Ko je pre desetak godina često putovao avionom preko Atlantika, verovatno pamti da su putnici u ekonomskoj klasi tokom leta dobijali dva obroka, a između njih piće i nešto za užinu. Danas je ponuda kod mnogih aviokompanija znatno skromnija. Drugi obrok je često zamenjen sendvičem, pecivom, keksom ili nekim grickalicama.
Ipak, ponuda se razlikuje od kompanije do kompanije. British Airways i United i dalje na pojedinim dugim letovima služe dva obroka. Ipak, kod nekih aviokompanija jasno se vidi da je količina hrane koju putnici dobijaju tokom leta smanjena.
Dobar primer je Lufthansa. Ona je još krajem 2019. godine, pre pandemije, ukinula drugi topli obrok na dugim letovima u ekonomskoj i premijum ekonomskoj klasi i zamenila ga jednostavnijim hladnim obrokom. Danas putnici posle glavnog obroka, u zavisnosti od dužine leta, dobijaju još jedan manji topli ili hladni obrok, dok se dodatna užina ne služi na svim linijama. 
Dakle, štednja na hrani u avionima nije počela sa pandemijom. Pojedine kompanije počele su da smanjuju ponudu i ranije, ali je kovid taj trend ubrzao.
Kovid je promenio pravila
Kada je 2020. godine počela pandemija, aviokompanije su dodatno smanjile uslugu tokom leta. Ovoga puta razlog nije bila samo ušteda, već i nastojanje da se što više ograniči kontakt između putnika i posade.
Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (International Air Transport Association – IATA) preporučivalo je da se usluga u avionu svede na neophodno i da se putnicima češće služi unapred upakovana hrana. Slične preporuke davala je i Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (International Civil Aviation Organization – ICAO), posebno kada je reč o služenju hrane i pića.
U vreme pandemije za takve mere postojali su zdravstveni razlozi. Međutim, one su istovremeno pokazale aviokompanijama da putovanje mogu da organizuju i sa manje hrane i jednostavnijom uslugom.
Pandemija je prošla i većina ograničenja je ukinuta, ali se ponuda hrane u mnogim avionima nije vratila na ono što je bila ranije.
Kada „drugi obrok“ više ne znači isto
Danas nije lako ni utvrditi koliko obroka putnik zapravo dobija tokom dugog leta, jer se ponuda znatno razlikuje od kompanije do kompanije.
British Airways, na primer, putnicima u ekonomskoj klasi nudi glavni obrok, grickalice tokom leta i još jedan obrok na dužim linijama. United takođe služi glavni obrok i još jedan pred sletanje, dok se na letovima dužim od 12 sati dobija i dodatni sendvič.
KLM na interkontinentalnim letovima služi toplo jelo, salatu i desert, a na letovima dužim od deset sati i dodatnu užinu ili sendvič. Ponuda je ranije bila bogatija. Kada je 2018. godine predstavljao novi meni za ekonomsku klasu, KLM je putnicima nudio veliki topli obrok, salatu i desert, kao i veći izbor sladoleda, slatkiša i slanih grickalica tokom dužih letova.
Zato ni podatak da aviokompanija služi „dva obroka“ ne govori mnogo o tome koliko hrane putnik zaista dobija. Drugi obrok može da bude pun tanjir toplog jela, sa prilogom i desertom, ali i sendvič ili manja užina pred sletanje.
Koliko aviokompaniju zaista košta jedan obrok
Na prvi pogled može da deluje čudno da velika aviokompanija štedi na jednom obroku, sendviču ili desertu. Međutim, trošak obroka nije samo cena hrane koja se nalazi na tanjiru.
Hranu treba nabaviti, pripremiti, upakovati, ohladiti i dopremiti do aerodroma, a zatim ukrcati i smestiti u avion. Tu su i troškovi posuđa, pribora, kolica i pića. Posle obroka ostatke i ambalažu treba sakupiti, istovariti i zbrinuti.
Koliki je to posao pokazuje i podatak da je Gategroup, jedna od najvećih svetskih kompanija koje snabdevaju avio-prevoznike hranom, samo u 2025. godini ostvario prihod od 5,61 milijardu evra.
Zato zamena kompletnog drugog obroka manjom užinom donosi više ušteda od same razlike u ceni hrane. Potrebno je manje namirnica i ambalaže, zauzima se manje prostora u avionu i ostaje manje otpada. Razlika po jednom putniku možda nije velika, ali kada se pomnoži sa stotinama putnika na svakom letu i hiljadama letova godišnje, ušteda može biti značajna.
Šta se dešava sa hranom koju putnici ne pojedu
Veliki problem za aviokompanije predstavlja i hrana koja se ne pojede. Kompanija mora unapred da obezbedi dovoljno obroka za putnike, iako ne može tačno da zna koliko će ih zaista biti pojedeno.
Prema proceni IATA, u putničkim kabinama je 2023. godine nastalo oko 3,6 miliona tona otpada, odnosno u proseku 0,94 kilograma po putniku. Ranija analiza otpada sa letova na londonskom aerodromu Heathrow pokazala je da su čak 23 odsto činili neotvorena hrana i piće.
To je za aviokompanije dvostruki trošak: prvo plaćaju nabavku, pripremu i utovar hrane, a zatim i uklanjanje onoga što putnici nisu pojeli.
Zbog toga sve veći značaj ima mogućnost da putnici unapred izaberu obrok. Tako kompanija može preciznije da proceni koliko joj je hrane potrebno, da manje baca i istovremeno smanji troškove.
Nova ekonomija avionske karte
Promene u ponudi hrane deo su mnogo šire promene u načinu na koji aviokompanije posluju. Mnoge usluge koje su nekada bile uključene u cenu karte danas se plaćaju posebno. To važi za izbor sedišta, prioritetno ukrcavanje i brojne druge pogodnosti.
Takav način poslovanja aviokompanijama donosi ogroman novac. Prema prognozi IATA, u 2026. godini od dodatnih i ostalih usluga trebalo bi da ostvare oko 165 milijardi dolara prihoda, što je 12,6 odsto više nego prethodne godine.
Naravno, najveći deo tog novca ne dolazi od prodaje hrane. Ovaj podatak, međutim, pokazuje koliko su dodatne usluge postale važne za poslovanje aviokompanija. Umesto da sve bude uključeno u cenu karte, sve više usluga se izdvaja i posebno naplaćuje. Tako kompanije nastoje da od svakog putovanja ostvare što veći prihod.
Hrana nije nestala – preselila se u skuplji deo aviona
Razlika je još uočljivija kada se uporede ekonomska i biznis klasa. Dok se u ekonomskoj klasi štedi i na drugom obroku, u biznis i prvoj klasi hrana je važan deo usluge kojom aviokompanije opravdavaju mnogo skuplje karte.
Air France je, na primer, 2026. godine predstavio nove deserte za putnike u biznis klasi koje je osmislila poznata francuska poslastičarka Nina Métayer. Lufthansa putnicima u prvoj klasi nudi kavijar, šampanjac Veuve Clicquot La Grande Dame i obroke koji se služe u porcelanskom posuđu.
Razlog je jednostavan. U ekonomskoj klasi aviokompanija nastoji da troškove hrane drži što nižim. U biznis i prvoj klasi, gde karta može da košta nekoliko hiljada dolara, kvalitetna hrana postaje jedan od razloga zbog kojih je putnik spreman da plati više.
Zanimljiv primer je i premijum ekonomska klasa. British Airways među pogodnostima svoje World Traveller Plus ponude posebno navodi dva obroka tokom leta. Tako nešto što je nekada bilo uobičajeno na dugim letovima u ekonomskoj klasi danas može da bude jedan od razloga za kupovinu skuplje karte.
Štednja na obrocima kao deo nove poslovne politike
Aviokompanije nisu ukinule hranu na dugim letovima, ali su kod mnogih prevoznika obroci postali jednostavniji, a drugi obrok znatno skromniji. Iza te promene ne stoji jedan razlog. Kompanije pokušavaju da smanje troškove nabavke i pripreme hrane, količinu otpada i sve ostale troškove koji prate avionski ketering.
Istovremeno, razlika u usluzi između ekonomske i ostalih klasa postaje sve veća. Dok se u ekonomskoj klasi računa koliko može da se uštedi na svakom obroku, hrana u biznis i prvoj klasi postaje deo ponude kojom se putnici privlače da plate skuplju kartu.
Zato skromniji obroci nisu samo posledica štednje na hrani. Oni su deo nove poslovne politike u avio-industriji, u kojoj kompanije nastoje da osnovnu uslugu učine što jeftinijom, a da istovremeno što više zarade na putnicima koji žele više udobnosti i bolju uslugu.
Foto: Magnific
