У првом делу интервјуа за „Чикаго на длану“ Вукша Драговић, оснивач „Српских суверениста“, говорио је о страном финансирању невладиног сектора у Србији, подацима Народне банке Србије и мрежи коју назива „НВО хидром“.
У другом делу разговора фокус пребацујемо на питање које је посебно важно за нашу публику у Сједињеним Америчким Државама: како Срби у дијаспори могу да знају коме заиста шаљу новац када помажу организацијама, фондацијама и различитим иницијативама у Србији?
Драговић говори о томе шта би, по његовом мишљењу, требало проверити пре донације, наводи примере организација које сматра политички спорним, објашњава какве законске промене „Српски суверенисти“ планирају да предложе и где повлачи границу између легитимног цивилног друштва и политичког деловања. 
6. Ово је тема која је посебно важна нашим читаоцима у Америци. Срби у дијаспори сваке године шаљу милионе долара у Србију – хуманитарним организацијама, фондацијама, удружењима и различитим иницијативама. Колико је реално да неко ко искрено жели да помогне Србији, а да тога није ни свестан, посредно финансира организацију чији рад Ви сматрате политички спорним или супротним интересима Србије? Да ли сте у свом истраживању наилазили на такве примере?
Да ме неко не схвати погрешно – у Србији постоје дивне невладине организације које се баве хуманитарним радом и сматрам да би и сама држава могла да им пружи подршку. Међутим, постоје и оне које се представљају као такве, а донације грађана – укључујући и оне из дијаспоре – користе као покриће за уплив страног новца којим финансирају своје политичко деловање.
Не може се донацијама грађана рушити власт у било којој држави. То је једноставно неозбиљно.
Због тога је реално да неко ко искрено жели да помогне Србији, а да тога није ни свестан, посредно финансира организацију чији рад сматрамо политички спорним или супротним интересима земље.
Грађани, посебно они у дијаспори, требало би да обрате пажњу на појављивање ових организација у медијима и на политичке поруке које шаљу. Ако се баве политиком, у готово свим случајевима је њихов хуманитарни и друштвено корисни рад само покриће за прикупљање симпатија и средстава.
У свом истраживању наилазили смо на такве примере.
Узмите Саву Манојловића и покрет „Крени – Промени“. На први поглед делују као неко ко се бори за очување животне средине и побољшање општег стања у држави. Док су били невладина организација, новац су, између осталог, добијали од Рокфелера.
Када су постали политички субјект, Закон о финансирању политичких активности им забрањује такво финансирање, па они оснивају нове невладине организације на истој адреси – попут „Србија у покрету“ – преко којих примају новац из иностранства и на тај начин финансирају своје политичко деловање.
Пре неких месец дана су на друштвеним мрежама објавили да имају проблеме са финансирањем 13 канцеларија које користе. Међутим, ако погледате просечну плату на АПР-у у „Крени – Промени“, видећете да она износи 500.000 динара, што је приближно 4.900 долара.
7. Шта би, по Вашем мишљењу, сваки Србин у Америци требало да провери пре него што уплати новац некој организацији? Како да разликује истински хуманитарни рад од организација које, како тврдите, имају и политичку агенду?
Начин њиховог деловања је кључан. Ако нека организација има јасну политичку конотацију и истовремено је добро организована, најчешће је финансирана или под директном контролом одређених невладиних организација. То вам могу потврдити из личног искуства, као неко ко је на опозиционој сцени у Србији већ десет година.
Реално је да деловање мале групе храбрих појединаца буде на нивоу гериле – без озбиљне инфраструктуре и без лаког приступа медијима. Чим се таква иницијатива појави на Н1, Новој С, у листу Данас или било ком другом опозиционом медију, знајте да је „њихова“. Ти медији и организације не дозвољавају да се профилише било ко ко није под њиховом контролом.
То сам и сам осетио. У протеклих десет година исти медији су ме небројено пута цитирали, али готово никада ме нису навели као извор, а камоли да ме позову да изнесем мишљење. Наш покрет постоји свега неколико месеци (иако су припреме трајале годинама), а када погледате наш студио и број људи у организацији, јасно је да смо и даље на нивоу гериле.
Шта Срби у Америци треба да провере пре донације
Зато би сваки Србин у Америци, пре него што уплати новац, требало да провери управо начин деловања организације којој жели да помогне. Обратите пажњу на следеће:
- да ли се бави искључиво хуманитарним радом или шаље и политичке поруке,
- да ли се појављује искључиво у одређеним опозиционим медијима,
- да ли избегава сваки дијалог са државом или тражи помоћ и да ли уопште нуди решење проблема.
Ја сам увек критиковао власт, али сам у појединим случајевима наилазио на разумевање и брзу реакцију.
Један прост пример: објавио сам да у Породилишту „Народни фронт“ ниједна једина клима не ради. Критика је постала вирална и власт је у року од два дана заменила све клима-уређаје.
Ако нека организација делује искључиво опозиционо и одбија било какав разговор или помоћ државе, онда јој циљ није решавање проблема, већ његова политичка експлоатација ради кампање.
Истински хуманитарни рад се разликује управо по томе што тражи конкретно решење, а не само политичку корист. Нико вам за то неће рећи хвала, али неко ко се заиста бави друштвеним радом то и не очекује.
8. Очигледно је да је проблем страног финансирања невладиног сектора озбиљан. Шта би, по Вашем мишљењу, држава Србија требало да уради како би читав систем био транспарентнији и како би грађани знали ко финансира организације које делују у Србији?
Проблем страног финансирања невладиног сектора је заиста озбиљан. По нашем мишљењу, држава Србија треба да уведе јасна и обавезујућа правила која ће цео систем учинити знатно транспарентнијим, како би грађани у сваком тренутку могли да знају ко финансира организације које делују у Србији.
У наредном периоду ћемо изаћи са конкретним предлозима шта све треба променити – како би рад невладиних организација постао транспарентан, али и како би се спречило њихово политичко деловање и тиме умањио њихов уцењивачки капацитет према извршној власти.
За сада нећемо самостално израђивати законска решења нити прикупљати потписе кроз народне иницијативе. Израда закона кошта значајна средства, а и сама овера потписа за увођење иницијативе у скупштинску процедуру представља велики трошак. Први корак биће да изађемо са идејом и затражимо помоћ и подршку државе. То је нормалан и одговоран приступ када неко заиста жели да се нешто промени, а не само да води политичку кампању.
Ако подршка државе изостане, онда ћемо кренути у кампању за прикупљање средстава за израду законских решења и народну иницијативу за прикупљање потписа.
Радимо на предлогу измена сета закона који би невладине организације довео у ред. Паралелно припремамо и веб-сајт на којем ће бити груписани сви људи из невладиних организација који се активно мешају у политички живот Србије.
Циљ је да грађани могу лако да утврде ко је са киме повезан, а не да им се ти исти људи представљају као неутрални аналитичари или професори.
Није спорна сама промена власти, већ начин на који до ње долази и начин на који се кандидати и организације представљају јавности. „Мачка у џаку“ попут такозване студентске листе – где се тражи подршка, а не каже се јасно ко су и за шта се залажу – за мене је потпуно неприхватљива. Коме је свеједно ко ће доћи на власт, тај не воли своју државу и не води рачуна о њој.
9. Ваши критичари кажу да је свака критика страног финансирања заправо напад на цивилно друштво. Где Ви повлачите границу? Шта је, по Вашем мишљењу, легитиман рад невладине организације, а шта представља политички утицај који грађани имају право да знају ко финансира?
Ми од њих не тражимо ништа што нисмо спремни и сами да урадимо. Све донације које наше удружење „Српски суверенисти“ добија на рачун објављујемо сваког месеца, заједно са рачунима на шта је новац утрошен.
Регистровали смо се и као произвођачи медијског садржаја како бисмо себи наметнули обавезу да сваку новчану помоћ од стране државних органа или предузећа у којима је држава сувласник морамо одмах истаћи на сајту АПР-а. Ако то можемо ми, не видим разлога зашто не би могли и они.
Једно од законских решења које ћемо тражити управо је такав регистар за медије који се финансирају из иностранства, како би грађани у реалном времену могли да виде ко им даје новац.
Такође ћемо тражити да сви медији на својим порталима и у телевизијском садржају обавезно истакну ко их финансира. Ако их финансира држава, у углу екрана мораће да пише „Медијски садржај суфинансиран од стране државе Србије“. Ако их финансирају странци, мораће да пише „Медијски садржај под страним утицајем“. Грађани морају да знају ко финансира програм који гледају.
Што се тиче оптужби да је наша критика напад на цело цивилно друштво – то једноставно не одговара истини. Као што сам већ рекао, око 200 невладиних организација учествује у овој обојеној револуцији и промоцији „Студентског покрета“ и ми ћемо се бавити искључиво њима. Невладине организације које се баве хуманитарним и друштвено корисним радом, без уплива у политички живот, уопште не обрађујемо.
Граница је јасна: легитиман рад невладине организације је онај који се бави хуманитарним, еколошким или другим друштвено корисним активностима без политичке агенде.
10. За крај, шта бисте поручили Србима у Америци који желе да помогну својој отаџбини? Како да буду сигурни да њихов новац заиста служи циљу због којег су га послали и да не заврши у организацијама чији рад не би подржали да знају ко их финансира и шта раде?
Србима у Америци који желе да помогну својој отаџбини препоручујем да запрате мој налог на мрежи X (бивши Твитер) и редовно прате којима се невладиним организацијама бавимо. Јасно истичемо шта оне раде и на који начин су умешане у политичка дешавања.
Такође могу да запрате и мој Јутјуб канал, где пратимо политичка збивања у Србији и трудимо се да сваке суботе објавимо нове организације и појединце повезане са обојеном револуцијом. Ми смо мапирање спорних невладиних организација извршили искључиво на основу њиховог политичког деловања и појављивања у медијима. Све невладине организације и појединце које смо до сада обрадили могу да погледају на следећем линку:
На тај начин могу бити сигурнији да њихов новац заиста служи циљу због којег су га послали и да не заврши у организацијама чији рад не би подржали да су унапред знали ко их финансира и шта тачно раде.
Фото: Printscreen
