Šta je PISA test?
PISA (Programme for International Student Assessment – Program za međunarodnu procenu učenika) predstavlja najveće i najpoznatije međunarodno testiranje učenika, čiji je cilj procena uspešnosti obrazovnih sistema različitih zemalja. Od 2000. godine, na svake tri godine, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD – Organisation for Economic Co-operation and Development) sprovodi testiranje na uzorku većem od 600.000 petnaestogodišnjaka iz više od 80 država.
Za razliku od uobičajenih školskih provera znanja, koje se uglavnom oslanjaju na reprodukciju gradiva, PISA se usmerava na funkcionalnu pismenost, sposobnost učenika da stečeno znanje primene u konkretnim, svakodnevnim situacijama. Drugim rečima, umesto provere onoga što je zapamćeno, u prvi plan se stavlja pitanje da li učenik ume da to znanje upotrebi kada se suoči sa problemom van školskog konteksta.
Test obuhvata tri ključne oblasti: matematičku, čitalačku i naučnu pismenost. Zadaci su osmišljeni tako da odražavaju realne životne situacije, a ne apstraktne i izolovane školske primere.
Na taj način PISA ne meri samo školsko znanje, već i ono što od njega ostaje kada se udžbenici zatvore, sposobnost kritičkog razmišljanja i rešavanja problema u svakodnevnom životu.
Testiranje se sprovodi na pažljivo odabranom, reprezentativnom uzorku od približno 5.000 do 10.000 učenika po zemlji. Rezultati se iskazuju na zajedničkoj skali, pri čemu se prosek zemalja Organisation for Economic Co-operation and Development kreće oko 480–500 poena, što omogućava međusobno poređenje obrazovnih sistema različitih država. 
Kako se kotiraju Srbija i SAD?
Rezultati PISA testa iz 2022. godine nisu ohrabrujuća. Srpski petnaestogodišnjaci ostvarili su u proseku između 440 i 447 poena u sve tri glavne oblasti – matematici, čitanju i nauci. To je znatno ispod OECD proseka, koji se kretao između 472 i 485 poena. Na globalnoj rang-listi Srbija se našla oko 40. mesta, u društvu zemalja koje se još uvek bore sa posledicama tranzicije i nedovoljno efikasnim obrazovnim reformama.
Za poređenje, Sjedinjene Američke Države, koje su jedna od najbogatijih i najrazvijenijih zemalja na svetu, postigle su rezultate nešto iznad proseka: u matematici 465 poena (nešto ispod OECD proseka), u čitanju 504 poena i u nauci 499 poena.
PISA i BDP – postoji li korelacija?
Jedna od najčešćih tvrdnji kada se govori o PISA testu jeste da visoki rezultati na ovom testu direktno vode ka ekonomskom napretku i bogatstvu zemlje. Međutim, podaci i stvarnost pokazuju da je ta veza daleko slabija i složenija nego što se obično predstavlja.
Postoji samo slaba pozitivna korelacija između prosečnog PISA skora i BDP-a po glavi stanovnika. Ona nije ni blizu dovoljno jaka da bi se PISA mogao smatrati pouzdanim prediktorom ekonomskog uspeha.
Najbolji primer za to su Sjedinjene Američke Države. Iako imaju samo osrednje rezultate na PISA testiranju, Amerika je i dalje ubedljivo najjača ekonomija sveta, sa najinovativnijim kompanijama, najprestižnijim univerzitetima i najvećim tehnološkim napretkom. Ovo jasno pokazuje da se ekonomska moć može graditi i bez vrhunskih rezultata na PISA testu.
Sa druge strane, postoje zemlje koje su ostvarile visoke PISA rezultate, a i dalje su relativno siromašne ili srednje razvijene. To znači da se može imati dobar skor na testu, a da to ne donese automatski brzi ekonomski rast i prosperitet.
Na kraju, PISA test nije dobar prediktor ni trenutnog ni budućeg ekonomskog uspeha jedne zemlje. Ekonomija zavisi od mnogo važnijih faktora: kvaliteta institucija, vladavine prava, otvorenosti tržišta, preduzetničkog duha, geopolitičkog položaja, prirodnih resursa i kulture.
PISA može da meri određene kognitivne veštine petnaestogodišnjaka, ali ne može da predvidi kako će se ta generacija ponašati u realnom privrednom sistemu, koliko će biti kreativna, inovativna ili spremna na rizik. Zbog toga je precenjivanje važnosti PISA rezultata za ekonomsku budućnost zemlje više politički narativ nego naučno utemeljena činjenica.
Kritike PISA testa
Iako se PISA test predstavlja kao objektivno i naučno merilo kvaliteta obrazovanja, on je već godinama izložen ozbiljnim i sve jačim kritikama stručnjaka iz celog sveta.
Mnogi stručnjaci upozoravaju da su ovi visoki rezultati sporni jer se u velikoj meri postižu selektivnim uzorkom. Umesto da se testiraju svi petnaestogodišnjaci u zemlji, u praksi se često biraju bolje škole, urbane sredine i bolji učenici, dok se akademski slabije škole, škole iz ruralnih krajeva ili slabiji đaci isključuju iz testiranja.
Zbog toga se postavlja pitanje: da li zemlje koje postižu visoke skorove na testiranjima zaista imaju tako kvalitetan obrazovni sistem u celini, ili PISA meri samo „elitu“ njihovog školskog sistema?
Šta PISA ne meri?
Najvažnija zamerka je da se test koncentriše na samo tri oblasti, matematiku, čitanje i nauku, dok gotovo potpuno zanemaruje kreativnost i socijalne veštine.
Druga kritika je da PISA podstiče „teaching to the test“, pojavu u kojoj škole i čitav obrazovni sistem počinju da menjaju nastavne programe i metode rada samo da bi se što bolje plasirali na rang-listi. Umesto da se deca uče kritičkom razmišljanju, škole se pretvaraju u mašine za „proizvodnju“ učenika koji će postizati dobre rezultate na standardizovanim testovima, kao što je uostalom i PISA test.
Statistički modeli na kojima se zasnivaju rezultati često su predmet rasprava među statističarima. Razlog je upotreba složenih matematičkih postupaka za koje kritičari smatraju da ne dovode do pouzdanog i realnog poređenja zemalja.
Uz to, uočava se i kulturna pristrasnost – pitanja su najčešće oblikovana u skladu sa zapadnim načinom razmišljanja i svakodnevnim iskustvom, pa učenici iz drugih kulturnih sredina mogu biti u nepovoljnijem položaju, iako imaju iste sposobnosti.
Dodatni problem predstavlja prevođenje pitanja na više od 80 jezika. Čak i kada je prevod pažljivo urađen, nijanse značenja i težina zadataka se često menjaju, što dodatno otežava pouzdano poređenje rezultata između zemalja.
Pored toga, učenici neretko nemaju jasan podsticaj da test rešavaju ozbiljno, jer njihov lični ishod ne zavisi od postignutog rezultata, ne utiče na ocene, uspeh u školi ili upis u srednje škole ili fakultete. Zbog toga se PISA često svrstava u takozvane testove bez visokih uloga („low-stakes“), što dodatno dovodi u pitanje verodostojnost dobijenih rezultata.
Pored toga, PISA rezultati se često politički zloupotrebljavaju. Vlade i mediji ih koriste za „sramotu“ postojećeg obrazovnog sistema, opravdavanje nepopularnih reformi, smanjenje autonomije nastavnika ili promovisanje standardizovanih testova i privatnih škola.
Može li jedan skor sa testa da predvidi budućnost pojedinca?
Jedna od tvrdnji pristalica PISA testa je da dobar rezultat na ovom testu značajno predviđa kasniji uspeh u životu učenika. Istina je daleko složenija.
Iako postoji izvesna korelacija između viših PISA rezultata i veće verovatnoće da učenik kasnije završi fakultet, dobije bolji posao ili ima viša primanja, ta veza nije ni blizu jaka kao što se često predstavlja. Mnogi mladi ljudi sa slabim PISA skorom kasnije postižu značajan uspeh zahvaljujući jačoj motivaciji, snažnoj porodičnoj podršci, upornosti, sreći ili povoljnim životnim okolnostima.
Obrnuto, dobar rezultat na testu ne garantuje uspeh u karijeri. Mnogi „odlični“ na PISA testu kasnije ne ostvare posebne rezultate u životu.
PISA test meri samo uski spektar kognitivnih veština u jednom trenutku života. On ne uzima u obzir emocionalnu inteligenciju, kreativnost, upornost, mrežu kontakata niti mnoge druge faktore koji u realnom životu često imaju veću težinu od rezultata jednog testa.
PISA može da pruži određeni uvid u znanje i veštine učenika, ali dobijeni rezultati imaju jasna ograničenja i ne mogu se posmatrati kao potpuno pouzdano merilo kvaliteta obrazovanja ili budućeg uspeha.
Zbog metodoloških nedostataka, kulturnih razlika, problema prevoda i niske motivacije učenika, dobijeni rezultati zahtevaju oprezno tumačenje.
Umesto da se apsolutizuju, PISA rezultate treba posmatrati kao jedan od više pokazatelja, a ne kao konačnu presudu o vrednosti obrazovnog sistema ili potencijalu pojedinaca.
Foto: Magnific
