u trenutku podnošenja prve prijave. 
Ako strani supružnik živi van Amerike, ide se na postupak koji se zove konzularna obrada (Consular Processing). Sve počinje tako što američki državljanin podnosi prijavu pod nazivom Peticija za stranog rođaka (Form I-130, Petition for Alien Relative). Država ovde proverava samo jednu stvar: da li je brak uopšte legalan i sklopljen iz ljubavi.
Kada imigraciona služba to odobri, papiri se sele u Nacionalni centar za vize (National Visa Center). Ova ustanova vrši detaljnu prethodnu proveru svih finansijskih uslova koje američki supružnik mora da ispuni i do detalja češlja prihode američkog supružnika, pa tek nakon toga šalje dosije američkoj ambasadi u matičnoj zemlji stranca, gde se zakazuje konačni intervju.
Drugi scenario je promena statusa unutar Amerike (Adjustment of Status). Ova opcija je moguća samo ako stranac već boravi u SAD sa nekom drugom važećom privremenom vizom, poput studentske ili radne. Tada par ima privilegiju da sve papire preda odjednom, istovremeno šalju i pomenutu peticiju za rođaka i sam zahtev za registrovanje stalnog boravka (Form I-485, Application to Register Permanent Residence or Adjust Status). Međutim, ovaj put krije ogromnu zamku koja se zove Pravilo od 90 dana (90-Day Rule).
Ako stranac uđe u Ameriku sa običnom turističkom vizom, pa se venča i preda papire za zelenu kartu u roku kraćem od 90 dana od ulaska u zemlju, država automatski smatra da je lagao graničara na aerodromu o svojim stvarnim namerama. Teret dokazivanja je tada teži, a ako par omane, zahtev se odbija, privremena viza poništava, a stranac dobija doživotnu zabranu ulaska u Ameriku zbog imigracione prevare.
Koliko traje čekanje i gde nastaju zastoji?
Prolazak kroz ovaj sistem traje mesecima, a rokovi zavise od gužve u državnim centrima i samog statusa supružnika koji ima papire.
Prva velika čekaonica je čekanje na odobrenje peticije za rođaka. Ako je sponzor državljanin Amerike, ovaj prvi korak traje između 10 i 14 meseci. Međutim, ako je supružnik samo vlasnik zelene karte (Lawful Permanent Resident), čekanje se produžava za još 1 do 2 godine. Razlog su godišnji limiti po državama koje svakog meseca diktira zvanični Imigracioni bilten za vize (Visa Bulletin).
Šta se dešava ako papiri nisu potpuni
Kada papiri kod konzularnog puta stignu u Nacionalni centar za vize (National Visa Center), počinje detaljna revizija. Na državni portal morate da prikačite izvode, poreske prijave i uverenja iz policije iz svih zemalja u kojima ste živeli duže od 6 meseci nakon svoje 16. godine. Centru treba oko 4 do 6 nedelja da sve to pregleda. Ako je samo jedan papir sumnjiv, ako fali pečat ili prevod ovlašćenog tumača, sistem šalje zvaničnu odbijenicu. To vraća pregled na početak i gubite još najmanje 4 nedelje.
Kada centar konačno potvrdi da su papiri u redu, predmet ide u red za intervju u ambasadi. U manjim predstavništvima termin se dobija za 2 meseca, dok se u preopterećenim ambasadama čeka i po 6 do 8 meseci. Kada se sve sabere, supružnik koji čeka vizu u inostranstvu stiže na američki aerodrom tek 18 do 24 meseca nakon predaje prvog papira. Za parove koji status menjaju unutar Amerike, proces traje nešto brže – između 8 i 14 meseci.
Novi državni cenovnik
Država je nedavno potpuno promenila cenovnik taksi sa ciljem da parovi kroz svoje prijave direktno finansiraju preopterećeni američki sistem azila. Imigraciona služba se izdržava isključivo od ovih uplata, pa su troškovi otišli u nebo.
Kod procesa preko ambasade, prvi trošak je taksa za peticiju za rođaka (Petition for Alien Relative), koja iznosi 625 dolara ako se plaća onlajn, odnosno 675 dolara ako se šalje poštom. Kada slučaj preuzme Nacionalni centar za vize (National Visa Center), plaćaju se dve obavezne stavke pre nego što uopšte dobijete dozvolu da prikačite papire: 120 dolara za pregled finansijske garancije (Affidavit of Support Fee) i 325 dolara za samu obradu useljeničke vize (Immigrant Visa Application Fee).
Šta treba uraditi pre intervjua
Pre samog intervjua, stranac mora da plati i detaljan lekarski pregled kod ovlašćenog državnog lekara. To košta između 200 i 500 dolara, plus dodatni trošak za sve vakcine koje vam eventualno fale. Na kraju, kada viza bude odobrena, plaća se i završna taksa imigracionoj službi (USCIS Immigrant Fee) u iznosu od 235 dolara, koja pokriva štampanje i slanje same zelene karte.
Ako se status menja unutar Amerike, trošak je još veći. Osim početne takse od 625 dolara, za sam zahtev za zelenu kartu plaća se fiksnih 1.440 dolara (za osobe od 14 do 79 godina). U ovu cenu je uračunato i uzimanje otisaka prstiju. Ako strani supružnik želi da radi ili putuje van Amerike tokom tih godinu dana dok čeka odluku, mora da podnese zahtev za radnu dozvolu (Form I-765, Application for Employment Authorization) i dozvolu za putovanje (Form I-131, Application for Travel Document), što dodaje još 260 dolara za prvi i 630 dolara za drugi papir.
Lekarski pregled unutar Amerike se radi na posebnom formularu (Form I-693, Report of Immigration Medical Examination and Vaccination Record) i košta između 300 i 600 dolara. Kada se saberu poštarine, slike i prevodi, trošak iznosi 2.365 dolara, bez troškova advokata.
Lov na lažne brakove
Da biste dokazali da brak nije sklopljen zbog papira, državi morate dostaviti brdo dokaza: ugovore o zakupu stana na oba imena, zajedničke bankovne račune koji pokazuju svakodnevne kupovine, zajednički porez, račune za struju i telefon, kao i polise osiguranja gde ste oboje navedeni kao korisnici.
Ako službenik posumnja u iskrenost veze zbog bilo kakve sitnice, neslaganja u datumima ili velike razlike u godinama, on pokreće ozbiljnu istragu poznatiju kao Stouks intervju (Stokes Interview). Tada inspektor odmah razdvaja muža i ženu u dve potpuno izolovane sobe i ispituje ih pojedinačno, postavljajući im identična pitanja o svakodnevici, a zatim upoređuje odgovore reč po reč.
Ova pitanja idu u bizarne detalje zajedničkog života. Inspektor će vas pitati na kojoj strani kreveta spava vaš partner, ko je jutros prvi ustao, šta ste tačno jeli za večeru pre dva dana, ko iznosi smeće i koju marku sapuna ili paste za zube koristite. Mogu tražiti da detaljno opišete raspored kuhinjskih elemenata, gde stoje utičnice ili šta ste jedno drugom poklonili za Božić.
Ako supružnici daju drugačije odgovore, na primer, ako jedan kaže da je na podu spavaće sobe tepih, a drugi da je go parket, zahtev se momentalno odbija. Posledice lažnog braka su surove: stranac se deportuje i dobija doživotnu zabranu ulaska u SAD, dok američki državljanin rizikuje saveznu krivičnu prijavu, kaznu do 5 godina zatvora i novčanu kaznu do 250.000 dolara.
Uspešan prolazak intervjua i dobijanje papira i dalje ne znače slobodu od državnog nadzora. Američki sistem je uveo sigurnosni probni period kako parovi ne bi mogli da se razvedu odmah čim ostvare cilj.
Šta posle odobrenja zelene karte
Prema zakonu, ako ste u braku kraće od 2 pune godine na dan kada vam je zelena karta odobrena, ne dobijate trajna dokumenta. Izdaje vam se takozvana Uslovna zelena karta (Conditional Green Card), koja važi tačno 2 godine i ne može se produžiti običnim putem.
Da bi stranac zadržao status, supružnici moraju zajedno da podnesu peticiju za uklanjanje uslova boravka (Form I-751, Petition to Remove Conditions on Residence), i to u roku od 90 dana pre nego što istekne ta druga godina. Ako zakasnite samo jedan dan, supružnik automatski ostaje bez legalnog statusa i podleže merama deportacije.
Ovaj proces zahteva da prikupite dodatnu, izuzetno obimnu dokumentaciju koja pokriva ceo dvogodišnji zajednički život. Morate opet dokazati da ste živeli na istoj adresi, zajedno plaćali račune, putovali i zajedno podnosili porez za obe godine. Ako je u međuvremenu došlo do razvoda, stranac može sam da traži izuzeće, ali tada na njegova leđa pada ogroman teret da dokaže da je brak na početku bio iskren.
Na rešavanje ovog papira se trenutno čeka neverovatno dugo, između 18 i 36 meseci, tokom kojih država strancu produžava status na kašičicu, godinu za godinu, dok inspektori detaljno češljaju da li je ta ljubav zaista bila prava.
Foto: Magnific
