U prvom delu intervjua za „Čikago na dlanu“ Vukša Dragović, osnivač „Srpskih suverenista“, govorio je o stranom finansiranju nevladinog sektora u Srbiji, podacima Narodne banke Srbije i mreži koju naziva „NVO hidrom“.
U drugom delu razgovora fokus prebacujemo na pitanje koje je posebno važno za našu publiku u Sjedinjenim Američkim Državama: kako Srbi u dijaspori mogu da znaju kome zaista šalju novac kada pomažu organizacijama, fondacijama i različitim inicijativama u Srbiji?
Dragović govori o tome šta bi, po njegovom mišljenju, trebalo proveriti pre donacije, navodi primere organizacija koje smatra politički spornim, objašnjava kakve zakonske promene „Srpski suverenisti“ planiraju da predlože i gde povlači granicu između legitimnog civilnog društva i političkog delovanja. 
6. Ovo je tema koja je posebno važna našim čitaocima u Americi. Srbi u dijaspori svake godine šalju milione dolara u Srbiju – humanitarnim organizacijama, fondacijama, udruženjima i različitim inicijativama. Koliko je realno da neko ko iskreno želi da pomogne Srbiji, a da toga nije ni svestan, posredno finansira organizaciju čiji rad Vi smatrate politički spornim ili suprotnim interesima Srbije? Da li ste u svom istraživanju nailazili na takve primere?
Da me neko ne shvati pogrešno – u Srbiji postoje divne nevladine organizacije koje se bave humanitarnim radom i smatram da bi i sama država mogla da im pruži podršku. Međutim, postoje i one koje se predstavljaju kao takve, a donacije građana – uključujući i one iz dijaspore – koriste kao pokriće za upliv stranog novca kojim finansiraju svoje političko delovanje.
Ne može se donacijama građana rušiti vlast u bilo kojoj državi. To je jednostavno neozbiljno.
Zbog toga je realno da neko ko iskreno želi da pomogne Srbiji, a da toga nije ni svestan, posredno finansira organizaciju čiji rad smatramo politički spornim ili suprotnim interesima zemlje.
Građani, posebno oni u dijaspori, trebalo bi da obrate pažnju na pojavljivanje ovih organizacija u medijima i na političke poruke koje šalju. Ako se bave politikom, u gotovo svim slučajevima je njihov humanitarni i društveno korisni rad samo pokriće za prikupljanje simpatija i sredstava.
U svom istraživanju nailazili smo na takve primere.
Uzmite Savu Manojlovića i pokret „Kreni – Promeni“. Na prvi pogled deluju kao neko ko se bori za očuvanje životne sredine i poboljšanje opšteg stanja u državi. Dok su bili nevladina organizacija, novac su, između ostalog, dobijali od Rokfelera.
Kada su postali politički subjekt, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti im zabranjuje takvo finansiranje, pa oni osnivaju nove nevladine organizacije na istoj adresi – poput „Srbija u pokretu“ – preko kojih primaju novac iz inostranstva i na taj način finansiraju svoje političko delovanje.
Pre nekih mesec dana su na društvenim mrežama objavili da imaju probleme sa finansiranjem 13 kancelarija koje koriste. Međutim, ako pogledate prosečnu platu na APR-u u „Kreni – Promeni“, videćete da ona iznosi 500.000 dinara, što je približno 4.900 dolara.
7. Šta bi, po Vašem mišljenju, svaki Srbin u Americi trebalo da proveri pre nego što uplati novac nekoj organizaciji? Kako da razlikuje istinski humanitarni rad od organizacija koje, kako tvrdite, imaju i političku agendu?
Način njihovog delovanja je ključan. Ako neka organizacija ima jasnu političku konotaciju i istovremeno je dobro organizovana, najčešće je finansirana ili pod direktnom kontrolom određenih nevladinih organizacija. To vam mogu potvrditi iz ličnog iskustva, kao neko ko je na opozicionoj sceni u Srbiji već deset godina.
Realno je da delovanje male grupe hrabrih pojedinaca bude na nivou gerile – bez ozbiljne infrastrukture i bez lakog pristupa medijima. Čim se takva inicijativa pojavi na N1, Novoj S, u listu Danas ili bilo kom drugom opozicionom mediju, znajte da je „njihova“. Ti mediji i organizacije ne dozvoljavaju da se profiliše bilo ko ko nije pod njihovom kontrolom.
To sam i sam osetio. U proteklih deset godina isti mediji su me nebrojeno puta citirali, ali gotovo nikada me nisu naveli kao izvor, a kamoli da me pozovu da iznesem mišljenje. Naš pokret postoji svega nekoliko meseci (iako su pripreme trajale godinama), a kada pogledate naš studio i broj ljudi u organizaciji, jasno je da smo i dalje na nivou gerile.
Šta Srbi u Americi treba da provere pre donacije
Zato bi svaki Srbin u Americi, pre nego što uplati novac, trebalo da proveri upravo način delovanja organizacije kojoj želi da pomogne. Obratite pažnju na sledeće:
- da li se bavi isključivo humanitarnim radom ili šalje i političke poruke,
- da li se pojavljuje isključivo u određenim opozicionim medijima,
- da li izbegava svaki dijalog sa državom ili traži pomoć i da li uopšte nudi rešenje problema.
Ja sam uvek kritikovao vlast, ali sam u pojedinim slučajevima nailazio na razumevanje i brzu reakciju.
Jedan prost primer: objavio sam da u Porodilištu „Narodni front“ nijedna jedina klima ne radi. Kritika je postala viralna i vlast je u roku od dva dana zamenila sve klima-uređaje.
Ako neka organizacija deluje isključivo opoziciono i odbija bilo kakav razgovor ili pomoć države, onda joj cilj nije rešavanje problema, već njegova politička eksploatacija radi kampanje.
Istinski humanitarni rad se razlikuje upravo po tome što traži konkretno rešenje, a ne samo političku korist. Niko vam za to neće reći hvala, ali neko ko se zaista bavi društvenim radom to i ne očekuje.
8. Očigledno je da je problem stranog finansiranja nevladinog sektora ozbiljan. Šta bi, po Vašem mišljenju, država Srbija trebalo da uradi kako bi čitav sistem bio transparentniji i kako bi građani znali ko finansira organizacije koje deluju u Srbiji?
Problem stranog finansiranja nevladinog sektora je zaista ozbiljan. Po našem mišljenju, država Srbija treba da uvede jasna i obavezujuća pravila koja će ceo sistem učiniti znatno transparentnijim, kako bi građani u svakom trenutku mogli da znaju ko finansira organizacije koje deluju u Srbiji.
U narednom periodu ćemo izaći sa konkretnim predlozima šta sve treba promeniti – kako bi rad nevladinih organizacija postao transparentan, ali i kako bi se sprečilo njihovo političko delovanje i time umanjio njihov ucenjivački kapacitet prema izvršnoj vlasti.
Za sada nećemo samostalno izrađivati zakonska rešenja niti prikupljati potpise kroz narodne inicijative. Izrada zakona košta značajna sredstva, a i sama overa potpisa za uvođenje inicijative u skupštinsku proceduru predstavlja veliki trošak. Prvi korak biće da izađemo sa idejom i zatražimo pomoć i podršku države. To je normalan i odgovoran pristup kada neko zaista želi da se nešto promeni, a ne samo da vodi političku kampanju.
Ako podrška države izostane, onda ćemo krenuti u kampanju za prikupljanje sredstava za izradu zakonskih rešenja i narodnu inicijativu za prikupljanje potpisa.
Radimo na predlogu izmena seta zakona koji bi nevladine organizacije doveo u red. Paralelno pripremamo i veb-sajt na kojem će biti grupisani svi ljudi iz nevladinih organizacija koji se aktivno mešaju u politički život Srbije.
Cilj je da građani mogu lako da utvrde ko je sa kime povezan, a ne da im se ti isti ljudi predstavljaju kao neutralni analitičari ili profesori.
Nije sporna sama promena vlasti, već način na koji do nje dolazi i način na koji se kandidati i organizacije predstavljaju javnosti. „Mačka u džaku“ poput takozvane studentske liste – gde se traži podrška, a ne kaže se jasno ko su i za šta se zalažu – za mene je potpuno neprihvatljiva. Kome je svejedno ko će doći na vlast, taj ne voli svoju državu i ne vodi računa o njoj.
9. Vaši kritičari kažu da je svaka kritika stranog finansiranja zapravo napad na civilno društvo. Gde Vi povlačite granicu? Šta je, po Vašem mišljenju, legitiman rad nevladine organizacije, a šta predstavlja politički uticaj koji građani imaju pravo da znaju ko finansira?
Mi od njih ne tražimo ništa što nismo spremni i sami da uradimo. Sve donacije koje naše udruženje „Srpski suverenisti“ dobija na račun objavljujemo svakog meseca, zajedno sa računima na šta je novac utrošen.
Registrovali smo se i kao proizvođači medijskog sadržaja kako bismo sebi nametnuli obavezu da svaku novčanu pomoć od strane državnih organa ili preduzeća u kojima je država suvlasnik moramo odmah istaći na sajtu APR-a. Ako to možemo mi, ne vidim razloga zašto ne bi mogli i oni.
Jedno od zakonskih rešenja koje ćemo tražiti upravo je takav registar za medije koji se finansiraju iz inostranstva, kako bi građani u realnom vremenu mogli da vide ko im daje novac.
Takođe ćemo tražiti da svi mediji na svojim portalima i u televizijskom sadržaju obavezno istaknu ko ih finansira. Ako ih finansira država, u uglu ekrana moraće da piše „Medijski sadržaj sufinansiran od strane države Srbije“. Ako ih finansiraju stranci, moraće da piše „Medijski sadržaj pod stranim uticajem“. Građani moraju da znaju ko finansira program koji gledaju.
Što se tiče optužbi da je naša kritika napad na celo civilno društvo – to jednostavno ne odgovara istini. Kao što sam već rekao, oko 200 nevladinih organizacija učestvuje u ovoj obojenoj revoluciji i promociji „Studentskog pokreta“ i mi ćemo se baviti isključivo njima. Nevladine organizacije koje se bave humanitarnim i društveno korisnim radom, bez upliva u politički život, uopšte ne obrađujemo.
Granica je jasna: legitiman rad nevladine organizacije je onaj koji se bavi humanitarnim, ekološkim ili drugim društveno korisnim aktivnostima bez političke agende.
10. Za kraj, šta biste poručili Srbima u Americi koji žele da pomognu svojoj otadžbini? Kako da budu sigurni da njihov novac zaista služi cilju zbog kojeg su ga poslali i da ne završi u organizacijama čiji rad ne bi podržali da znaju ko ih finansira i šta rade?
Srbima u Americi koji žele da pomognu svojoj otadžbini preporučujem da zaprate moj nalog na mreži X (bivši Tviter) i redovno prate kojima se nevladinim organizacijama bavimo. Jasno ističemo šta one rade i na koji način su umešane u politička dešavanja.
Takođe mogu da zaprate i moj Jutjub kanal, gde pratimo politička zbivanja u Srbiji i trudimo se da svake subote objavimo nove organizacije i pojedince povezane sa obojenom revolucijom. Mi smo mapiranje spornih nevladinih organizacija izvršili isključivo na osnovu njihovog političkog delovanja i pojavljivanja u medijima. Sve nevladine organizacije i pojedince koje smo do sada obradili mogu da pogledaju na sledećem linku:
Na taj način mogu biti sigurniji da njihov novac zaista služi cilju zbog kojeg su ga poslali i da ne završi u organizacijama čiji rad ne bi podržali da su unapred znali ko ih finansira i šta tačno rade.
Foto: Printscreen
