Ко је пре десетак година често путовао авионом преко Атлантика, вероватно памти да су путници у економској класи током лета добијали два оброка, а између њих пиће и нешто за ужину. Данас је понуда код многих авиокомпанија знатно скромнија. Други оброк је често замењен сендвичем, пецивом, кексом или неким грицкалицама.
Ипак, понуда се разликује од компаније до компаније. British Airways и United и даље на појединим дугим летовима служе два оброка. Ипак, код неких авиокомпанија јасно се види да је количина хране коју путници добијају током лета смањена.
Добар пример је Lufthansa. Она је још крајем 2019. године, пре пандемије, укинула други топли оброк на дугим летовима у економској и премијум економској класи и заменила га једноставнијим хладним оброком. Данас путници после главног оброка, у зависности од дужине лета, добијају још један мањи топли или хладни оброк, док се додатна ужина не служи на свим линијама. 
Дакле, штедња на храни у авионима није почела са пандемијом. Поједине компаније почеле су да смањују понуду и раније, али је ковид тај тренд убрзао.
Ковид је променио правила
Када је 2020. године почела пандемија, авиокомпаније су додатно смањиле услугу током лета. Овога пута разлог није била само уштеда, већ и настојање да се што више ограничи контакт између путника и посаде.
Међународно удружење за ваздушни саобраћај (International Air Transport Association – IATA) препоручивало је да се услуга у авиону сведе на неопходно и да се путницима чешће служи унапред упакована храна. Сличне препоруке давала је и Међународна организација цивилног ваздухопловства (International Civil Aviation Organization – ICAO), посебно када је реч о служењу хране и пића.
У време пандемије за такве мере постојали су здравствени разлози. Међутим, оне су истовремено показале авиокомпанијама да путовање могу да организују и са мање хране и једноставнијом услугом.
Пандемија је прошла и већина ограничења је укинута, али се понуда хране у многим авионима није вратила на оно што је била раније.
Када „други оброк“ више не значи исто
Данас није лако ни утврдити колико оброка путник заправо добија током дугог лета, јер се понуда знатно разликује од компаније до компаније.
British Airways, на пример, путницима у економској класи нуди главни оброк, грицкалице током лета и још један оброк на дужим линијама. United такође служи главни оброк и још један пред слетање, док се на летовима дужим од 12 сати добија и додатни сендвич.
KLM на интерконтиненталним летовима служи топло јело, салату и десерт, а на летовима дужим од десет сати и додатну ужину или сендвич. Понуда је раније била богатија. Када је 2018. године представљао нови мени за економску класу, KLM је путницима нудио велики топли оброк, салату и десерт, као и већи избор сладоледа, слаткиша и сланих грицкалица током дужих летова.
Зато ни податак да авиокомпанија служи „два оброка“ не говори много о томе колико хране путник заиста добија. Други оброк може да буде пун тањир топлог јела, са прилогом и десертом, али и сендвич или мања ужина пред слетање.
Колико авиокомпанију заиста кошта један оброк
На први поглед може да делује чудно да велика авиокомпанија штеди на једном оброку, сендвичу или десерту. Међутим, трошак оброка није само цена хране која се налази на тањиру.
Храну треба набавити, припремити, упаковати, охладити и допремити до аеродрома, а затим укрцати и сместити у авион. Ту су и трошкови посуђа, прибора, колица и пића. После оброка остатке и амбалажу треба сакупити, истоварити и збринути.
Колики је то посао показује и податак да је Gategroup, једна од највећих светских компанија које снабдевају авио-превознике храном, само у 2025. години остварио приход од 5,61 милијарду евра.
Зато замена комплетног другог оброка мањом ужином доноси више уштеда од саме разлике у цени хране. Потребно је мање намирница и амбалаже, заузима се мање простора у авиону и остаје мање отпада. Разлика по једном путнику можда није велика, али када се помножи са стотинама путника на сваком лету и хиљадама летова годишње, уштеда може бити значајна.
Шта се дешава са храном коју путници не поједу
Велики проблем за авиокомпаније представља и храна која се не поједе. Компанија мора унапред да обезбеди довољно оброка за путнике, иако не може тачно да зна колико ће их заиста бити поједено.
Према процени IATA, у путничким кабинама је 2023. године настало око 3,6 милиона тона отпада, односно у просеку 0,94 килограма по путнику. Ранија анализа отпада са летова на лондонском аеродрому Heathrow показала је да су чак 23 одсто чинили неотворена храна и пиће.
То је за авиокомпаније двоструки трошак: прво плаћају набавку, припрему и утовар хране, а затим и уклањање онога што путници нису појели.
Због тога све већи значај има могућност да путници унапред изаберу оброк. Тако компанија може прецизније да процени колико јој је хране потребно, да мање баца и истовремено смањи трошкове.
Нова економија авионске карте
Промене у понуди хране део су много шире промене у начину на који авиокомпаније послују. Многе услуге које су некада биле укључене у цену карте данас се плаћају посебно. То важи за избор седишта, приоритетно укрцавање и бројне друге погодности.
Такав начин пословања авиокомпанијама доноси огроман новац. Према прогнози IATA, у 2026. години од додатних и осталих услуга требало би да остваре око 165 милијарди долара прихода, што је 12,6 одсто више него претходне године.
Наравно, највећи део тог новца не долази од продаје хране. Овај податак, међутим, показује колико су додатне услуге постале важне за пословање авиокомпанија. Уместо да све буде укључено у цену карте, све више услуга се издваја и посебно наплаћује. Тако компаније настоје да од сваког путовања остваре што већи приход.
Храна није нестала – преселила се у скупљи део авиона
Разлика је још уочљивија када се упореде економска и бизнис класа. Док се у економској класи штеди и на другом оброку, у бизнис и првој класи храна је важан део услуге којом авиокомпаније оправдавају много скупље карте.
Air France је, на пример, 2026. године представио нове десерте за путнике у бизнис класи које је осмислила позната француска посластичарка Nina Métayer. Lufthansa путницима у првој класи нуди кавијар, шампањац Veuve Clicquot La Grande Dame и оброке који се служе у порцеланском посуђу.
Разлог је једноставан. У економској класи авиокомпанија настоји да трошкове хране држи што нижим. У бизнис и првој класи, где карта може да кошта неколико хиљада долара, квалитетна храна постаје један од разлога због којих је путник спреман да плати више.
Занимљив пример је и премијум економска класа. British Airways међу погодностима своје World Traveller Plus понуде посебно наводи два оброка током лета. Тако нешто што је некада било уобичајено на дугим летовима у економској класи данас може да буде један од разлога за куповину скупље карте.
Штедња на оброцима као део нове пословне политике
Авиокомпаније нису укинуле храну на дугим летовима, али су код многих превозника оброци постали једноставнији, а други оброк знатно скромнији. Иза те промене не стоји један разлог. Компаније покушавају да смање трошкове набавке и припреме хране, количину отпада и све остале трошкове који прате авионски кетеринг.
Истовремено, разлика у услузи између економске и осталих класа постаје све већа. Док се у економској класи рачуна колико може да се уштеди на сваком оброку, храна у бизнис и првој класи постаје део понуде којом се путници привлаче да плате скупљу карту.
Зато скромнији оброци нису само последица штедње на храни. Они су део нове пословне политике у авио-индустрији, у којој компаније настоје да основну услугу учине што јефтинијом, а да истовремено што више зараде на путницима који желе више удобности и бољу услугу.
Фото: Magnific
